Fotografija najbolje priča
Najveća manifestacija posvećena fotožurnalizmu otvorena je ovog vikenda u francuskom gradu Perpinjanu. To je još jedno nastojanje da se ukaže na krizu koja vlada u ovoj grani novinarstva, te pokušaj prilagođavanja ne baš svijetlim bojama koje vladaju u svijetu medija.
Organizatori se nadaju da će privući mnogo posjetilaca na 21. po redu sabor novinarske fotografije pod nazivom "Visa Pour L`Image", ako ni zbog čega drugog a ono, kako kažu, "da svijetu prokažemo šta se više ne objavljuje u novinama".
Fotoreporterima od zanata naravno da ne nedostaje tema - odavno širom svijeta nije bilo ovoliko ratova, prirodnih katastrofa i političkih kriza - međutim sve manje medija sebi može da priušti njihove profesionalne usluge.
- Prošla i ova godina biće upisane crnim slovima u istoriju fotožurnalizma. Ranije su fotografije tog tipa činile većinu udarnih i najvažnijih vijesti. Da li je fotožurnalizam mrtav? Ne. Fotoreporteri i dalje kvalitetno obavljaju svoj posao, samo mediji više ne otkupljuju njihove fotografije - kaže Žan-Fransoa Leroj, direktor festivala fotožurnalizma, žaleći se na urednike koji uglavnom zaziru od toga da ulože sredstva u te skupe, ali dugoročno isplative projekte.
Širom zemaljske kugle novine i magazini se gase, nemajući snage da se izbore sa konkurencijom besplatnih sadržaja na Internetu i sve manjim oglašavanjima zbog sveopšte ekonomske krize.
Fotoreportaža o sukobima u Iraku i Avganistanu uzima puno vremena i novca, dok zanimljivosti sa egzotičnih lokacija teško da mogu da privuku pažnju urednika, kojima su uglavnom draži "paparaco" novinarstvo i tračevi o poznatim ličnostima.
Aleksandra Avakijan, novinarka-fotoreporter iz Njujorka, koja u Perpinjanu predstavlja svoj opus, kaže:
- Imam sreću jer sam već stvorila reputaciju. Međutim, onog ko tek namjerava da se oproba u ovom poslu čekaju brojne teškoće. Magazini šalju sve manje fotoreportera na teren, a i ako to urade, traže da se ovi što brže vrate u matičnu redakciju, a i sredstava za takve zadatke je sve manje. Kriza je pogodila čak i specijalizovane prodavnice fotografske opreme.
Među žrtvama recesije su agencije koje su specijalizovane za rad po ugovoru. Naročito je pogođena Francuska, nekada jedan od rasadnika fotožurnalizma.
Kompanija "Gama", jedan od bastiona ove grane novinarstva, otišla je u julu pod stečaj.
U nemogućnosti da sebi priušte vlastite fotoreportaže, listovi i magazini sve više zavise od svjetskih agencija.
- Magazini više ne nude ugovore na duži period. Agencije kao što su AFP, AP, Rojters i Geti su postale tako kvalitetne da se mediji sve manje odlučuju za fotoreportere - spoljne saradnike. A i zašto bi? - kaže britanski fotoreporter Endrju Testa, dobitnik mnogobrojnih nagrada, a njegove fotografije objavljivane su u "Gardijanu" i "Njujork tajmsu".
Uprkos ne baš blistavoj budućnosti ove profesije, sabor u Perpinjanu okupio je nekoliko stotina profesionalnih fotoreportera, a ovogodišnja apsolutna zvijezda je Masimo Beruti.
- On je idealni tip fotoreportera kog želim da promovišem. Morao je da svojim parama plati put u Pakistan, a vratio se sa fotoreportažom od koje zastaje dah - kaže direktor festivala Žan-Fransoa Leroj.
- Moramo da se suprotstavimo onima koji kažu: "To naše čitaoce ne interesuje" ili onima koji govore o zasićenosti tržišta. Želimo da pokažemo da javnost i dalje interesuju Darfur i Avganistan. Dosta urednika smatra da novine prodaju poznate ličnosti, a ne vijesti. Ranije su vijesti o poznatima prodavale novinu. Danas znamo sve o šeširima Karle Bruni, ali ne znamo šta se dešava u našem susjedstvu - kaže Leroj.
Ukrasi
Istorijske građevine drevnog mediteranskog grada ukrašene su velikim foto-reprodukcijama i projekcijama slajdova, a organizovani su i mnogobrojni seminari o načinima na koje se ova profesija može da oživi.
preveo: Milenko Kindl
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
