Efimija: Dok nisam imala Pravoslavlje, nisam imala živi život

Planirala je slikarsku karijeru, ali desilo se da upravo prilikom tog šestomjesečnog boravka u "gradu umjetnosti" shvati da u umjetnosti takva kakva je - gdje je više novca nego duše - ne može naći odgovore na neka ključna životna pitanja.

Na poziv drugarice došla je u manastir Brođani da slika ikonopis. Došla je kao gost i ostala.

- Pravoslavlje, to je život. Dok nisam imala Pravoslavlje, ja sam imala sve osim živog života - kaže danas igumanija manastira Gradac Efimija u intervjuu "Glasu Srpske". 

Mati Efimija autor je izložbe koja privlači pažnju brojnih posjetilaca u Banskom dvoru, a koja se Kulturnom centru zatvara sutra (nedjelja). Izložba je bila prodajnog karaktera, a sav prihod je namijenjen izgradnji konaka za goste manastira Gradac.

* GLAS: Ikone koje su izložene u Banskom dvoru u Banjoj Luci privlače pažnju brojnih posjetilaca. One su specifične, između ostalog, i po tehnici u kojoj su rađene. Pričajte nam o tim ikonama i načinu njihove izrade?

EFIMIJA: Poslije skoro 20 godina bavljenja "klasičnim" ikonopisom osetila sam potrebu da svoj doživljaj i svoju ljubav prema ikoni izrazim na način koji mi je blizak, a to je crtež, pastel kolaž, kombinovana tehnika... Te radove nazvala sam "moja impresija ikone", jer sam kroz novu tehniku pokušala da izrazim oduševljenje koje već dugo osećam prema mnogim, u proteklim vekovima, nastalim ikonama, a bez opterećenja i razmišljanja da li će se to ikome dopasti ili ne. Na moje iznenađenje reakcije publike su više nego ohrabrujuće. Očigledno da nisam usamljena u toj potrebi da na jedan nov način opišem susret i molitveni odnos sa svetima.

* GLAS: Koliko je novca prikupljeno pozivom na humanitarni broj i prodajom ikona za obnovu manastira?

EFIMIJA: U toku prethodna dva meseca, pozivom na kratki broj prikupljeno je više od 70.000 KM, pre svega, zahvaljujući nesebičnoj podršci elektronskih i u nešto manjoj meri štampanih medija, te koristim priliku da svima i vama i ovim putem još jednom zahvalim u ime sestrinstva i u svoje ime. Zajedno sa prodajom ikona i pratećim stvarima: DVD-jem "Duhovnici", knjigama, posterima, proizvodima iz radionica manastira Gradac, kao i prilozima građana, prikupljeno je više od 30.000 KM, što u zbiru daje brojku od oko 100.000 KM. Smatramo da je za ovako kratko vreme, ovo izuzetan rezultat i nadamo se da ćemo već na jesen ili početkom iduće zime poslati priloge i fotografije sa stanjem obnove od prikupljenih sredstava od naroda i institucija iz Republike Srpske.

* GLAS: Dokle se stiglo sa obnovom manastira Gradac?

EFIMIJA: Manastir Gradac je kroz svoju istoriju više puta razaran, te je i obnova bilo više. Prva velika obnova posle pada pod tursko ropstvo usledila je krajem 16. veka. Iguman Stefan i starac Pajsije ponovo pokrivaju krov olovom i obnavljaju bratstvo. Oko 1600. godine manastir je ponovo poharan, ali ga mitropolit raški Visarion obnavlja. Tada je dozidana i spoljašnja priprata.

Kroz celi 17. i 18. vek nema podataka o životu u ovom manastiru. Zna se da su krajem 17. veka Turci skinuli olovni pokrivač, a dalje se crkva urušavala tako otkrivena. Tek 1910. godine nad gradačkom crkvom postavljen je zaštitni krov sa crepom na drvenim stubovima.

Potpuna rekonstrukcija glavne crkve obavljena je od 1963. do 1975. godine. Gradac je ponovo oživeo kao ženski manastir, a godine 1982. kada je iguman manastira bio blaženopočivši shi-arhimandrit otac Julijan, počela je izgradnja konaka. Tako obnovljen konak danas naseljava naše sestrinstvo.

* GLAS: Kada se javila potreba za nastavkom obnove?

EFIMIJA: Potreba za nastavkom obnove manastira nastala je iz više razloga: Bogu hvala, kako se povećavao broj sestara u manastiru, tako je život postajao sve organizovaniji, a prostor sve skučeniji. Za sada, postoji dovoljan broj kelija za obitavanje sestrinstva, ali je zato nedovoljan broj soba koje mogu da prime posetioce i prijatelje manastira. Odatle i ideja da se jedna pomoćna kuća u blizini porte preuredi u konak za goste. Drugi razlog je i ideja da se srednjovekovna trpezarija iz 13. veka, čiji su temelji sačuvani, takođe obnovi, jer je sadašnja trpezarija premala da primi sve posetioce, naročito u vreme manastirskih slava ili za Dane Kraljice Jelene. Tako obnovljena trpezarija biće odlično mesto za razne seminare, predavanja ili crkveno-narodne sabore. Treći, ali ne i najmanje važan, razlog je potreba da se što pre sanira vlaga na glavnoj Bogorodičinoj crkvi, koja preti da uništi i to malo sačuvanog živopisa, ali i da izazove urušavanje crkve. Drugi i treći razlog spadaju u nadležnost Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Srbiji, i mi se nadamo i Bogu molimo da udruženi sa dobronamernim ljudima iz Zavoda u što skorije vreme realizujemo zamišljeno. Što se trošenja prikupljenog tiče, po pribavljanju sredstava, prvo ćemo pokriti troškove održavanja akcije i pripreme izložbe, a zatim započeti izradu projekta i predmera i predračuna za potrebne građevinske radove za izgradnju konaka za goste, kako bismo što pre bili u mogućnosti da ugostimo sve koji su pomogli obnovu manastira.

* GLAS: Vaš manastir se brine o Staroj i Novoj Pavlici. Koji je značaj ovih manastira i dokle su stigli konzervatorski radovi?

EFIMIJA: Da, manastir Pavlica je pod upravom manastira Gradac. I Stara Pavlica (9. vek) i Nova (14. vek) imaju veliki značaj koji nije dovoljno poznat našem narodu. Nama tek predstoji jedna akcija poput ove koju smo pokrenuli za manastir Gradac da bi što većem broju ljudi otkrili lepotu i važnost tih svetinja.

Pomenuću samo zasad da je Nova Pavlica zadužbina braće Musića, podignuta neposredno pred Kosovski boj. Tu je deo vojske Svetoga kneza Lazara primio svetu tajnu pričešća, a u manastiru se čuva i deo moštiju svetih kosovskih mučenika.

* GLAS: Da li Vam i kako moderne tehnologije pomažu u svakodnevnom manastirskom životu?

EFIMIJA: Promislom Božijim, u manastiru je duhovnik jeromonah Vitalije, koji je po struci elektroinženjer i koji je vrlo živog duha, uvek spreman za nove izazove i eksperimente u oblasti elektronike. Ti njegovi darovi i aktivnosti vrlo su primenljivi i predstavljaju odličan spoj u radu sa sestrama koje se bave umetnošću i veronaukom. Ovo je, međutim, posebna tema o kojoj bi trebalo detaljnije govoriti. U svakom slučaju, najveći broj sestara je tehnološki opismenjen, te se prema svojim poslušanjima i koriste svim tehnološkim dostignućima kojima u manastiru raspolažemo, jer nikakva tehnološka dostignuća nisu zla sama po sebi, već ih čovek upotrebljava na dobro ili loše.

Sve što pruža današnja kultura (i tehnika) koristimo sa rasuđivanjem. Iz nekog razloga, u svesti ljudi (većine), monaški život se poistovećuje sa nečim zaostalim, "preživelim". Mi nemamo razloga da oponašamo način života davnih vremena. Monaštvo je uvek bilo savremeno i uvek aktuelno i normalno je da u svakom vremenu i podneblju živi onako kako je najadekvatnije. Električna energija, telefoni, internet ne mogu nas sprečiti da volimo, niti nas mogu ubediti da mrzimo ili osuđujemo. A često informacije koje do nas stižu tim putem mogu nas podstaći da se molitveno uključimo u događaje koji se odvijaju fizički daleko od nas, jer za sada nismo sposobni da duhom prozremo kroz vreme i prostor. 
Odnedavno smo pokrenuli diskusionu grupu "Veronauka" na internetu sa idejom da okupimo sve one koji su zainteresovani da se unapredi veronauka. U okviru naše veb prezentacije nalazi se "Kutak za veroučitelje" u kome objavljujemo sve što za potrebe veronauke kreiramo. Očekujemo da će se veroučitelji uključiti svojim idejama i iskustvom. Nadamo se da će se na taj način sakupiti dosta kvalitetnih resursa koje bi svaki veroučitelj mogao po želji da iskoristi u svom svakodnevnom radu sa decom. 
Internet takođe pruža mogućnost da se otvorimo za one kojima je blizak taj vid komunikacije, kojima je strano da uđu u hram, prekrste se i celivaju ikonu, koji ne znaju šta su to Svete tajne, koji sve to osećaju kao neku prevaziđenu formu. Zašto da ne progovorimo jezikom koji ti ljudi razumeju? S tim ciljem smo i objavili DVD sa četiri emisije "Duhovnici", autora Velimira Pavlovića sa Studija B. 
* GLAS: Na koji način ste ranije zamišljali monaški život, a kako danas gledate na "spoljnji svijet"?

EFIMIJA: O monaštvu nekad, znamo uglavnom iz knjiga i taj naš doživljaj je subjektivan. Svako se opredeljuje za ono što mu po sopstvenom karakteru najviše odgovara, tako da imamo različita shvatanja o monaštvu na osnovu istih izvora. Zbog toga postoje duhovnici koji nam pomažu da predanja Svetih otaca adekvatno primenimo u svom monaškom životu danas.

Mislim da razlike koje postoje između monaškog života prošlih vremena i monaštva danas, najviše imaju veze sa promenom načina života koji, po prirodi stvari, sledi istorijske tokove. Treba, međutim, imati u vidu da je monaštvo savremeno svakom vremenu i uvek aktuelno, i da se ono tako i ponaša. Suština se ne menja, naš cilj je da se oslobodimo svog egoizma, svoje volje, da bi se u nas uselila volja Božija, ljubav Božija. Da li ćemo se prevoziti na magarcu ili avionom, nije toliko bitno.

* GLAS: Koliko je važno da manastir bude otvoren prema spoljnjem svijetu?

EFIMIJA: Divne reči svetog apostola Pavla: "Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se!" - biće uvek i naša poruka od srca svima. Ali ova radost što je u nama ne dolazi otud što smo se mi, uklonivši se od sveta, sklonili od briga, pa nam je lako radovati se. Naprotiv, živeći liturgijom, mi ne možemo da zaboravimo stradanja svih onih što su u svetu i oko nas. Ali, pošavši za Hristom, bili smo svesni da sa Njim treba da proživimo i osetimo: izdaju, poniženje, stradanje, Golgotu i sramnu smrt. Sa Njim umiremo, ali sa Njim i vaskrsavamo. To je ono što svako stradanje i svaku tugu pretvara u radost. To je naša poruka i način komunikacije sa onima koji žive u svetu.

* GLAS: Šta navodi mlade obrazovane ljude poput Vas da se zamonaše?

EFIMIJA: Za monaha, bez obzira na obrazovanje, manastir je utočište, dobro mesto, poput košnice za pčelu, "plodna zemlja koja dobre plodove rađa". Tu je sve podređeno cilju monaškog života: postizanju duhovnog savršenstva. I tu nema razlike između obrazovanog i neobrazovanog monaha. Ali, svaka zemlja može biti "dobra zemlja" ukoliko smo u zajednici sa Hristom. Bez toga i sa obrazovanim ili neobrazovanim monaštvom bez razlike, manastir postaje - pakao! 

Monahinje

U manastiru Gradac, na padinama Golije u Staroj Raškoj, među petnaestak monahinja i iskušenica, najviše ih je sa završenim umjetničkim akademijama.

Sestra Ekaterina došla je u Gradac nekoliko godina po završetku Akademije likovnih umjetnosti, a Jelena poslije magistarske izložbe.

Monahinja Teodora iz ugledne je stare beogradske porodice Žujović. Zamonašila se nakon što je odradila radni vijek na mjestu šefa biblioteke SANU.

Novo izaziva reakciju

* GLAS: Da li ste ikada osjetili podozrenje zbog nečega kod monaha drugih manastira ili običnih ljudi?

EFIMIJA: Sve što je novo izaziva reakciju sličnu onoj koja se dešava u manje-više svakoj sredini i prosečnoj porodici. Pre ili kasnije to svi prihvate i zaborave da im je ikada išta bilo čudno.

Kreativnost

* GLAS: Šta je za Vas kreativnost danas, a šta je bila ranije?

EFIMIJA: Kreativnost je satrudništvo i stvaralaštvo sa Tvorcem i Najvećim umetnikom - Svetom Trojicom. Ranije je za mene kreativnost bila samo traganje za smislom, dok nisam upoznala Hrista i Njegovu Svetu Apostolsku Pravoslavnu Crkvu, kroz čivu i spasonosnu veru u Njega.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.