Dragomir Acović: Srbi u FBiH ne postoje kao politički narod

Izjavio je to jedan od najpoznatijih i priznatijih heraldičara iz Beograda Dragomir Acović, ističući da vlastima u FBiH ne smeta zbrka koja vlada što se tiče korišćenja obilježja, jer da im smeta, uradili bi nešto da to promijene.

On tvrdi i da Bošnjaci nisu imali neki konkretan prijedlog šta treba da sadrži grb RS kada je on stvaran, ali da su znali "šta ne žele", zato su se i pozivali na to da RS i ne treba da ima grb.

* GLAS: Republika Srpska završila je priču o izboru obilježja i u upotrebi je amblem RS, dok se u Federaciji BiH izbor opstruiše. Kako to komentarišete?

ACOVIĆ: Tu komentar i nije potreban. Svi oni problemi koji opterećuju funkcionisanje BiH preslikavaju se na Federaciju BiH na gotovo karikaturalan način.

Ako samo pogledate predloge obeležja FBiH, videćete da oni nisu ni birani po kvalitetu, već po uspešnosti zadovoljavanja kriterijuma koji se po definiciji ne mogu nikada zadovoljiti.

* GLAS: Do sada je u FBiH jedno od rješenja koje bi moglo da dobije skupštinsku većinu bilo i da na grbu budu ravnopravno zastupljena nacionalna obilježja - ljiljani, šahovnica i ocila. Mislite li da bi to Bošnjaci, zaista, i podržali?

ACOVIĆ: Nikada! To je najobičnija floskula kojom se maskira potpuna nespremnost Bošnjaka da se odustane od nacionalne, političke i verske majorizacije.

Moje iskustvo iz dosadašnjeg rada govori mi da je Bošnjacima daleko značajnije da se u bilo kojoj varijanti na grbu i zastavi FBiH ne nađe nikakav simbol srpskog naroda nego da se nađe bilo kakav simbol, koji bi i njima odgovarao kao nešto što ih predstavlja.

Šta bi uopšte značilo to što bi u grbu Federacije BiH postojala i ocila, kada Srbi u tom entitetu praktično ne postoje kao politički narod, i kada se i lokalne strukture i predstavnici međunarodne zajednice ponašaju kao da to nema nikakvog značaja?

* GLAS: S obzirom na činjenicu da u BiH žive tri konstitutivna naroda, šta je po Vama bolje rješenje, grb i zastava bez nacionalnih obilježja ili sa njima?

ACOVIĆ: Uvek se postavlja pitanje kako bi izgledala zastava bez nacionalnih obeležja koja narodu nešto znače? Onog momenta kada izbrišete sa simbola sve ono što nekom narodu nešto znači, onda simbol i ne treba. Za šta bi vam služio i koga bi takav predstavljao?

To vam je slučaj sa zastavom koju je Karlos Vestendorp oktroisao BiH, koja ne predstavlja nijedan od naroda u BiH i zato što ne predstavlja nikoga, ona je, navodno, prihvatljiva.

* GLAS: Sa kojim znakom ili obilježjem mislite da bi mogli da se identifikuju Bošnjaci?

ACOVIĆ: Oni se, po pravilu, ne identifikuju ni sa čim jer uvek imaju nešto protiv onoga što jeste. Da se izabere i obeležje na kojem bi bili sami ljiljani, njih to ne bi zadovoljilo, pa nije pitanje toga da li na obeležju postoje ljiljani, nego je njima problem što postoji i nešto drugo.

Uostalom, u usvojenom predlogu grba RS postojala su dva ljiljana, a Ustavni sud RS ipak je podržao stav Bošnjaka da njihovog simbola nema! Znači, ljiljan nije njihov simbol. Koji je, onda, to simbol koji Bošnjaci traže, ne znam, a siguran sam da Ustavni sud RS to zna još manje od mene! Tu prestaje svaka argumentacija i počinje politička manipulacija.

* GLAS: Pojasnite nam porijeklo ljiljana i da li se oni mogu okarakterisati kao nacionalno obilježje muslimanskog naroda?

ACOVIĆ: Ljiljana ima, pre svega, na srpskim obeležjima. Ljiljan je u Bosnu i došao preko preuzimanja insignija srednjovekovnih srpskih kraljeva. Prema tome, to nema apsolutno nikakve veze sa muslimanima i Bošnjacima.

Preuzimanje tuđih obeležja je posledica toga što muslimanskom narodu heraldička obeležja ne znače ništa. Ovo je, prosto, jedna faza u kojoj oni pokušavaju da se legitimišu u javnosti kao neko ko određene simbole prihvata, ali kada pređete na samu suštinu stvari, vidite da sa njima nema o čemu da se razgovara. Bojim se da je to glavni problem.

* GLAS: Koliko ima istine u tvrdnji političara RS da je u pozadini opstrukcije izbora obilježja to što Bošnjaci ne žele ni entitete, a kamoli entitetska obilježja, već samo unitarnu državu BiH?

ACOVIĆ: Meni ta tvrdnja deluje sasvim prihvatljivo. Mislim da domaći političari i pripadnici sva tri konstitutivna naroda situaciju dobro poznaju i deluju u skladu sa onim što znaju.

Istovremeno, to znači i priznanje da ste vi u BiH ušli u vrzino kolo i da iz njega izlaska nema dok se ne promene učesnici u kolu ili ne udari velika nepogoda.

* GLAS: Učestvovali ste u izradi sada već osporenog grba Republike Srpske. Da li je bio opravdan zahtjev Bošnjaka u pogledu izgleda grba RS i elemenata koje treba da sadrži?

ACOVIĆ: Nikakav konkretan zahtev Bošnjaka i nije postojao u vezi sa onim što u grbu treba da bude, već je postojao čvrst stav šta oni ne žele u grbu Republike Srpske.

U suštini, oni nisu želeli ništa u grbu RS. Otuda njihovo stalno pozivanje na to da Republika Srpska i ne treba da ima grb, i da treba da koristi samo grb BiH, dakle onaj grb protiv čijeg su nametanja tako žestoko govorili u vreme Vestendorpove autokratije.

* GLAS: Kako komentarišete to što u Federaciji BiH vlada zbrka što se tiče obilježja, pa kantoni koriste svoja obilježja, a institucije Federacije BiH čak i obilježje koje je osporio Ustavni sud BiH?

ACOVIĆ: Mislim da ni to ne zaslužuje komentar, jer da je ikome do toga stalo, nešto bi preduzeo da se situacija izmeni. Inače, ako postoje kantoni, zašto ne bi imali pravo da koriste svoje simbole?

Ako institucije FBiH ne poštuju odluke Ustavnog suda BiH, verovatno je to u redu, i verovatno je to njihovo pravo. Onda jedino nije u redu što Republika Srpska odluke Ustavnog suda BiH poštuje, jer time ispada da dezavuiše organe Federacije, što, naravno, ne bi bilo korektno prema Federaciji!

Biografija

Dragomir Acović rođen je 14. jula 1943. godine u Beogradu, gdje je završio osnovnu školu i gimnaziju. Uporedo je studirao na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali ove druge studije je prekinuo.

Jedan je od osnivača Srpskog društva za heraldiku, genealogiju, veksilologiju i faleristiku "Beli orao", kao i član Krunskog vijeća dinastije Karađorđević.

Član je Američkog društva za ordene i medalje, Društva za proučavanje ordena i medalja Ujedinjenog Kraljevstva, te heraldičkih društava Engleske, Ukrajine i Rusije.

Obavio je heraldičku reviziju grbova i zastava Beograda, te grbova šest beogradskih opština, kao i gradova Niša, Prijepolja, Budve, Bijeljine, Mionice, Topole, Kragujevca, Jagodine, i drugih.

Acović je bio glavni arhitekta unutrašnjeg uređenja Hrama Svetog Save u Beogradu, a radio je i projekte u Republici Sao Tome i Principe, na Maldivskim ostrvima, u Mongoliji, Nepalu, Kubi, Egiptu, Džibutiju, Somaliji, Iraku, Kairu, Angoli, Šri Lanki, Južnom Jemenu, Zimbabveu...

Autor je mnogih knjiga i naučnih djela.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.