Dimitris Kurkulas: Rano govoriti o datumu ukidanja viza
Još uvijek je rano predviđati tačan datum od kojeg počinje primjena odluke o ukidanju viznog režima. Preporuke na nivou Evropske komisije će biti usvojene krajem maja, odnosno početkom juna.
Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" šef delegacije Evropske komisije u BiH Dimitris Kurkulas.
- Poslije toga počinje procedura usvajanja odluke na nivou Evropskog parlamenta i zemalja članica EU - istakao je Kurkulas.
Dodao je da se do sada nije desilo da neka od zemalja članica Vijeća Evrope ne sprovede odluku Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava.
- Nesprovođenje ove odluke imalo bi ozbiljne posljedice po BiH, kako u okviru Savjeta Evrope tako i u pogledu njenih odnosa sa Evropskom unijom - naglasio je Kurkulas.
* GLAS: Izvještaj Evropske komisije o napretku BiH u ispunjavanju uslova za liberalizaciju viznog režima uskoro bi trebalo da bude dostavljen vlastima? Šta je u njemu pozitivno, a šta negativno?
KURKULAS: O prvoj procjeni koju smo uradili već smo razgovarali sa vlastima BiH prošle sedmice. Službeni izvještaj Evropske komisije biće završen tokom sljedećih nekoliko sedmica, a potom i dostupan javnosti.
* GLAS: Da li će biti omogućeno ukidanje viza građanima BiH do oktobarskih izbora?
KURKULAS: Još uvijek je rano predviđati tačan datum od kojeg počinje primjena odluke o ukidanju viznog režima. Preporuke na nivou Evropske komisije će biti usvojene krajem maja, odnosno početkom juna. Poslije toga počinje procedura usvajanja odluke na nivou Evropskog parlamenta i zemalja članica EU.
* GLAS: Neki kažu da će ukidanje viza ipak biti uslovljeno ustavnim promjenama, drugi da to jedno s drugim nema veze?
KURKULAS: Ova dva pitanja nisu povezana jedno s drugim.
* GLAS: Hoće li BiH trpjeti sankcije i kakve, nakon što nije implementirana odluka u "slučaju Sejdić i Finci protiv BiH"? I o tome se u posljednje vrijeme čuju različiti stavovi, iako nije određen rok do kojeg mora da implementira presudu.
KURKULAS: Do sada se nije desilo da neka od zemalja članica Vijeća Evrope ne provede odluku Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava. Nesprovođenje ove odluke imalo bi ozbiljne posljedice po BiH, kako u okviru Savjeta Evrope tako i u pogledu njenih odnosa sa Evropskom unijom. Poštivanje ljudskih prava je osnovni princip Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, te, prema tome, narušavanje ljudskih prava ujedno predstavlja i narušavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Činjenica da ne postoji konkretan rok za njeno sprovođenje ne znači da vaša zemlja može trajno kršiti odluku. Mi podržavamo svaki napor da se ovaj problem riješi što je to prije moguće.
* GLAS: Republika Srpska bila je za sprovođenje presude, ali nije postignut dogovor. Prema Vašem mišljenju, zbog čega i ko je odgovoran za to?
KURKULAS: Izmjene koje moraju biti napravljene da bi se sprovela odluka suda treba da budu usaglašene i sprovedene u skladu sa Ustavom propisanim procedurama u BiH. Cijela BiH će kršiti međunarodne sporazume koje je potpisala i narušiti obaveze koje je preuzela ako nešto ne preduzme i u tom smislu nebitno je ko će biti kriv za to. Znam da se političke stranke uzajamno okrivljuju za nedostatak napretka po ovom hitnom pitanju, ali nije moja uloga da ulazim u tu internu političku debatu. Samo želim da naglasim da je ovo pitanje izuzetno važno i da se hitno mora rješavati.
* GLAS: Koliko novca čeka BiH u pristupnim fondovima EU i koji je način da on postane što prije operativan? Šta naime BiH treba da učini da se to desi?
KURKULAS: Iznos finansijske pomoći koju EU pruža BiH danas se kreće oko 100 miliona evra godišnje. Iznos Instrumenta za pretpristupnu podršku (IPA) za BiH od 2007. do 2013. iznosi više od 660 miliona evra, od čega je 33,298,883 miliona evra namijenjeno za Prekograničnu saradnju. Konkretni projekti se usaglašavaju sa vlastima BiH i sprovode uz nadzor Delegacije Evropske unije u BiH. Mnogi bitni projekti su već sprovedeni u različitim sektorima, kao što su pravosuđe, društvena i ekonomska kohezija, energetika, zaštita životne okoline, prevoz, građansko društvo, prekogranična saradnja, razvoj privatnog sektora, poljoprivreda, te mnoge druge oblasti. Svrha ove pomoći je da pomognemo BiH da se pripremi za buduće članstvo u EU.
Reforma RTV sistema
* GLAS: Jedan od uslova za BiH iz Studije izvodljivosti EU je i reforma javnog RTV sistema emitovanja. Ovom reformom predviđeno je osnivanje korporacije, kao četvrtog pravnog subjekta. UO BHRT-a nije prihvatio, a UO RTV FBiH bio je uzdržan kada je riječ o prijedlogu koji je ponudio tim Bi-Bi-Sija, koji je angažovala Evropska komisija. Vi na to niste reagovali. Zašto?
KURKULAS: Mi smo reagovali i nastavljamo da pratimo ovu važnu reformu. Visoki predstavnik u BiH i specijalni predstavnik EU Valentin Incko i ja smo poslali pismo Upravnom odboru PBS-a pozivajući strane da usvoje Statut korporacije. To bi bio prvi korak u omogućavanju efikasnog korišćenja resursa i uveliko bi ojačalo saradnju između PBS članova. Pored toga, korporacija će biti ključna institucija u sprovođenju prelaza sa analognog na digitalni signal prema preporukama Evropske komisije za zemlje članice EU i kao što je Bosna i Hercegovina planirala za 2012. godinu. EU je već obezbijedila više od deset miliona KM za reformu javnog emitera i veoma je žalosno da građani još uvijek ne mogu imati koristi od toga.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
