Brus Hičner: Svi nestrpljivo očekuju završetak misije OHR-a

Izjavio je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" profesor američkog Univerziteta Taft i direktor organizacije "Projekat Dejtonski sporazum" Brus Hičner.

- Mislim da svi u BiH nestrpljivo očekuju završetak misije OHR-a, jer bi to bio znak da je ta država u stanju da preuzme sve odgovornosti sopstvenog suvereniteta - istakao je Hičner.

Naglasio je da bi Srpska, takođe, trebalo da razmisli da li je referendum o odlukama visokog predstavnika najbolji način za iskazivanje sopstvenih neslaganja sa OHR-om.

* GLAS: Zašto dio međunarodne zajednice osporava građanima Srpske pravo na referendum, što je krunski princip demokratije i uobičajena praksa u razvijenim zemljama?

HIČNER: Dejtonski ustav ne predviđa referendum, jer Ustavom je organizovan republikanski oblik vlasti u kome se volja naroda izražava kroz njihove političke predstavnike. Srpska takođe ima republikansko uređenje. Korišćenje referenduma kao sredstva realizacije političkih planova entiteta najvjerovatnije bi se pokazalo kao kontraproduktivno ustavnom poretku i interesima RS. U SAD referendum je imao veoma štetne posljedice na politički i fiskalni aspekt funkcionisanja Kalifornije. Da rezimiram: referendum bi mogao da postane politička Pandorina kutija. RS bi takođe trebalo da razmisli da li je referendum o odlukama visokog predstavnika najbolji način za iskazivanje sopstvenih neslaganja sa OHR-om.

* GLAS: Iako su najviše institucije RS demokratskom procedurom odbacile posljednje Inckove odluke, OHR uporno tvrdi da je riječ o "antidejtonskom djelovanju"?

HIČNER: Srpska potpuno slobodno može da se u političkom smislu suprotstavlja nastavku djelovanja OHR-a. Mislim da svi u BiH nestrpljivo očekuju završetak misije OHR-a, jer bi to bio znak da je ta država u stanju da preuzme sve odgovornosti sopstvenog suvereniteta. Ali je potpuno besmislena demonizacija OHR-a kao uzroka svih problema u BiH. Uprkos tome što neki misle suprotno, bez OHR-a Dejton ne bi preživio, a bio bi ugrožen i mir koji je u BiH vladao proteklih 14 godina. To je nešto na čemu treba biti zahvalan. Najbrži put za gašenje OHR-a je uska saradnja s njim za što brže ispunjenje formule "5+2".

* GLAS: Političari iz Srpske tvrde da OHR nametanjem odluka krši Dejton i da je u ovom trenutku najveća prepreka na putu zemlje ka EU?

HIČNER: Proći će godine prije pune integracije BiH u Evropsku uniju. U tom smislu za BiH i nije toliko značajno da li će OHR biti zatvoren odmah ili za godinu. Mnogo važnija je puna primjena Dejtonskog sporazuma, a OHR je osnovan upravo radi te namjere. Pet ciljeva i dva uslova predstavljaju posljednji korak u tom procesu. Jednom kada oni budu ispunjeni, OHR bi trebalo da bude zatvoren, a umjesto njega na scenu treba da stupi specijalni predstavnik EU, tako da proces potpune integracije BiH u EU može da počne.

* GLAS: Da li je potrebna izmjena dejtonskog ustava?

HIČNER: Reforma dejtonskog ustava je apsolutno potrebna iz jednog razloga: potrebe da se stabilizuju i razjasne ustavni odnosi između države i entiteta. Dok god u tim odnosima postoje nejasnoće, BiH neće funkcionisati na pravi način, kao suverena država, a biće prisutni i problemi oko ispunjavanja uslova potrebnih za pristupanje Evropskoj uniji. Što se prije razriješe ti odnosi, tim bolje.

* GLAS: Tokom prošle godine održani su brojni razgovori o ustavnim promjenama u BiH, ali bez konkretnog rezultata?

HIČNER: EU i SAD, koje su bile uključene u "butmirski proces", ponovo su uključile najvažnije političke partije u BiH u razgovore o ustavnim reformama. Kao rezultat tih pregovora, 20. novembra prošle godine ponuđen je nacrt dokumenta u kom su predložene promjene postojećeg bh. Ustava. Oni koji su upoznati sa dokumentom prepoznaće njegovu sličnost sa prvobitnim razgovorima o ustavnim promjenama koji su počeli u aprilu 2005. godine, a trajali tokom cijele godine, a u čijoj realizaciji smo učestvovali Don Hejs i ja.

* GLAS: Da li se od tada do danas promijenila politička situacija u BiH?

HIČNER: Politička situacija se od tada promijenila, ali za budućnost BiH i dalje su najvažnije ustavne reforme. Mislim da novi nacrt dokumenta o reformama predstavlja čvrstu i dobru osnovu za primjenu tih reformi. Zašto? Još od 2005-2006. nije osmišljeno ništa slično. Preko te činjenice ne treba tek tako preći. To ne znači da je postojeći dokument savršen. U pitanju je nacrt, ništa više, i ništa manje, ali nacrt koji je veoma dobar. Prema tome, strane u pregovorima bar imaju pred sobom bitan dokument pomoću koga mogu da pregovaraju o međusobnim različitim stavovima.

* GLAS: Zar suštinska pitanja, kao što su izmjene Ustava, ne bi trebalo da budu isključivo u rukama domaćih snaga?

HIČNER: Iz "prudskog procesa" nije proizašlo ništa slično i sumnjam da će ova generacija domaćih političara smisliti nešto slično. Imajući sve ovo u vidu, BiH je već dobrano zašla u predizborni period da bi političke partije započele sveobuhvatne pregovore o ustavnim reformama. Glavni razlog je taj što bi bilo kakav konsenzus o izmjenama ustavne strukture i funkcionisanja vlasti mogao da podrazumijeva i izmjene izbornog zakona, što bi opet moglo da utiče i na izbornu kampanju. U svakom slučaju, dovoljno je manevarskog prostora za za nastavak razgovora političkih stranaka o nacrtu dokumenta, čime bi se izgradilo međusobno povjerenje za nastavak pregovora poslije izbora. Ipak, strane u pregovorima bi trebalo da uvide da obrazac prema kom su se sastajali između sebe, da bi diskutovali o ustavnim reformama, nije donio rezultate. Političke partije možda su dobre u postizanju kompromisa o vladajućim koalicijama, ali pregovori o ustavnim reformama su mnogo složeniji, a u BiH i prilično komplikovani.

* GLAS: Ipak, nije prirodno da međunarodni faktor mijenja Ustav BiH?

HIČNER: Učestvovanje međunarodne zajednice u tim pregovorima je, ako ništa drugo, odraz obima, složenosti i značaja tog poduhvata, kao i činjenice da su u proteklih 14 godina domaće političke partije teško mogle da nađu zajednički jezik. Zbog svih tih razloga, mislim da bi bilo korisno kada bi se vlade i parlamentarne stranke složile da ustavne promjene odvoje od dnevne politike i nastave koristiti tehničku pomoć međunarodne zajednice.

* GLAS: Na šta konkretno mislite?

HIČNER: Jedna od opcija bila bi osnivanje odbora ili komisije čiji bi jedini zadatak bio da se bavi ustavnim reformama. Njegovi članovi mogli bi da budu domaći i međunarodni pravni eksperti, koji bi taj posao obavljali sistematično, a ne pod uticajem dnevnopolitičkih događanja i predizborne kampanje. U rad odbora-komisije mogli bi da budu uključeni i predstavnici civilnog sektora, čime bi bio postignut široki konsenzus. Nepotrebno je da samo političke stranke budu te koje će odlučivati, a često i kočiti ustavne reforme. Iako se čini da je ovo teško ostvarivo u izbornoj godini, vrijeme je za početak tih razgovora tako da, kada izbori budu završeni, svi potencijali za osnivanje takve komisije bez odgađanja budu iskorišćeni.

* GLAS: Nemoguće je postići dogovor u situaciji kada bošnjački političari traže ukidanje entitetskog glasanja u Parlamentu BiH, jedinog mehanizma zaštite interesa RS i srpskog naroda u BiH?

HIČNER: Entitetsko glasanje biće u ovom ili onom obliku zadržano sve dok u glasanje na državnom nivou budu uključeni i entiteti.

Ustupak

* GLAS: Politički predstavnici Srba i Hrvata u BiH postigli su visok stepen saglasnosti, ali bošnjački lideri opstruišu svaki pokušaj domaćeg dogovora?

HIČNER: Naprosto, čini se da bi se dogovor prije mogao postići ako sve tri strane učine neke ustupke nego njihovom ustrajavanju da po svaku cijenu zaštite sopstvene interese.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.