Biodizel - neiskorišćeni prirodni potencijali Srpske

Republika Srpska, kao i BiH u cjelini, ne raspolažu sa naftnim bušotinama, ali su u mogućnosti da se u vrijeme sve skupljih pogonskih goriva, a dugoročnije gledano i neminovnog smanjenja svjetskih zaliha nafte, bar djelimično oslone na vlastite alternativne izvore energije. Takva šansa postoji, između ostalog u proizvodnji biogoriva, koja se dobijaju iz uljarica, pojedinih žitarica i još nekih biljnih vrsta.

Od ovakvih goriva u Evropi je za sada najrašireniji biodizel, za čije se dobijanje najčešće koristi uljana repica i korišćena ulja za prehranu, dok se u Americi više proizvodi i koristi bioetanol za koji se kao sirovina mogu koristiti šećerna repa, kukuruz i šećerna trska.

Prema riječima šefa Zavoda za industrijsko bilje u Poljoprivrednom institutu Republike Srpske Miloša Nožinića u Republici Srpskoj postoje izuzetno dobri uslovi za proizvodnju biljaka od kojih se dobijaju ova goriva.

- Mi smo posljednja zemlja u Evropi po površinama zasađenim uljanom repicom. Ove godine imamo svega oko 700 hektara pod uljanom repicom, a i to je statistički preuveličano, jer kad gledamo podatke o uvozu, vidimo da se radi o manjoj površini. Nijedna zemlja u Evropi nema tako malu površinu pod uljanom repicom jer je strategija EU da se ide ka proizvodnji biodizela kao alternativnog goriva - istakao je Nožinić.

Jedan od razloga, takvog stanja kod nas su, kaže, niski podsticaji, neriješeni zemljišni odnosi kao i nepoznavanje novih sorti hibrida koji uz mala ulaganja mogu dati veoma visoke, ekonomski rentabilne prinose. 

- Imamo ogroman kapacitet u Srpcu kada je u pitanju proizvodnja biodizela. Za samo tri mjeseca proizvodnje takozvanog zimskog biodizela koji se pravi od uljane repice, jer je ona najpovoljnija sirovina za biodizel koji funkcioniše pri niskim temperaturama potrebno je 10.000 hektara repice, a trenutno je realna proizvodnja oko 300 do 350 hektara - kazao je Nožinić.

Nožinić ističe da je situacija uopšte loša kada je riječ o uzgoju uljarica u Srpskoj. 

- Dok se ne pokrene domaća proizvodnja uljarica ova priča će se vrtjeti u krug. U BiH se godišnje uvozi uljarica u vrijednosti oko 84 miliona maraka, a uljana repica ima idealne klimatske uslove u RS i BiH za proizvodnju - istakao je Nožinić.

On je rekao da ovaj Zavod priprema Program unapređenja proizvodnje uljarica sa kojim će ići pred Vladu RS, kako bi se stanje u ovoj oblasti popravilo.

- Mi imamo snažne prerađivačke kapacitete za proizvodnju biodizela. Veća proizvodnja biogoriva značila bi mnogo za RS. Polovina od ukupnog zagađenja na planeti dolazi iz izduvnih gasova automobila. Dakle, i po odlukama Vlade RS da se 5,75 procenata dizela u 2010. godini zamijeni sa biogorivima, i po standardima EU koja do 2020. godine planira 20 odsto dizela zamijeniti sa biološkim gorivima, sve nam ukazuje da treba ići u smjeru povećanja proizvodnje bioloških goriva, ne samo biodizela, nego i bioetanola koji se dobija iz žita i drugih biljnih vrsta - istakao je Nožinić.

On je rekao da ne postoji mogućnost da se povećanjem proizvodnje uljane repice ugrozi proizvodnja ostalih proizvoda, kao ni da to ne može uticati na povećanje njihovih cijena.

- Trebali bismo doći barem na desetak hiljada hektara pod uljanom repicom da uspostavimo plodorede, da imamo biljne vrste koje se smjenjuju. Ovako imamo situaciju da se javljaju bolesti, korov. Da bismo obogatili zemljište sa azotom treba gajiti soju, da bismo iskorjenjivali korove moramo gajiti uljanu repicu - naglasio je Nožina.

Ekonomska isplativost

On je rekao da je Ukrajina posljednjih desetak godina deset puta povećala površine pod uljanom repicom, prvenstveno za proizvodnju bioloških goriva, dok su skandinavske zemlje duplo povećale proizvodnju uljane repice.

U Republici Srpskoj za sada postoji samo jedna fabrika koja se bavi proizvodnjom biodizela. Krajem prošle godine proizvodnja biodizela počela je u fabrici "Sistem ecologica", u Sitnešima kod Srpca. 

Vlasnik ovog preduzeća Nenad Kokanović kaže da ovo preduzeće trenutno ne proizvodi velike količine goriva, te da je ono namijenjeno izvozu.

- S obzirom na to da moramo uvoziti sirovine za proizvodnju biodizela, trenutno samo radimo uvoz za izvoz, očekujemo da od septembra nećemo morati plaćati carine na uvoz sirovine, što će nam mnogo olakšati poslovanje. Takođe, očekujemo da se pokrene proizvodnja uljane repice kod nas tako da je možemo koristiti u zimskom periodu, i u tom smislu smo spremni da sarađujemo sa Vladom i poljoprivrednim domaćinstvima kako bi se ovo stanje popravilo. Male su subvencije za poljoprivrednike tako da se njima u ovom momentu ne isplati da to proizvode - istakao je Kokanović.

On kaže da Njemačka proizvođačaima daje 600 evra podsticaja po toni proizvedenog biodizela.

- Najveći evropski proizvođač biodizela je Njemačka a najveći potrošač Holandija iako oni nemaju uopšte proizvodnje - kaže Kokanović.

On je rekao da proizvodnja bioetanola kod nas nije isplativa, jer je manja potražnja za benzinom s obzirom na to da je većina vozila u BiH i Evropi na dizel.

- Za njegovu proizvodnju trebale bi veće količine kukuruza a to bi automatski značilo oduzimanje površina za proizvodnju hrane za ljude a samim tim i njihovo povećanje - rekao je Kokanović.

On je dodao da se za korišćenje biodizela na automobilu ne moraju raditi nikakve promjene, posebno zato što se on kod nas koristi u jako malim količinama.

- Neki proizvođači automobila insistiraju da se ne koristi stopostotni biodizel (B100) zbog toga što je on malo gušći, a tečnija goriva su mnogo bolja. Kada je u pitanju bioetanol i njega mogu da koriste svi automobili, ali sa malim promjenama u paljenju. Bioetanol ima manju kaloričnu vrijednost tako da se količinski više troši - kazao je Kokanović.

Dodao je da starost automobila nije bitna za korišćenje biogoriva i da vozilo koje je na naftu može koristiti biodizel, a ono koje je napravljeno za benzin može koristiti bioetanol, sa malim modifikacijama.

Neiskorišćene poljoprivredne površine

- U Brazilu se bioetanol i biodizel koristi već desetak godina. Oni proizvode naftu i prodaju je, ali u svojoj zemlji koriste bioetanol i biodizel. To je u Brazilu ekonomski opravdano ali nama nije, jer bi značilo smanjenje proizvodnje hrane - naglasio je Kokanović.

Kada su u pitanju ekonomski razlozi, stručnjaci kažu da proizvodnja i upotreba biodizela, kao energenta, ima pozitivan uticaj na povećanje zaposlenosti, povećanje proizvodnje u poljoprivredi, smanjivanje odlivanja deviznih sredstava. 

Direktor Ekonomskog instituta RS Duško Jakšić smatra da je proizvodnja ovog goriva značajna i sa ekonomskog i sa ekološkog aspekta. Ipak, da bi njegova proizvodnja bila isplativa, kaže, potrebno je iskoristiti do sada neiskorišćene poljoprivredne površine.

- Ako bi se koristile do sad neupotrebljavane površine, proizvodnja ovog goriva bi bila jako dobra, ali ako bi se za to iskoristile do sada upotrebljavane površine mogli bismo imati i negativnih efekata, odnosno moglo bi doći do smanjenja površina zasađenih biljkama za ishranu stanovništva, a samim tim i do poskupljenja hrane. S druge strane, RS ima puno neiskorišćenih površina i trebalo bi imati jasan plan kada je ta proizvodnja u pitanju - istakao je Jakšić.

I izvršni direktor Udruženja ekonomista "SNjOT" Saša Grabovac ističe da je proizvodnja ovog goriva vrlo značajna.

- Proizvodnja biodizela bi imala korist za one koji proizvode sirovine, zapošljavanje ljudi a s druge strane i propisi EU u mnogim gradovima nalažu da se miješa biodizel sa običnim dizelom. Ovdje je jako bitan i ekološki aspekt koji ne treba zanemariti. Generalno bi bilo jako dobro da se ta proizvodnja razvije - smatra Grabovac.

Ekološki aspekt

Brojni svjetski ekonomski stručnjaci upozoravaju da bi povećana proizvodnja ovog goriva i te kako mogla da utiče na smanjenje sirovina za preradu hrane.

Četiri autobusa u banjolučkom gradskom prevozu od početka ove godine kao pogonsko gorivo djelimično koriste biodizel, čime su "probili led" u BiH u upotrebi ove vrste alternativnog goriva.

Prevoznici "Bočac turs", "Autoprevoz", "Central - kompani" i "Pavlović turs" izdvojili su po jedan autobus u koje sipaju tri odsto biodizela od ukupne količine goriva.

Šef Odsjeka za saobraćaj Administrativne službe grada Nedeljko Vučen kaže da je biodizel dizelsko gorivo proizvedeno od starog jestivog ulja i prerađenih uljarica koje može koristiti svako vozilo sa dizelskim motorom a može se i miješati i sa običnim dizelom.

- U cilju smanjenja štetnih gasova i zaštite čovjekove okoline, devedesetih godina aktuelizovala se tema biodizela. U skladu sa direktivama iz Brisela EU ima cilj da do 2020. godine ima udio biogoriva od 20 odsto u gorivima koja se koriste za potrebe prevoza. Time se želi osigurati stepen očuvanja životne sredine ali i nove investicije u tom sektoru - rekao je Vučen.

Biodizel se može koristiti kao dodatak dizelskom gorivu i kao čisti biodizel. Vučen kaže da se u praksi biodizel češće koristi kao dodatak dizelskom gorivu.

- Blending (miješanje u određenim omjerima) se označava kao B5, B20, B50 pri čemu prvo slovo označava biodizel a njegov udio je označen brojkom - rekao je Vučen.

Prednosti biodizela

- Mnogo manji rizik pri transportu i skladištenju, jer je netoksičan i biorazgradiv;

- Korišćenjem biodizela se smanjuje emisija štetnih gasova, smanjuje efekat staklene bašte;

- Nema štetnih uticaja na zdravlje;

- pogodan za sve vrste prevoznih sredstava, pogotovo za autobuse javnog prevoza.

Bioetanol

Brazil je vodeća zemlja u svijetu u korišćenju etanola kao pogonskog goriva. Godišnje se proizvede više od 15 milijardi litara goriva etanola pa se oko 15 odsto automobila kreće na čisti etanol, a preostali koriste 20-odstotnu mješavinu. Ovo gorivo, koje ne zagađuje okolinu, a pri tom je jeftino, koristi već četvrtina automobila u Brazilu. Najnovije američke studije najavljuju plan da do 2025. godine ova zemlja preorijentiše čak 50 odsto svojih automobila na bioetanol. Dosta se koristi u Brazilu, SAD, Francuskoj, Švedskoj, Španiji, Poljskoj i Češkoj.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.