Bariša Čolak: Reforma pravosuđa BiH ne može se izbjeći

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" ministar pravde BiH Bariša Čolak i dodao da je reforma pravosuđa u BiH pitanje koje se nikako nije moglo izbjeći.

- Ovo stanje sa referendumom je samo ubrzalo reformu. Reforma nam nije potrebna zbog reforme nego da imamo dobro zakonodavstvo - istakao je Čolak.

* GLAS: U junu u Banjaluku dolazi Štefan File da se pokrene pitanje reforme pravosuđa u BiH, kako je dogovoreno na sastanku predsjednika RS Milorada Dodika i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbjednost Ketrin Ešton. Šta bi to, kada je o pravosuđu riječ, trebalo uraditi?

ČOLAK: Reforma pravosuđa u BiH je pitanje koje se nikako nije moglo izbjeći. Ovo stanje sa referendumom je samo ubrzalo reformu. BiH kao zemlja koja ima ozbiljne aspiracije da jednog dana postane i članica EU sigurno mora da sprovede mnoge reforme, a ona koja je najznačajnija je upravo reforma pravosuđa. Mi smo u tu reformu krenuli još 2003. godine, ali je činjenica da ona nije dala dobre rezultate. Moraćemo praviti niz reformi i pitanje je da li ćemo sve to moći da napravimo u jednoj. Reforma pravosuđa mora da prati ustavno-pravnu strukturu BiH i da bi smo se upoređivali sa državama Evrope ima mnogo toga što bi trebalo reformisati. Treba učiniti sve da naše pravosudne institucije budu što samostalnije, profesionalnije, nezavisnije, ali i efikasnije. Bez toga nema pravosuđa koje može da dobije prolaznu ocjenu. Da bismo to postigli, mnogo stvari treba napraviti i u zakonodavno-pravnom okviru i u samoj organizaciji. Moraju se harmonizovati zakoni. Nije dobro da u državi imamo različitu primjenu zakona zavisno od toga koji sud sudi. U Sudu BiH imamo zakon koji je na snazi i prema kojem su propisane različite visine kazni, posebno maksimum u odnosu na zakone koji se primjenjuju u entitetima, gdje se sudi po zakonu bivše Jugoslavije. Treba ispraviti da na odluke koje se donose na Sudu BiH postoji mogućnost apelacija jednom nepristrasnom sudskom tijelu. Kako će se ono zvati, da li će to biti apelacioni ili vrhovni sud, stvar je dogovora. U svakom slučaju, mora postojati nezavisno tijelo, koje će imati mogućnost da preispituje odluke Suda, a da nije u okviru postojećeg Suda.

* GLAS: Zbog činjenice da se u BiH sudi za ista djela po različitim zakonima, da li bi BiH mogle da koštaju sve te odluke Suda BiH, jer su mnogi osuđeni najavili tužbe Sudu u Strazburu?

ČOLAK: Davno sam upozoravao na tu činjenicu i anomaliju. Mi ćemo morati da ispoštujemo svaku odluku Evropskog suda iz Strazbura. Postoje određene indicije da je u "predmetu Maktouf" Strazbur odlučio da se treba primjenjivati zakon koji je vrijedio u vrijeme počinjenja djela. Kako će se te stvari odvijati, vidjećemo, ali sa stanovišta pravne bezbjednosti i jednakosti građana pred zakonom ne može opstati sadašnje stanje u kojem građani nisu jednaki pred zakonom. To nije održivo i BiH će morati da preduzme ozbiljne korake, jer svaki građanin ima pravo da bude jednak pred zakonom.

* GLAS: Kada je riječ o sprovođenju Strategije za procesuiranje predmeta ratnih zločina, da li je ona dala očekivane rezultate?

ČOLAK: Ona se sprovodi, ali značajnog kašnjenja ima sasvim sigurno. Određene stvari bi se morale i mogle ubrzati, a najveća odgovornost je na onima koji sprovode zakon, a u Sudu i Tužilaštvu BiH se odvija najveći broj tih procesa. Trebalo bi napraviti analizu i vidjeti da li smo odabrali najbolji način za sprovođenje te strategije, da se najteži slučajevi procesuiraju pred Sudom BiH, a oni koji predviđaju manje kazne pred entitetskim sudovima. Vidjećemo šta će reforma donijeti, ali bi morala da ispravi ono što nije dobro. Reforma nam nije potrebna zbog reforme nego da imamo dobro zakonodavstvo.

* GLAS: Vi lično i Ministarstvo pravde ste dosta kritikovani zbog "slučaja Divjak" i podnošenja zahtjeva Austriji za njegovo izručenje BiH?

ČOLAK: Te kritike dolaze od onih koji sa profesionalizmom nemaju nikakve veze. Kritike su neopravdane, jer moramo da radimo po međunarodnim konvencijama i zakonima ove zemlje. Tužilaštvo je to koje dostavlja dokumentaciju i od nas zahtijeva da pokrećemo određene procedure, kao što je ekstradicija. Mi smo to i uradili, a digla se nepotrebna prašina. Kritike su usmjerene na potpuno pogrešnu adresu. Mi smo na vrijeme Ministarstvu inostranih poslova dostavili molbu sa pratećom dokumentacijom, ali to je potrajalo dugo. Poslije molbe ministra pravde Austrije ponovo smo dostavili dokumentaciju, jer očigledno ova koja je išla preko MIP-a nije poslata.

* GLAS: Stranka za BiH Vas je optužila da ste olako i veoma brzo dali saglasnost na Nacrt zakona sporazuma o saradnji u progonu počinilaca ratnih zločina između BiH i Srbije?

ČOLAK: Ne znam ni na šta su reagovali. Sporazum sa Srbijom je potpisan prije dvije godine i odnosi se na pravnu pomoć u krivičnim stvarima, gdje smo mnoge stvari jako dobro uredili. Vrlo brzo treba potpisati i sporazum koji su usaglašavala tužilaštva BiH i Srbije i mi smo dali svoj komentar u smislu poboljšanja teksta tog sporazuma. Očekuje se da bi i taj sporazum vrlo brzo trebalo da bude potpisan. Sporazumi su izraz volje dviju strana i moramo se kretati u gabaritima međunarodnih sporazuma. Nalazi se način da zločini ne budu nekažnjeni i te stvari su sa Srbijom korektno riješene. Što se tiče progona optuženih za ratne zločine dali smo određene primjedbe, u kojima smo se pozvali na međunarodne konvencije. Ako misle da takve sporazume ne treba potpisivati, onda neka kažu zbog čega. Sporazum predviđa da se ustupaju dokazi, da osoba sa dvojnim državljanstvom, ako se nađe u jednoj od ove dvije države, tu se i sudi, jer ta država ako je i njen državljanin neće ga izručiti drugoj državi. Na taj način su riješena ta pitanja i nema drugog načina da se to riješi.

* GLAS: Glavni tužilac Tužilaštva BiH Milorad Barašin izjavio je da je kontinuirano izložen prijetnjama i da ga prate već više od godinu. Šta to govori o BiH?

ČOLAK: Nisam se ni vidio ni čuo sa Barašinom, jer je na putu i treba da se vrati ovih dana. Nadam se da ćemo se sresti sljedeće sedmice i ozbiljno razgovarati o tim stvarima. To je naravno za svaku osudu, bez obzira na to o kome se radi, a ne osobi koja je na takvoj poziciji. Takve osobe treba da budu posebno štićene. Ako mu se to događa, to je veoma loše. O tome treba da vode računa i policijske agencije i druge obavještajne agencije, koje moraju da obave svoj dio posla u skladu sa zakonom. Ako je neko pogriješio, pa bio to Čolak ili Barašin, u bilo kom smislu, to se tretira po zakonskoj proceduri. Medijska hajka ne vodi ničemu.

Strane sudije

* GLAS: Strane sudije i tužioci trebalo bi da napuste BiH?

ČOLAK: Dio je već davno otišao, a jedan dio će otići ove godine. Jedan dio onih koji sude za ratne zločine će se postepeno smanjivati i prestaće njihova aktivna angažovanost. Zalažem se već odavno za postepeno smanjenje stranaca u našem pravosuđu, jer ako mislimo da budemo ozbiljna država i ozbiljno pravosuđe moramo "prohodati" i stati na sopstvene noge. Očekujem da će taj proces što prije završiti i da će domaće strukture potpuno ovladati našim pravosuđem.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.