Andrula Vasiliju: Evropska unija u obrazovanje u BiH uložila 7,5 miliona evra

Rekla je to u intervjuu za "Glas Srpske" evropski komesar za obrazovanje, kulturu, višejezičnost i mlade Andrula Vasiliju.

- Evropska komisija, takođe, povećava ulaganja kako bi omogućila što više stipendija za studente sa zapadnog Balkana kroz svoj program "Erasmus Mundus". Šanse su tu i želim da ohrabrim univerzitete, studente i profesore iz BiH da ih dobro iskoriste tako što će aplicirati na konkurse - naglasila je Vasiliju.

* GLAS: Da li ste zadovoljni kulturnom razmjenom između BiH i EU?

VASILIJU: Na polju kulture naš politički dijalog sa potencijalnim zemljama kandidatima, kao što je BiH, baziran je na poštivanju političkih i ekonomskih kriterijuma, koje nazivamo kopenhagenški kriterijumi, kao i usklađivanjem sa "community acquis". Zadovoljna sam time što je glavni element "aqisa" koji se odnosi na kulturu, ratifikacija UNESCO-ove Konvencije o zaštiti i promociji raznolikosti kulturnih izraza iz 2005, a to je BiH već učinila 2009. godine. Kada je riječ o kulturnoj razmjeni, BiH učestvuje u pretpristupnim instrumentima koji uključuju civilno društvo i koji pokrivaju veliki broj oblasti, uključujući i kulturu. BiH takođe učestvuje u "Ljubljanskom procesu" rehabilitacije kulturnog nasljeđa u jugoistočnoj Evropi od 2003. godine. Unutar EU, projekti kulturne razmjene na evropskom nivou podržani su putem našeg Kulturnog programa. Ove godine je EU zaključila ugovor sa BiH, dozvoljavajući joj da učestvuje u tom programu na istom osnovu kao i države članice EU, što znači da kulturne organizacije iz BiH imaju apriori iste mogućnosti finansiranja kao i njihove kolege iz bilo koje članice EU. Primijetili smo da ima mnogo zainteresovanih organizacija iz BiH, ali i evropskih organizacija koje žele da sarađuju sa njima. To je pozitivno, jer je međunarodna saradnja različitih organizacija koje se bave kulturom osnova svih projekata EU u vezi sa kulturom. Zbog te saradnje biće ostvaren još viši stepen kulturne razmjene između BiH i EU.

* GLAS: Da li BiH dovoljno koristi programe EU iz oblasti obrazovanja i kulture koji su joj dostupni? Koje programe najčešće koristi i koliko je novca do sada u njih uloženo?

VASILIJU: EU podržava reforme i modernizaciju visokog obrazovanja u BiH kroz program "Tempus" od 1996. godine. To naročito uključuje pomoć u reformama povezanim sa bolonjskim procesom kao što su novi sistemi diplomiranja, mastera i doktorata, obezbjeđenje kvaliteta i priznavanje stepena i studijskog iskustva u inostranstvu. U institucijama u BiH se sprovodi 30 "Tempus" projekata, a Sarajevski, Tuzlanski i Univerzitet u Banjaluci su najaktivniji. Evropska komisija takođe podržava neformalno obrazovanje i razmjene mladih i ohrabruje studente i akademsko osoblje da studiraju ili predaju u inostranstvu. Grantovi su dostupni kroz programe "Youth in Action" i "Erasmus Mundus". Dugo godina daju se šanse omladinskim organizacijama i mladima iz BiH da učestvuju u EU omladinskim programima kao partneri, a od 2006. mogu da se priključe programu "Youth in Action" kao lideri projekata. Od 2007. godine EU je investirala 7,5 miliona evra u više od 400 projekata koji su uključivali 1.500 mladih ljudi iz BiH. Evropska komisija takođe povećava ulaganja kako bi omogućila što više stipendija studentima sa zapadnog Balkana kroz svoj program "Erasmus Mundus". Svake godine je 20 miliona evra iz pretpristupnih fondova namijenjeno za finansiranje školarina za oko 1.000 studenata sa zapadnog Balkana, uključujući i njih 150 godišnje iz BiH. Šanse su tu i želim da ohrabrim univerzitete, studente i profesore iz BiH da ih dobro iskoriste tako što će aplicirati. U oblasti kulture, 2011. godina bila je prva godina učešća BiH u Kulturnom programu i ona se može smatrati dobrim startom. Četiri kulturne organizacije iz BiH učestvovale su u kooperaciji u kulturnim projektima, sa ukupnim iznosom od 450.000 evra.

* GLAS: Evropska komisija usvojila je plan novog budžeta za period od 2014. do 2020. godine, a odobrena su znatno veća izdvajanja za obrazovanje, mlade i kulturu. O koliko se tačno novca radi i ko može da učestvuje u tim projektima?

VASILIJU: Evropska komisija upravo je predstavila svoj prijedlog za višegodišnji finansijski okvir rada od 2014. do 2020. godine. Predložili smo da se izrade i sprovedu programi za obrazovanje, obuke i mlade. Ako ga odobre Evropski parlament i zemlje članice, naši planovi dozvoliće nam da investiramo 15,7 milijardi evra u razvoj vještina i povećamo broj ljudi koji primaju donacije za studiranje, praksu i volontiranje u inostranstvu. Takođe smo predložili novi program za kulturni i kreativni sektor koji je vrijedan 1,6 milijardi evra (Kreativna Evropa). BiH bi trebalo pružiti priliku da ima koristi od tih programa.

* GLAS: Može li se BiH nadati većim sredstvima za projekte kulture i obrazovanja?

VASILIJU: Pojedinci, organizacije i institucije iz BiH već mogu da iskoriste programe koji su u cijelosti ili dijelom posvećeni saradnji između zemalja EU i drugih zemalja, kao što su "Tempus", "Erasmus Mundus", "MEDIA Mundus" i "Youth in Action", ali biće mnogo više mogućnosti u budućnosti. Od kada je BiH priznata kao potencijalni kandidat za ulazak u EU, objektivno je da se otvore EU programi koji su u načelu posvećeni saradnji unutar EU i dozvoli organizacijama i ljudima iz vaše zemlje da učestvuju po istim osnovama kao i oni iz EU. Kao što sam već pomenula, organizacije i profesionalci iz kulturnih i stvaralačkih sektora mogu od ove godine da u potpunosti učestvuju u EU Kulturnom programu. Nadamo se da ćemo doći do sličnih aranžmana koji će omogućiti filmskim profesionalcima iz BiH da učestvuju u MEDIA programu i univerzitetima, školama i organizacijama za obuku, da učestvuju u nekim dijelovima naše mreže podrške obrazovanju u programu učenja od 2012. do 2013. godine.

* GLAS: Kako doći do pretpristupnih fondova za kulturu i obrazovanje?

VASILIJU: Nema preduslova za one EU programe koji su otvoreni za zemlje koje nisu u EU, poput programa "Tempus", "Erasmus Mundus", "MEDIA Mundus", "Youth in Action" ili Kulturnog programa. Zainteresovane organizacije mogu da apliciraju sa sopstvenim projektima ili postanu partneri prema pravilima programa za koji su zainteresovani. Informacija o svakom projektu podrške i aplikacijama i kriterijumima mogu se naći na veb-sajtu Evropske komisije.

* GLAS: Koji se projekti finansiraju putem MEDIA projekta?

VASILIJU: Cilj ovog programa koji je započet 1991. godine je jačanje evropske audio-vizuelne industrije. BiH je pokazala veliku zainteresovanost da postane član i nadam se da će procedura biti kompletirana 2012. U međuvremenu, MEDIA 2007. program može samo indirektno da podržava projekte iz BiH. To je, na primjer, bio slučaj sa filmom "Cirkus Kolumbija" Danisa Tanovića koji je dobio gotovo 250.000 evra za distribuciju u 13 zemalja. Novi film Jasmile Žbanić "Ostrvo ljubavi", koji je u koprodukciji sa Hrvatskom, takođe je podržan putem MEDIA projekta. Od 2008. godine projekt "MEDIA Mundus" pruža nove mogućnosti za međunarodnu saradnju, koja ne obuhvata samo zemlje koje su učestvovale u MEDIA 2007, već ide dalje. Tu je BiH bila veoma aktivna i podržano je nekoliko projekata.

* GLAS: Kako "obične" građane zainteresovati za kulturu?

VASILIJU: Ključno je da se podigne svijest o važnosti kulture među stanovništvom, civilnim društvom i pojedincima. Kultura igra važnu ulogu ne samo na nacionalnom nivou, već i na regionalnom. Ona gradi mostove između različitih etničkih i religijskih zajednica i unutar i kroz zemlje regiona, podstiče pomirenje, kulturnu raznolikost i međukulturalni dijalog. Takođe je važno podići svijest o doprinosu kulture u ekonomskom razvoju zemlje, kao i ulozi koju imaju umjetnici i kulturni radnici u jačanju civilnog društva. Podizanje svijesti o višestrukoj ulozi kulture ohrabriće stanovništvo da postane više zainteresovano za kulturu. Osim toga, sredstva za pristup bi trebalo da budu ojačana i olakšana. Obrazovanje je važan element pristupa kulturi jer omogućuje njeno razumijevanje. Komunikacijski kanali takođe treba da budu ciljani i da dođu do "običnih ljudi". Poruke treba da budu jasne i jednostavne.

Kosovo i Metohija

* GLAS: Nedavno ste izjavili da su pravoslavni spomenici na Kosovu i Metohiji veoma važan dio zajedničke kulture i da ih treba sačuvati. Na koji način to uraditi?

VASILIJU: EU ima dugogodišnje iskustvo koje uključuje ciljane akcije očuvanja kulturnog nasljeđa na Balkanu. Od 2003. godine Evropska komisija zajedno sa Savjetom Evrope sprovodi zajedničke akcije na rehabilitaciji kulturnog nasljeđa jugoistočne Evrope, a taj je projekat nazvan "Ljubljanski proces". Dosadašnja podrška iznosila je ukupno 1,5 miliona evra. Ta je akcija dio naših dugoročnih napora u kontekstu stabilizacije i pridruživanja zemalja zapadnog Balkana, te bližoj saradnji sa evropskim strukturama i institucijama. Ona je dokaz nastojanja EU da očuva kulturne znamenitosti kako bi bili izgrađeni mostovi među različitim etničkim i vjerskim zajednicama u zemljama regiona. Tako će se učvrstiti pomirenje, kulturne različitosti i interkulturalni dijalog u ovom dijelu Evrope. Štaviše, u okviru pretpristupnih instrumenata obezbijeđeno je 2,5 miliona evra za očuvanje kulturnog nasljeđa na Kosovu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.