Katar - mala, ali bogata zemlja koja spaja nespojivo
Na današnji dan daleke 1878. godine, plemena Katarskog poluostrva ujedinila su se u jednu državu. Dekretom donetim 21. juna 2007. godine, 18. decembar se proslavlja kao Nacionalni dan Katara i čini se da je svake godine fešta sve zanimljivija uz brojne sportske i kulturne manifestacije i više nego atraktivan vatromet.
Jedna od najmanjih zemalja Persijskog zaliva danas je jedna od najbogatijih. Malobrojno lokalno stanovništvo bogatstvo je najpre steklo izranjajući školjke pune bisera, a potom su otkrili nalazišta prirodnog zemnog gasa, od kojih i dan-danas zarađuju.
Ceo jedan kvart Dohe, glavnog grada Katara, u čast ronilaca i ribolovaca nazvan je Perla (Pearl) i krasi ga skulptura ogromne školjke. Ukoliko vas zanimaju skupi i ekskluzivni automobili, naći ćete ih upravo u ovom delu grada, jer je tu smešten najveći broj auto-salona.
U poslednjih 30 godina Katar se drastično promenio, pa sada u Dohi na svakom koraku možete da vidite velelepne nebodere, poput onih u Njujorku, Šangaju ili Singapuru. Ipak, koliko god se trude da prate trendove u arhitekturi, Katarci se ne odriču svog kulturno-istorijskog nasleđa, pa isto tako, poput modernih građevina, na svakom koraku možete da vidite i stare objekte.
Najbolji primer za to je možda zgrada Nacionalnog muzeja. Građevina karakteristična po tome što nema ni jedan jedini ravan zid, a čiji dizajn potpisuje čuveni arhitekta Žan Nuvel, smeštena je odmah pored stare zgrade koja će u narednom periodu biti samo renovirana. Izgradnja Muzeja koštala je čitavih 400 miliona dolara.
Ukoliko vas put slučajno nanese u Dohu, obavezno posetite Nacionalnu biblioteku. Osim najnovijih naslova, klimatizovanog prostora, kafića, dečje igraonice i brojnih tematskih studija koje školarci i studenti koriste potpuno besplatno, poseban ugođaj prirediće vam istorijski deo koji čuva tajne prošlosti. U staklenim vitrinama mogu se naći svete knjige, različite mape, enciklopedije o zdravlju i životinjama, ali i dokumenti o nastanku katarske države.
Valja spomenuti i kvart Suk Vakif, koji se nalazi u neposrednoj blizini jedne od palata emira Tamina bin Hamada al Tanija. Tamo ćete možda najbolje doživeti duh tradicionalnog Katara, jer upravo na tom mestu možete da isprobate lokalne specijalitete i slatkiše.
Pored obilja restorana i prodavnica suvenira, tradicionalne nošnje, hrane i kućnih potrepština, u ovom kvartu nalazi se i velika tržnica sokolova. Ko ne voli ove prelepe ptice grabljivice, može da poseti ergele kamila i konja. Možda zvuči neverovatno, ali te ergele nalaze se u samom centru starog dela grada, koji od emirove palate razdvaja samo jedan bulevar.
Još jedna od atrakcija koju bi vredelo posetiti jeste i kulturno selo. Osim malenog, ali veoma lepo uređenog amfiteatra i niskih zgrada u kojima su smeštene brojne institucije, pažnju će vam sigurno privući klimatizovan pločnik. Da, da, dobro ste pročitali. Kako bi doskočili visokim temperaturama, koje tokom letnjih meseci ni noću ne padaju ispod 30 stepeni, Katarci su osmislili način da se rashlade i da pri tome uživaju napolju.
Srpski državljani u Dohi mogu da ostanu najviše mesec dana kao turisti, a ukoliko vam se grad svidi za život, moraćete da pronađete neki posao, kako bi vam poslodavac obezbedio radnu vizu.
Putnici koji u glavnom gradu Katara presedaju na druge letove mogu da dobiju tranzitnu vizu koja važi 96 sati, odnosno četiri dana.
Katarska valuta je rial, ali u svim prodavnicama za plaćanje podjednako možete da koristite i evre ili dolare. Ako se ipak odlučite da plaćate domaćom valutom, u menjačnicama ćete za jedan evro ili dolar dobiti četiri riala.
Najboljj period da posetite ovu malenu zemlju u Persijskom zalivu je od početka novembra do kraja marta. Temperature su tada najsličnije našem letu i proleću, pa bez problema možete i da se bućnete i plivate u moru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
