Prigušena svjetla velegrada dobra i za zdravlje i za okolinu
Njemački gradovi postaju sve mračniji, a to ne samo da štedi struju i novac, već bi moglo da ima i pozitivan efekat na zdravlje, klimu i biološku raznolikost u budućnosti.
Zbog viših cijena energije, mnogi nemački gradovi poslednjih nedelja prestali su da osvijetljavaju znamenitosti, spomenike i istaknute zgrade poput gradskih većnica, muzeja, biblioteka. U Berlinu će se isključiti reflektori na ukupno 200 objekata, pa su znamenitosti poput Stuba pobede ili Berlinske katedrale noću u mraku.
Od 1. septembra, Uredbom savezne vlade o uštedi energije, zvanično je zabranjeno spoljno osvetljavanje javnih zgrada, a svetleće reklame smeju da budu uključene samo nekoliko sati dnevno.
Grad Vajmar ujutro pali uličnu rasvetu 30 minuta kasnije, a uveče je gasi 30 minuta ranije. To i dalje neće rezultirati mračnim ulicama, ali su zato pozitivne „nuspojave“ tamnijih gradova višestruke.
Isključivanje svijetla u gradovima ili na sopstvenim ulaznim vratima i osvetljavanje samo tamo gde je zaista potrebno, ne samo da štedi struju i novac, već ima i direktan efekat na klimu i biološku raznolikost.
Manje svijetla – manje svijetlosnog zagađenja
Nevladina organizacija procjenjuje da je svake noći oko trećina svih spoljnih svetala u SAD uključeno bez potrebe. Čak je i prije energetske krize i rasta cena, gašenje te rasvete moglo da uštedi tri milijarde dolara godišnje.
Za Njemačku još nema takvih podataka, ali s obzirom na to da su fosilna goriva i dalje glavni izvor energije širom svijeta, jednostavno isključivanje nepotrebnih svetala pomaže u smanjenju zagađenja vazduha i štetnih emisija.
U Indiji, na primer, ekstremno osvetljenje emituje 12 miliona tona ugljen-dioksida godišnje, kaže za Dojče vele Pavan Kumar sa Centralnog poljoprivrednog univerziteta Rani Lakšmi Baj u Indiji. To je otprilike polovina emisije koju proizvedu avionski i pomorski saobraćaj u toj zemlji godišnje. Bolje upravljanje svetlom moglo bi značajno da smanji štetne emisije.
Danas više od 80 odsto ljudi živi pod svetlosno zagađenim nebom, u Evropi i SAD čak 99 procenata. Tamo pravi mrak praktično više ne postoji. U Singapuru je čak toliko svetla da oči ljudi više uopšte nisu u stanju da se potpuno prilagode mraku.
Odavno postoje načini da se smanji svetlosno zagađenje, a da se uprkos tome ne sjedi u mraku. Tamo gdje svijetlo nije potrebno, ono se može isključiti. To se odnosi na stanove, ali i na ulice, parkove i javne površine.
Pritom bi od velike koristi mogli da budu biti detektori pokreta. Abažuri za lampe usmeravaju svetlost na mesta na kojima je ona zaista potrebna i tako sprečavaju ometajuće raspršeno svetlo.
Zašto nam je mrak potreban
Dovoljno mraka noću dobro je i za zdravlje. Studije pokazuju da su očne bolesti, nesanica, gojaznost, a verovatno čak i depresija, povezane s veštačkim osvetljenjem. To uključuje i izlaganje ekranima i belom LED-svetlu u zatvorenom prostoru pre spavanja, što može da poremeti ritam spavanja.
Jedan hormon je posebno važan: melatonin. „Ako ne proizvodimo taj hormon jer smo izloženi jakom svetlu kod kuće ili kao radnici u smenama, onda se naš sistem biološkog sata suočava s problemom“, kaže dr Kristofer Kiba, geoinformatičar iz Geološkog naučnog instituta u Potsdamu.
Druga studija pokazuje da deca i tinejdžeri koji žive u područjima s mnogo veštačkog svetla manje spavaju i postoji veća verovatnoća da će da pate od emocionalnih problema.
Veštačko svetlo noću je „jedna od najdramatičnijih intervencija koje smo do sada napravili u biosferi“, kaže za Dojče vele Kiba. „Tokom evolucije postojao je stalni signal iz okoline koji je govorio: ovo je dan, ovo je noć, ovo je mesečeva faza. U područjima s velikim svetlosnim zagađenjem, taj signal se promenio.“
Prigušivanje ulične rasvete ili njeno delimično gašenje, mogao bi da bude prvi korak ka suzbijanju te pojave u budućnosti, čak i kada se novi propisi više ne budu primenjivali. Prema jednoj studiji iz 2015. u Engleskoj i Velsu, intenzitet rasvete nema uticaja na stopu nesreća ili kriminala u određenim područjima.
I životinje i biljke vole mrak
I životinjama je potrebna tamna noć. Ptice, koje lako mogu da izgube orijentaciju nad svetlim gradskim nebom, imale bi nad tamnijim gradovima bolje šanse da zadrže svoju putanju.
To posebno važi za insekte. Ugašene lampe mogle bi leti da spasu čitave populacije insekata. Kao što je poznato, svetlost snažno privlači sve noćne insekte, od komaraca, do muva i moljaca. Procenjuje se da samo u Nemačkoj zbog toga svakog leta strada i do 100 milijardi insekata.
Jarka ulična svetiljka zamenjuje Mesec, koji životinje inače koriste za orijentaciju i rezultat je da insekti ne mogu, a da ne lete bez prestanka oko izvora svetla. Sutradan su toliko iscrpljeni da više ne mogu da se razmnožavaju, pa umiru ili su lak plen.
To ima posledice i za oprašivanje biljaka. Studija objavljena 2017. pokazala je da se biljke koje rastu u blizini ulične rasvjete znatno rjeđe oprašuju noću i daju manje plodova od onih neosvetljenih. Drveće takođe osjeća uticaj svetla noću. Ranije će da nikne ako je u blizini ulične rasvete.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
