Ove godine vađenje prvog broda potopljene nemačke flote iz Dunava
BEOGRAD - Pomoćnik ministra za vodni saobraćaj Predrag Petrović rekao je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije trenutno radi istraživanje na projektu „Uklanjanje potopljene njemačke flote kod Prahova“ i da se očekuje da prvi brod iz Dunava bude izvađen ove godine.
On je rekao da će istraživanje pokazati na koji način će moći da se izmjeste brodovi i da je cilj uklanjanja flote da se omogući propisana širina plovnog puta i da se plovni put učini bezbjednim za sve učesnike.
Petrović je objasnio da je projekat izuzetno složen i da će trajati pet godina, kao i da će od nekih 200 ili 180 brodova koji su potopljeni, gledati da izvuku 21, a možda čak i 23, u zavisnosti od toga koliko oni smetaju plovnom putu.
Potopljena njemačka flota ugrožava plovni put, jer ga sužavaju sa 180 metara, na 90 metara, dadao je on.
„Kada padne voda, odnosno u uslovima nižeg vodostaja, imamo situaciju da se brodovi bukvalno na tom delu Dunava mimoilaze, zbog potopljene flote, što nikako nije bezbedno. I na ovaj način ne možemo da privučemo ni strane firme, ni strane investitore da jednostavan način koriste taj deo reke“, rekao je on.
Samim uklanjanjem, kako objašnjava Petrović, biće omogućena bezbjedna plovidba, ali i brži protok ljudi i robe.
„Radovi na projektu su počeli prošle godine. Izabran je ponuđač koji će raditi na samom uklanjanju brodova. Trenutno smo u fazi istraživanja, nakon čega sledi podnošenje izveštaja, koji će nam definitivno pokazati koja metodologija i dinamika su najbolje za uklanjanje tih brodova. On je osmišljen da traje pet godina, a možda će trajati i kraće. Kompletne informacije imaćemo kada se podnese istraživački izveštaj, koji opet zavisi od stanja i uslova na terenu, mogućnosti ronjenja, snimanja, jer voda je živa stvar, a vremenski uslovi nekada idu na ruku, nekada ne“, rekao je Petrović.
Bezbednost ljudi i okoline na ovom projektu je prvo i osnovno što mora da se zadovolji, dodao je Petrović.
Kako je rekao, sumnja se da na tim brodovima ima eksplozivnih naprava, odnosno, mina.
„U tom smislu moramo biti jako oprezni. Ljudi koji rade su profesionalci, tako su i birani i zbog toga ćemo ovaj projekat dovesti bezbedno i uspešno do kraja“, rekao je on.
Petrović je podsjetio da priča oko njemačkih brodova, koji su potopljeni datira još s kraja Drugog svjetskog rata, kada se njemačka flota povlačila i u cilju spriječavanja ruske flote da prođe dalje.
On dodaje da ima različitih istorijskih priča i izvora i da na to obraćaju pažnju ljudi koji rade na ovom projektu, a istraživanje će reći kako će se uopšte vaditi brodovi koji su više od 70 godina pod vodom.
„Definitivno je u tom konvoju postojao brod- bolnica, bili su i minolovci sa minsko-eksplozivnim sredstvima. Sama flota je brojala negde oko 220 brodova, a nekih 20 je usput potopljeno“, rekao je Petrović.
Petrović je rekao da postoji određeni nivo vode kada mogu da se vade brodovi iz reke.
„Kako će biti uklanjanje, da li će se brodovi vaditi u celosti ili će se vaditi iz delova, ili će neki delovi biti samo sklonjeni sa plovnog puta to ćemo videti. Uradićemo to da bude najbezbednije i najbolje, da se zadovolji svrha cilja i projekta, ali prvenstveno moramo paziti na bezbednost svih koji učestvuju u tom projektu“, rekao je on.
Petrović je rekao da se nada da će ove godine prvi brod biti izvađen iz Dunava.
„U toku ove godine sigurno će početi vađenje, ne bih smeo da kažem tačno koji mesec, jer opet sve zavisi od meteoroloških uslova, od brzine vode, od vidljivosti, od mogućnosti ronjenja. Na kraju moramo zadovoljiti i određene faktore zaštite prirode, jer u nekim periodima godine ne može tu da se radi, zbog mrešćenja morune i jesetre. Nadam se i meni je želja da to bude u toku ove godine“, rekao je on.
Operacija Dunavski Vilenjak je predstavljala neuspješan pokušaj proboja oko 200 patrolnih čamaca, sanitetskih brodova i barži njemačke crnomorske flote Dunavom od Crnog mora do Beograda u septembru 1944. godine.
Odluku da se flota potopi donio je admiral Paul Zib, jer su i sovjetske jedinice počele da stižu do Dunava, a potapanje je urađeno 7. septembra kod Prahova i 14. i 16 na 17. septembra kod Brze Palanke.
Procjenjuje se da je tokom operacije Dunavski vilenjak potopljeno između 160 i 220 njemačkih brodova na putu od Crnog mora do luke Prahovo u blizini Negotina, a prema nekim istorijskim dokumentima, sa brodova je evakuisano 1.600 ranjenika, ali ne postoji dokaz da je to urađeno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
