Neobična zajednica u Dambovici – žive u Rumuniji, izjašnjavaju se kao Srbi, a porijeklom su iz Bugarske

Tu su se još prije četiri vijeka doselile porodice sa područja današnje Sjeverne Makedonije. Sebe određuju kao Srbe, a srpskim nazivaju i jezik koji govore kod kuće, zapravo mješavinu nekoliko balkanskih govora. Osim porijekla kojim se ponose, karakteriše i to što su opštinu uspjeli da podignu na noge, prije svega zahvaljujući dostupnosti fondova Evropske unije, prenosi Radio Beograd 1.

Na popisu se izjašnjavaju kao Srbi, prema nekim podacima zapravo su bugarskog porijekla, a kažu da van Rumunije najlakše mogu da se sporazumijevaju sa Makedoncima. Lokalni zvaničnik Balenija Georg Flora ne sumnja u svoje porijeklo.

-Naša lokalna zajednica sastavljena je iz dva dela, rumunskog i srpskog. Oko polovine stanovnika mesta su Srbi. Oni su se ovde doselili u 17. veku. Od tih vremena ovo je postao poljoprivredni kraj. U školi se ne uči jezik, uglavnom ga deca govore kod kuće. Ipak, imamo svoju crkvu i svoje sveštenike -kaže Georg Flora.

Radu Lazar kaže da je prilikom putovanja Balkanom shvatio da njegov maternji jezik liči na tamošnje, ali da je potpuno specifičan. Porijeklo mu, kako ističe, nije najvažnija stvar, iako poštuje tradiciju.

-Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim odakle su moji preci. Od nekih čujem da smo svakako Srbi, da smo došli iz (Sjeverne) Makedonije. Neki kažu da smo Bugari. Često je pitanje i oko jezika, pa me pitaju šta govoriš, rumunski ili srpski. Ali nemam problem da kažem da sam Srbin -kaže Radu Lazar.

Lazar je u tradicionalno poljoprivrednom kraju otvorio fabriku za proizvodnju namještaja i opreme za laboratorije i škole. Poslije rada na drugim mjestima, vratio se u rodno selo i smatra da je to bio dobar potez.

-Postigli smo veliki uspeh. Nema mnogo fabrika koje se time bave, pronašli smo nišu u kojoj nema mnogo konkurencije, radimo kvalitetno i možemo da izvozimo svoje proizvode. Pokrećem i proizvodnju voća, vina i rakije. Posao sam dao svojim prijateljima iz detinjstva i njihovoj deci. Mislim da je to što mogu da ostanu i rade u Baleniju jako važno - objašnjava Lazar.

Glavni proizvod sela i cijele Dambovice je povrće, koje pokriva oko sedam odsto tržišta Rumunije. Pod najmoderenijim staklenicima i plastenicima u Baleniju je više od 800 hektara.

Georg Flora kaže da je poljoprivreda u tom kraju uvijek bila razvijena, ali da novog napretka ne bi bilo bez novca iz fondova Evropske unije.

-Kada nam je došao prvi novac 2012. godine počeli smo mnogo brže da se razvijamo, a naša prednost je što smo već znali kako da radimo. Imamo i sopstveno udruženje koje zajednički plasira proizvode velikim dobavljačima. Ipak, poslednjih godina troškovi su značajno porasli i bez pomoći Evrope ne bismo mogli da uspemo - kaže Georg Flora.

Zvaničnici Balenija najavljuju da će svakako kroz evropske fondove pokušati da dodatno modernizuju svoje selo u svim oblastima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.