Hosam Mohsen je srpsko čudo u Dubaiju – Egipćanin turiste dočekuje uz Čoline i Tomine pjesme

Već osam godina goste sa Balkana vodi u razgledanje gradova u kojima riječ "nemoguće" ne postoji. Međutim, njegov dolazak u Srbiju izgledao je kao nemoguća misija.

Za RTS otkriva zašto je obećao da će, dok je živ, pokušavati da dobije vizu. Otkud to da su mu se od svih turista baš Srbi uvukli pod kožu i kako reaguju kada im usred pustinje Egipćanin zapjeva "Gori vatra sad u nama"?

Usred turističke sezone, spakovao je kofer i krenuo za Beograd. Došao je da vidi snijeg, ali i prijatelje kojih u Srbiji, kako kaže, ima više nego u Dubaiju. Većinu je upoznao na poslu. Prvo u Egiptu, gdje je radio u hotelu, a zatim u Emiratima, gdje već osam godina radi uglavnom sa turistima sa naših prostora – iz Srbije, Severne Makedonije, BiH, Hrvatske.

Na pitanje kako gosti reaguju kada ih u Emiratima sačeka turistički vodič – Egipćanin, koji odlično govori srpski, odgovara da prvo ne vjeruju da neko iz Egipta zna srpski.

-Obično misle da ću reći samo "dobar dan" i "dobro veče", ali kad vide da ja nastavljam da govorim na srpskom, oni se iznenade. Odmah me pitaju – kako znaš, kako si naučio, kako si naučio sam. I uvek se iznenade i oduševljeni su kako sam sâm naučio srpski - kaže on.

Srpski je počeo da uči prije 19 godina dok je radio u Hurgadi.

- U hotelu smo imali ruske, češke i srpske goste. Oni koji su tu radili pre mene sa Srbima su razgovarali na engleskom. Ali dok sam radio u restoranu, čuo sam neki drugačiji jezik. Srbi su bili najveseliji, najbučniji, i onda sam imao želju da ih pitam koji je to jezik. Slučajno je i mene neka gošća pitala šta znači "habibi". Ja sam joj rekao da je to kao "maj lav" na engleskom i onda sam hteo da znam kako se na srpskom kaže "habibi". Ona mi je rekla "ljubavi moja". I od tada sam počeo da učim - sjeće se Hosam.

Imao je, kaže, želju da čuje na srpskom nekoliko riječi koje Srbi koriste u restoranu - na primjer: dobar dan, dobro veče, prijatno, doviđenja.

-Narednog dana sam počeo to da vežbam u restoranu sa Srbima i oni su se iznenadili što sam počeo da govorim na srpskom. Odlučio sam da idem dalje, jer je reakcija gostiju bila fenomenalna. Bio sam konobar, mladić od 17 godina, najnoviji radnik u hotelu, ali želeo sam da budem najpoznatiji radnik. Odlučio sam da svakog dana učim po 10-15 reči. Kao što se kod vas kaže, zrno po zrno pogača, kamen po kamen palača - priča Hosam..

Kada ga pitaju otkud to da tako dobro govori srpski u šali kaže : "Zbog jedne divne crne žene".

– Naravno da tu ima istine. "Zbog jedne divne crne žene, zbog njene divne crne kose, zbog jednog tužnog pogleda u noći, zbog obećanja da ćeš mi doći, tužan i sâm čekam te ja..." Tu pesmu sam upamtio kada sam je čuo prvi put. Crna žena postoji, ne znam gde je sada, ali postoji i zbog nje sam počeo da učim srpski. Ona mi je dala motivaciju i inspiraciju da krenem da učim - otkriva on.

Hosam ne samo da govori, već i piše na srpskom, na latinici, ali koristi pomalo i ćirilicu.

– Počeo sam 2003. godine sa nekoliko reči, ali 2004. sam se malo više fokusirao na učenje jezika i od tada, dakle 2004. godine, mogao sam da koristim srpske reči, da ne moram posle jedne reči na srpskom da nastavim na engleskom. Znao sam sve više.

Od 2006. godine, kada sam počeo da radim na recepciji, počeo sam sam da tražim knjige i rečnike, i tada sam mogao da razgovaram dva-tri minuta, bez pauze - priča Hosam.

Zbog srpskog je dobio priliku da radii kao vodič u Dubaiju.

– Kada sam počeo da radim u turizmu, prvi put sam se sreo s drugim nacijama, drugim kulturama, sa ljudima sa Zapada koji dolaze kod nas u Egipat. Ali ono što sam shvatio, što sam video u Srbima, jeste da su slični kao mi, Egipćani. Kako izgleda vaša tradicija, gostoprimstvo, duša koju vi imate, sve je to bilo nešto meni jako blisko i nisam se osećao kao stranac kada sam pričao sa Srbima. Svidelo mi se to toliko da sam počeo sve više da se družim, da više učim jezik i sve više da razgovaram na srpskom. I mnogo mi je drago što sam izabrao da baš tim jezikom govorim, jer uvek sam zbog srpskog jezika imao bolju poziciju, uvek sam bio poseban - naglašana Hosam.

Otkriva da mu je uvijek lijepo sa Srbima, jer im je, kada vide da je neki stranac iz Egipta sam naučio njihov jezik,  mnogo drago i to poštuju.

– Srpske pesme slušam od 2004. godine. Ne pamtim celu pesmu, ali... Prva pesma koju me je neko iz Srbije naučio je od Zdravka Čolića. Kad god odem na plažu krene – "Gori vatra sad u nama, gori ljubav puna plama". "Lane moje" sam takođe upamtio, pesme Aca Pejovića, Cece... Imali smo u hotelu 80 odsto Srba i puštali smo srpsku muziku. Oni su doneli neki ce-de da čujemo, i već onda sam razaznavao neke reči. U Dubaiju ima srpskih kafana, ali ne samo to. U Dubaiju se družim sa Srbima koji tamo žive i često se viđamo i idemo nekuda, u neku kafanu, slušamo muziku.. Džeja sam upoznao u Dubaiju, u marini. Znao sam za njega, slikali smo se... Njegova pesma koju najviše volim je "Ne znaš ti, kako je imati pa nemati..." - ističe Hosam.

Priznaje da ne zna baš dobro da pjeva, ali da voli da čuje Srpsku muziku, jer je slična kao i ona  u Egiptu.

Posjeta Srbiji

Prvi put je u Srbiju htio da dođe 2009. godine.

-Tada nisam znao kako – mislio sam da je dovoljna avio-karta i pasoš i da odem na aerodrom, odletim za Srbiju i dođem u Knez Mihailovu ulicu da učim jezik. Ali izgleda da to nije bilo tako. Trebalo je pozivno pismo i neki papir pored toga. Prvi put kad sam išao u ambasadu u Kairu, imao sam samo pozivno pismo i pasoš. Oni su me pitali šta imaš, gde je papir, nisam imao pojma. I tada mi nisu dali vizu - prisjeća se.

Onda je otišao u Dubai, ali želja da dođe u Srbiju ga je još držala.

-Prvi put sam aplicirao odmah prve godine, 2014, ali nisu mi dali, a imao sam sve papire. Svakih šest meseci do 2017. godine su me odbijali za vizu. Onda sam rekao sebi da neću nikad da odustanem. Ja ću do kraja života pokušavati, jer Srbija treba da mi da vizu – zaslužio sam. Sedmog puta sam došao u ambasadu, tamo me znaju jer sam jedan jedini Egipćanin koji svakih šest meseci dolazi – pitali su me: "Odbili smo te šest puta, šta očekuješ?" Ja kažem: "Do kraja života ću aplicirati, šta mi fali."

Ja živim u Dubaiju, tamo reč "nemoguće" ne postoji. I baš sedmog puta sam dobio vizu - priča Hosam.

Ovo je četvrti put da je u Srbiji, a kako tu zna dosta ljudi  -  po cijeli dan ide od jednog do drugog restorana.

-Uveče idemo u kafane, pa se i kasno uveče vidim s nekim. Svakog dana moj raspored je takav da trčim od jednog do drugog druga, od jedne do druge, treće porodice.  Prvi put kad sam došao obilazio sam turističke znamenitosti. Svaki put moram da vidim nešto novo, jer ja sam turistički vodič. I pored toga što se vidim s prijateljima, vidim mesta koja me zanimaju. Plus, ja sam studirao istoriju, to me zanima, ovaj deo Balkana, istorija Balkana - naglašava.

Kalemegdan, koji je u blizini rijeke, Knez Mihailova, Skadarlija – to su tri mjesta koja svaki put kada dođe u beograd mora da vidim. Nikada mi, naglašava, nije dosadno, osjeća kao da je prvi put tu, posebno na Kalemegdanu, jer vidi koliko tamo ima istorije".

-I dobra stvar je što vi čuvate to što ste imali pre 50 ili 100 godina. Ja to mnogo volim.  Svaki grad ima nešto svoje. Ono što ima u Beogradu nema u Dubaiju, što ima u Dubaiju nema u Beogradu. To ne znači da je neki bolji od drugog. Dubai ima svoj način, tamo je sve luksuzno, sve mora biti – naj. Takva je vizija u Dubaiju. Beograd ima nešto svoje što se meni mnogo dopada - itsiče Hosam.

Dodaje da voli kada dođem u Beograd, bez obzira na to gdje je smješten.

– Boljih domaćina od vas nema. Za pet dana ovde ugojio sam se 20 kilograma... Ja imam više prijatelja u Beogradu, možda više nego što imam u Dubaiju. Meni je ovde najbolje, uživam svaki dan. Želim od srca da Srbija i ljudi iz Srbije uvek imaju sve najlepše - zaključuje Hosam.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.