Evropski san prodaju preko “Fejsbuka”
London - Krijumčari ljudi na Mediteranu reklamiraju svoje usluge preko “Fejsbuka”, obećavajući siguran prolaz migrantima, koji očajnički žele da stignu u Evropu.
Na svojim stranicama nude pogled na mrežu krijumčarenja, koja obuhvata tri kontinenta, generiše stotine miliona dolara i postala je praktično alternativni azilnatski servis za EU, prenosi Bi-Bi-Si.
Sa početkom nove sezone, imamo niz putovanja u ponudi: Turska - Libija - Italija za 800 dolara, Alžir – Libija - Italija 2.500 dolara, Sudan - Libija - Italija 2.500 dolara... Čamci su drveni, a ako imate pitanja kontaktirajte me na Viber ili NjhatsApp.”, navodi se u oglasu.
To je objavio na “Fejsbuku” krijumčar Abdul Aziz 21. aprila.
On je samo jedan od stotine krijumčara koji koriste društvene mreže da predstave svoje usluge klijentima i izbjeglicama, koji pokušavaju da dospiju do Evrope.
Na svojim stranicama reklamiraju sve od lažnih dokumenata do bezbjednog prolaza kopnom, vazduhom ili morem.
Mnogi oglasi su ilustrovani fotografijama luksuznih kruzera i novih pasoša, uz poruku da djeca putuju besplatno.
Tu su i sjajna svjedočenja migranata, koji su već obavili to putovanje.
Iza tih obećanja krije se nemilosrdni stvarni svijet krijumčara, koji koriste ranjivost migranata. Veb poruke se ne odnose samo na ponudu za Mediteran i Bliski istok, već se protežu duboko u supsaharsku Afriku.
Aziz tvrdi da ima agenta skoro u svakoj arapskoj državi.
- Ako ljudi ne mogu da dođu u Libiju, ja imam legalne i nelegalne načine da ih uvedem u zemlju - kaže on.
Za policiju je gotovo nemoguće da otkrije mrežu koja povezuje krijumčare brodovima, kao što je Aziz, falsifikatore pasoša u Istanbulu i vozače tajnih kamiona u Eritreji, kriminalne bande i jednokratne prekogranične poslove.
Migranti
Prošle godine je oko 22.000 migranata prešlo Mediteran u krijumčarskim čamcima, uglavnom sa libijske obale.
Od početka 2015. godine, još 35.000 ljudi je stiglo u Italiju, a više od 1.800 se udavilo u tom pokušaju.
Abdul Aziz je rekao za Bi-Bi-Si preko skajpa, da mu se svaki dan obrati od 10 do 20 ljudi preko “Fejsbuka”, dodajući da do 2012. godine nisu koristili društvene mreže, koje sada čine od 30 do 40 odsto njegovog posla.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
