Arktički led se topi zastrašujućom brzinom – da li će leta biti bez leda

Višegodišnji morski led na Arktiku bio je otprilike 50 centimetara tanji 2021. godine nego što je bio 2019. godine. To znači da se led stanjio za oko 16 odsto u poslednje tri godine.

Masivni debeli sloj leda zamijenio je manje postojani sezonski morski led koji se svakog leta potpuno istopi.

Tokom proteklih 18 godina, zimski morski led Arktičkog okeana izgubio je trećinu svoje zapremine, što je zapanjujuća količina koja je možda bila potcenjena u prošlosti, navode istraživači.

To je prva studija koja koristi godine satelitskih podataka za procenu debljine leda i dubine snega na vrhu.

„Dubina arktičkog snega, debljina i zapremina morskog leda su tri veoma izazovna merenja za dobijanje podataka“, istakao je naučnik Ron Kvok sa Univerziteta u Vašingtonu.

Dodaje da je izuzetan gubitak zapremine arktičkog zimskog morskog leda – jedna trećina zimskog obima leda izgubljena za samo 18 godina.

Podaci su dobijeni sa satelita ICESat-2 i radara CryoSat-2 koji kruže oko Zemlje.

Ono što studiju čini važnom je način na koji kombinuje podatke dobijene tehnologijama LiDAR i ICESat-2, koje su pokrenute pre tri godine, kao radarska tehnologija CryoSat-2.

Dok LiDAR koristi laserske impulse, a radar koristi radio-talase, oba detektuju objekte (u ovom slučaju sneg i led) na osnovu refleksije koja se odbija na njih.

Bez ovih podataka, proceniti debljinu leda je teško, zbog načina na koji sneg može da optereti led i promeni način na koji pluta u okeanu.

Koristeći klimatske zapise za procenu dubine snega u prošlosti, naučnici su precenjivali debljinu morskog leda i do 20 odsto ili 20 centimetara, sugeriše studija.

Poznato je da je višegodišnji led deblji i otporniji na otapanje od sezonskog leda – možete ga zamisliti kao neku vrstu rezervoara za Arktik. Kako se iscrpljuje i zamenjuje sezonski led, očekuje se da će se ukupna debljina i zapremina arktičkog morskog leda brzo smanjiti.

„Naučnici ističu da nisu očekivali da će led biti toliko tanji za samo tri godine“, rekla je naučnica polarnih oblasti Sara Kacimi iz Laboratorije za mlazni pogon na Kalifornijskom institutu za tehnologiju.

Kombinujući prethodne zapise sa starijeg satelita ICESat istraživači procenjuju da je oko 6.000 kubnih kilometara zimske zapremine leda izgubljeno tokom proteklih godina.

Manje leda znači ogroman poremećaj za ekosisteme. To bi na kraju moglo da promeni ključne okeanske struje na koje se svi oslanjamo, a najverovatnije i da ubrza klimatske promene koje se dešavaju svuda oko nas.

Smanjenje naših emisija fosilnih goriva je jedini način da to zaustavimo i svi mi i dalje možemo imati moćniju ulogu nego što verovatno shvatamo.

U međuvremenu, noviji satelit ICESat-2, lansiran 2018. godine, radi kako je predviđeno, a mi dobijamo više podataka o nivoima leda na Arktiku nego ikada ranije.

„Sadašnji modeli predviđaju da do sredine veka možemo očekivati leta bez leda na Arktiku, kada stariji led, dovoljno debeo da preživi sezonu topljenja, nestane", istakla je Sara sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.