Ovu Ruskinju Tito je krišom dolazio da sluša

Njena kafanska pjesma dočekana je "kraljevskim" prijemom, jasno pokazajući početak boemskog Beograda, koji danas postoji samo u tragovima.

Olga je karijeru počela u kafanama „Kazbek“ i „Velika Skadarlija“, nastupavši sa Džozefinom Beker, a kasnije je snimala prve zvučne zapise sa Žankom Stokić na Radio Beogradu - sada dostupne u arhivi RTS-a.

"Želim da umrem u Srbiji"

Olga je Usniju Redžepovu učila da pjeva ruske ciganske romanse, jer je 70-ih godina Usnija dobila ponudu da nastupa u restoranu „Raspućin“ u Parizu.

Kosta Dimitrijević je u knjizi „Kraljica ruske romanse“ ispisao Olginu biografiju. Tako je zapisano da se ta fascinantna dama udavala dva puta.

- Olga Jančevecka je imala neverovatnu sudbinu - priča Vjera Mujović koja je oživjela njen lik u dokumentarnom filmu Anite Panić „Olga Jančevecka“, piše Direktno.

- Iako su profesori nastojali da se ona bavi operskim pevanjem, njena strast su bile romanse. Ona je živela svoj život, ne izneverivši svoju strast. Možda za nekoga pevati u kafani nije neki nivo, ali ona je prosto bila rođena za to. Spasila se iz revolucionarne Rusije, preko Konstantinopolja, Splita, Beograda… Imala je neverovatne ljubavne avanture, brakove, ona je zavodila i u 80. godini. Živela je jedan beskrajno pustolovan život. Razumljiv je njen strah da se vrati u Rusiju - objasnila je Vjera.

Prvi put u 17. godini za Vasilija Jana Jančeveckog, novinara, koji se upisao u istoriju kao autor romana „Džingis Kan“. Sa njim se upoznala u Sevastopolju, gdje je radila kao korektor u Janovoj izdavačkoj kući. U 21. rodila je sina Mihaila, od koga će je, na period od pola vijeka, odvojiti vihor Prvog svjetskog rata.

Kada je među ožalošćenima povodom smrti svog prvog supruga, u isječku iz jednih ruskih novina, početkom sedamdesetih, Olga pročitala ime svog sina Miše, za koga je mislila da je mrtav, bukvalno se srušila na pod.

Pronašavši ga, pozvala ga je u Beograd. Od zagrljaja na željezničkoj stanici do rastanka na istoj, njihov susret bio je nabijen nevjerovatnom količinom emocija. Miša je pozvao majku da se vrati u Moskvu, a Olga je rekla da ne može jer želi da umre u Srbiji.

"Kakav ste Vi to čovek? Ni cveće, ni bombonjere...."

Olga se zapravo iz revolucijom zahvaćene Rusije ukrcala na jedan brod, dok su njen muž i četvorogodišnji sin otplovili drugim. Njen brod, uslijed ratnih dejstava, promijenio je najavljeni pravac i pristao neočekivano u Carigrad, Kotor, pa u Split.

Sa svim drugim putnicima, čiju je sudbinu odredio ovaj događaj, Olga se nastanila u Hrvatskoj. Nastupajući kasnije u tamošnjem pozorištu u Zagrebu, upoznala je Rusa, advokata i pjevača Jurija Azbukina, i u svojoj 29. se udala za njega. Njih dvoje su zajedno došli u Beograd.

Ruska velika duša, kakav je bio njen drugi muž, puno puta progledao je Olgi kroz prste.

Kada se u nju zaljubio jedan bogati bankar, koji je htio da se ubije ako ona ne živi s njim, Olgin muž je rekao: „Dobro. Vi budite malo s njom, pa mi je vratite“. Tako je i bilo.

Kosta Dimitrijević je dolazio često kod Olge da bi mu ona diktirala u pero svoj život. Iako je pjevačica tada bila u poznim godinama, jednog dana se nije suzdržala i rekla je:

- Nu, Kosta, kakav ste Vi čovek? Ni cveće, ni bombonjera, ni komplimenti.

Kosta je pocrvenio jer, budući u to vrijeme mladić, mislio je da nije pristojno da se udvara ženi 40 godina starijoj od sebe. Za Olgu to nije bilo udvaranje, već znak pažnje.

Čak je i najveći tog vremena, Josif Broz Tito, krišom dolazio da je sluša. Cijeli orkestar bi se paralisao od straha, a Tito bi im samo mahnuo rukom i rekao: "Pustite ženu da pjeva".

Grob slavne pjevačice održavao je njen zemljak, potomak ruske plemićke loze, Andrej Gardenjin, koji s njom nije bio ni u kakvom rodu. Činio je to o svom trošku, 20 godina, sve do svoje smrti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.