Nastanak Bosanskog Novog

Od Kostajnice pruga vodi uz reku Unu. Kad pređete most na Uni, pažnju svraća šumsko-industrijska varošica Dobrljin, a iza toga, 15 km dalje, ukaže se sastav Une i Sane. Na tom sastavu je varoš koja se zove Bosanski Novi.

U zagrljaju Une i Sane

Veći deo varoši je u ravnici uz Unu. Iako je obala uz Unu ozidana, sa šetalištem, voda plavi Novi kad su velike kiše. Na terasi iznad rečne zaravni je deo Novog koji se zove Jablanica, svakako zbog lepih jablanova koji su tu nekada bili sa pravoslavnom crkvom.

Po najstarijem pisanom dokumentu iz 1200. godine, Novi se zvao Novum Castrum. Pripadao je 300 godina vlasteoskoj porodici Babonjića, koji su stajali u gradu Blagaju, oko 15 km uz reku Sanu. Ruševine grada nalaze i sada u planini pod imenom Derviš-kula. Po gradu gde su stajali, prozvani su Blagajski. Ta vlasteoska porodica podigla je grad na sastavu Une i Sane i prozvala ga Novi Grad, gde je, svakako, jedan ogranak te porodice i stajao.

Novi je posle dospeo u posed jednog ogranka hrvatske velikaške porodice Šubića, koja je u više generacija davala hrvatske banove. To je ista ona porodica iz koje je hrvatski ban Mladen Šubić, za koga je bila udata sestra srpskog cara Dušana. Jedan ogranak Šubića, zbog toga što su stajali u gradu Zrinju, oko 15 km udaljenom od Novog, u Zrinjskoj gori, prozvani su grofovi Zrinjski i pod tim su se imenom proslavili. Kraj gde je Zrinj zove se Banija, Banska Krajina, a često i Zrinjska Krajina.

Promjena gospodara

Novi, pod imenom Newhaus ili Newgrad, ustupi Zrinjski 1524. austrijskom nadvojvodi Ferdinandu da ga utvrdi protiv prodiranja Turaka. U 300 godina Novi je više puta menjao gospodare. Turci su ga osvojili prvi put 1557. Prvi turski gradonačelnik zvao se Veličan-aga. Kratko iza toga povratile su ga austrijske pogranične trupe. Godine 1557. osvojio ga je Ferhad-paša Sokolović, onaj isti što je sagradio u Banjaluci najlepšu džamiju, poznatu pod imenom Ferhadija.

Otada je u Novom bila stalna turska posada od 200 konjanika i 200 pešaka. Opet su ga preoteli Austrijanci i jedno vreme bilo je u njemu sedište zapovednika Krajiške uprave. Tek mirom između Turske i Austrije, utanačenim 1635. godine, Turskoj dopadnu Novi, Zrinj i Gvozdansko.

Oko 1650. prolazio je ovuda Ahmed Melik-paša. U njegovoj pratnji bio je turski geograf Evlija Čelebija, koji je u svom putopisu uneo ovo za Novi: "Kok-Novi grad. Sagradio ga je hrvatski zapovednik. Iako ga je 939. (1539. godine) Melik-paša Arnaut osvojio, opet su ga neprijatelji zauzeli te ga 946. (1536.) Gazi Husrev-beg po drugi put osvojio. Vojvodaluk je banjalučke zemlje i posebna kaza od 150 akči. Tvrđava je kraj Une na jednom zelenom mestu, na četiri ugla, vrlo tvrda i stara zgrada. S jedne strane teče reka Una, a na tri strane je jarak. Pred vratima ima jedan viseći most. U gradu stoji jedan gradski kapetan sa 200 vojnika junaka, dosta potrebne džebane, nekoliko malih topova, hambar za hranu, oko 100 slamom pokrivenih kuća i džamija."

Posle poraza Turaka pod Bečom, Novi je 1693. osvojio hrvatski ban Adam Baćanji i tu postavio svoga podzapovednika Mihaila Vidakovića. Uskoro, 1697, prošla je austrijska vojna komisija i našla dva utvrđenja: Novi Novi i Stari Novi. Novi Novi je bio malo naselje s leve strane Une, opasano drvenom ogradom i nasutom zemljom. U sredini nasipa bio je manji gradić od drveta i zemlje i u njemu vojnički pogranični čardak. S desne strane Une bio je Stari Novi, manji kameni gradić, koga su Krajišnici razorili da ga Turci ne bi utvrdili kao odbranu za dalje prodiranje austrijske vojske.

Komisija je predložila da se Kostajnica i Novi razdvoje kao dve kapetanije. Tada je u Novom postavljena posada od 100 momaka stalne vojske. U komisiji za razgraničenje iza Karlovačkog mira 1699. bio je grof Marsilji. Vodila se borba oko toga kome će Novi da pripadne, Turskoj ili Austriji. Članovi turske komisije su energično zahtevali da Novi pripadne Turskoj. Ostao je sporan dok ga Turska nije dobila diplomatskim putem 1703, za grofa Simonetija. Pod Novim je 1717. potukao Ahmedbeg Cerić hrvatskog bana Draškovića. I Požarevačkim mirom 1718. ostao je Novi Turskoj. Tada je u Novom bio kadija Omer ef. Novljanin ili Omer kadija Novljanin. On je pogranične bojeve opisao u knjizi "Bosna tarihi", a naročito austrijski poraz pod Banjalukom 1737, sa Ahmet-pašom Hećimovićem na čelu.

Godine 1788. udario je austrijski general Laudon na Novi i osvojio ga. Tada je bio novski kapetan Hadži-Mehmed. Tada je na Jablanici iznad Novog bio zbeg svega okolnog pravoslavnog stanovništva. Taj rat ostao je u narodnom sećanju kao "Laudonov rat". Mnogo je tada prebeglog stanovništva ostalo stalno u Hrvatskoj.

Legende

Napoleon je osvojio zapadne krajeve Hrvatske, koji su postali sastavni delovi njegovog Ilirika. Napoleonova vojnička posada je bila na levoj obali Une kod Bosanskog Novog. U to vreme igrala je u jednoj kafani u Novom Ciganka, pa su Napoleonovi vojnici noću prelazili preko Une i zabavljali se. Francuski vojnik upozna se sa lepom muslimankom iz porodice Fajtovića (koja i danas živi u Novom), zaljubi se u nju i ugrabi je, prebegne srećno preko Une i njome se oženi.

Posle pada Napoleonova, ovaj vojnik ode u Ameriku sa svojom ženom muslimankom da potraži sreću u pustim krajevima američkim. Zauzme posed i nazove ga Novi za ljubav svojoj ženi. Posle se na tom mestu razvio grad Novi u državi Mičigen. Ova žena umrla je pre 45 godina, ostavivši sinove, kćeri, unuke i praunuke.

U Bosanskom Novom pričaju i danas kako je taj Francuz, Napoleonov vojnik, oteo muslimansku devojku vanredne lepote. Interesantno je kako stanovništvo objašnjava njen nestanak. Bila je sramota za uglednu muslimansku porodicu da njena devojka odbegne za đaura preko belog sveta, pa je proturana vest u narodu da su je, radi njene lepote, odnele vile u oblake. Godine 1871. sagrađena je prva železnica u Turskoj, koja je prošla kroz Novi do Banjaluke. U početku krajiškog ustanka 1875. prošao je kroz Novi i Francuz Šarl Irijar.

mr Goran Đuran, arhivista-istraživač u Arhivu Republike Srpske

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.