Ova riječ, naravno, nije u svakodnevnoj upotrebi. Teško je i pročitati je, a kamoli zapamtiti.
Tvorac riječi koja drži Ginisov rekord je antički grčki komediograf iz 5. vijeka p.n.e, Aristofan, koji je ovu riječ izmislio i upotrebio u svojoj komediji „Ženska skupština“.
To je naziv izmišljenog jela, koje je prava papazjanija od desetina sastojaka, a v
παδοτεμαχοσελαχογαλεοκρανιολειψανοδριμυποτριμματοσιλφιοκαραβομελιτοκατακεχυμενοκιχλεπικοσσυφοφαττοπεριστεραλεκτρυονοπτοκεφαλλιοκιγκλοπελειολαγῳοσιραιοβαφητραγανοπτερύγων
Latinična transliteracija je čak i nešto duža, ima 183 slova:
Lopadotemachoselachogaleokranioleipsanodrimhypotrimmatosilphiokarabomelitokatakechymenokichlepikossyphophattoperisteralektryonoptekephalliokigklopeleiolagoiosiraiobaphetraganopterygon
Značenje riječi moglo bi se opisati kao „jelo sastavljeno od raznih vrsta poslastica, ribe, mesa, živine i sosova“.
U pitanju je frikase od najmanje 16 različitih sastojaka, i slatkih i kiselih. Između ostalog: kriške ribe raznih vrsta, ajkule, raže, rakovi, školjke, meso petla, golubova, med, začini, komorač, zečetina, vino...
Rekorde u sastavljanju najdužih riječi postavili su i stanovnici zemalja Skandinavije.
Tako, na primer, švedska riječ „sparvagnsaktiebolagsskensmutsskjutarefackforeningspersonalbekladnad“ znači „zaliha uniforma namenjena osoblju unije tramvajskih kompanija“.
Holanđani koriste reč „kindercarnavalsoptochtvoorbereidingswerkzaamheden“ da označe pripreme za dečiji festival, odnosno dečiji karneval.
