Gavrilo Princip nije terorista
U predvečerju obeležavanja stogodišnjice Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata 1914. godine, sve češće, radi "političkog mira", nastoji se da se radikalno preoblikuje prošlost s ciljem da se Sarajevski atentat, koji je povod Prvom svetskom ratu, označi kao njegov uzrok i da se Gavrilo Princip, atentator na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda, označi kao terorista.
Zapisi o atentatu
O Sarajevskom atentatu, o krivici Srbije za atentat i rat i o Gavrilu Principu kao teroristi do danas su izrečene brojne reči i napisane mnoge knjige. Istovremeno su te reči i te knjige potvrdile da za atentat snose krivicu tadašnji imperijalistički, klerikalni i militaristički krugovi Austrougarske i Nemačke.
Tvrditi da je Gavrilo Princip terorista jednako je tvrdnji da on nije atentator na nadvojvodu Franca Ferdinanda. Stogodišnjica Sarajevskog atentata je još jedna prilika da se potvrdi istinska nauka, a ne nasilna politika militarističkih i imperijalističkih agresora, poput revizionističke nauke i politike.
Takva politika je na Vidovdan 1914. godine svesno i nesvesno, a u svakom slučaju i tajno i javno, provocirala srpski narod u BiH i od njegove omladine stvorila organizaciju "Mlada Bosna" i atentatore, koje je prozvala teroristima da bi našla izgovor za napad na Srbiju i otpočinjanje Prvog svetskog rata.
Zato je i u najavljenoj proslavi stogodišnjice Sarajevskog atentata projektovano da se Gavrilo Princip zvanično označi teroristom kako bi se i ceo srpski narod i Republika Srpska označili terorističkim.
Omladine "Mlade Bosne"
Pred takvom istorijskom politikom preprečila se omladina "Mlade Bosne", a posebno njen krug atentatora, od kojih je atentator mogao bude musliman Muhamed Mehmedbašić, koji je u redosledu omladinaca koji su sa oružjem u ruci čekali prestolonaslednika Franca Ferdinanda bio na prvom, a atentator Gavrilo Princip na poslednjem mestu.
Ova generacija "Mlade Bosne" bila je druga poreklom sa sela i revolucionarna u odnosu na prvu generaciju intelektualne omladine, poreklom iz gradova, koja je bila legalistička i oportunistička.
Bogdan Žerajić
Delo prvog bosanskohercegovačkog atentatora Bogdana Žerajića na zemaljskog poglavara generala Marijana Varešanina značilo je za ovdašnju omladinu otkrovenje. Kao da su se stotinama mladića otvorile oči. Misleći da je ubio generala Varešanina, ubio je sam sebe. Njegova smrt bila je za omladinu život i oživljenje Principa.
U vezi sa tim ideolog "Mlade Bosne" Vladimir Gaćinović kaže: "Hteo je da digne novi život, da ga napoji novim idealima, verama i ljubavima".
Kad bi narodnu teoriju koju navodi Vladimir Ćorović, "Borilo se, pa se umorilo", doterali do apsurda, a ona je, kako kaže Ćorović, za to jedino podobna, "onda bismo slobodno mogli Sarajevski atentat objasniti tako da je pucao Princip a ne, na primer, Vojislav Šola, potpredsednik Sabora, samo zbog toga jer mladom Principu nije drhtala ruka, kao što bi starom i umornom Šoli".
Socijalne razlike
Nisu 1914. godine bile razlike između mladih i starih samo fiziološke. One su bile i socijalne, i one, samo one, kaže mladobosanac Borivoje Jevtić, "dovele su do toga da su Žerajić i Princip pucali, a Vojislav Šola kao potpredsednik Sabora gnušao nad "odvratnim delom Bogdana Žerajića".
Prof. dr Đorđe Mikić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
