Borba protiv okupatora
Preko Žerajića i Principa, pripadnika revolucionarne generacije omladine, progovorila je cela revolucionarna omladina i narod Bosne i Hercegovine.
Jer, narod u Bosni niko nije pitao 1878. za austrougarsku okupaciju, a netraženi odgovor, veli jedan od najvećih basanskohercegovačkih mislilaca, "stigao je trideset šest godina docnije". Za takav odgovor razloga je bilo na pretek.
Kolonijalna vlast u BiH
Kritikujući u Bosanskom saboru austrougarsku nasilnu i kolonijalnu vlast u Bosni i Hercegovini pred silnim moćnicima, poslanik Uroš Krulj, lekar po struci, a po rečima veliki pravnik i istoričar, kaže "da se austrougarska vlast u Bosni i Hercegovini pre i posle ustavnosti nije razlikovala, jer ju je određivalo nemačko austrijsko biće".
U vezi sa tom tvrdnjom da je Bosna i Hercegovina u podređenom položaju prema Austrougarskoj, Krulj ističe da je ona "jedna kolonija", čije je suštinsko pitanje to što je ocrtavala "istoriju austrougarske države".
Njemu je ta istorija govorila "da se Austrija počela da razvija kao jedna germanska država", tj. kao država koja stoji pod hegemonijom germanskog plemena i koja služi isključivo germanskoj ideji.
Na toj osnovi, Austrija je po planu ujedinitelja Nemačke Bizmarka dobila maršrutu "Drang nach Osten" i bila "prisiljena na savez sa Nemačkom". Po Bizmarkovom planu Austrougarska je na Bečkom kongresu dobila Bosnu i Hercegovinu.
Austrougarska politika protiv Slovena
Austrijsko davanje vlasti u Monarhiji Mađarima i zavođenje dualizma dovelo je do podele vlasti u zemlji između Nemaca (Austrijanaca - Đ. M.) i Mađara, a na račun Slovena.
Austrougarsku politiku uperenu protiv Slovena potvrđivao je i realizovao zajednički ministar spoljnih poslova Mađar Đula Andraši, koji je svoju politiku izražavao rečima "potiskivanje Slovena uza zid", a koji je, kad je okupacija Bosne i Hercegovine bila gotova, izrekao poznatu istinu: "Sad sam zmiji slovenskoj stao na glavu!".
To je i posle aneksije Bosne i Hercegovine i zavođenja ustavnosti u njoj dovoljno pokazao "I položaj sviju Slovena u Austrougarskoj i njihova borba za ravnopravnost na svim linijama".
Krulj je video "da je glavni cilj i sadržaj austrijske politike, njena državna ideja", da je njena politika u Bosni i Hercegovini "sama od sebe razrešiva i stajala kao otvorena knjiga iz koje se moglo sasvim slobodno čitati, da austrougarsko upravljanje Bosnom i Hercegovinom nije značilo ništa drugo nego tjeranje politike ekonomskog eksploatisanja i političko-nacionalnog ugnjetavanja".
Revolucionarna omladina i "Mlada Bosna" imali su u Bosni i Hercegovini sličan razlog nezadovoljstvu kao Sloveni u Monarhiji. Monarhija je sporazumom u Saboru između Hrvata i muslimana o fakultativnom otkupu kmetova 1912. godine stavila Srbe u procep.
U vezi sa tim i reči hrvatskog poslanika Joze Sunarića: "Pukla je srpska tikva, pukla je srpska hegemonija!" odzvanjaju u Bosni i Hercegovini i danas. One nisu smetale atentatorima i Gavrilu Principu, jer ih je "diktirao" austrougarski prestolonaslednik.
Franc Ferdinand se dan pre atentata poverio šefu svoje operativne kancelarije pukovniku Metcgeru da je "odlučen neposredni napad na Srbiju odmah posle manevara", dok još nije bilo Principova hica, ali priče jest.
Ideje omladine "Mlade Bosne"
Pri tome se organizovana revolucionarna omladina "Mlade Bosne" u pripremi atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda rukovodila zaključcima srpske pravne škole "da okupacija ima međunarodno-pravno, a ne državno-pravno obeležje, to jest da je to međunarodno i otvoreno, a ne unutrašnje i zatvoreno pitanje".
Rukovodeći se pozivanjem u borbu protiv okupatora, mladobosanci su na ubistvo prestolonaslednika gledali kao na ubistvo bilo kog okupatorskog predstavnika, pod kojim je nasilje u Bosni i Hercegovini bilo dostiglo vrhunac kao u Francuskoj pred poznatu revoluciju, u kojoj kraljeve ubice nije niko zvao teroristima već revolucionarima protiv nepravde.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
