Aleksander Bel prije 136 godina izumio telefon

Izrada

Nakon što je obezbijedio sredstva za svoja istraživanja, Bel, mladi učitelj gluvonijeme djece, odlučio je da uzme svoje aparate i odnese ih u radionicu Čarlsa Vilijamsa mlađeg u Bostonu i da ih tamo dotjera neki dobar električar. U tu radionicu svraćaju razni pronalazači da im se naprave aparati koje su oni zamislili. U Vilijamsovoj radionici radio je i jedan mladi majstor - Tomas Vatson. Tek mu je 20 godina, ali on ima "zlatne ruke" i sve što zamisli zna i da napravi. Belu je upravo takav potreban.

Belovi finansijeri su nestrpljivi, žele da što prije izvuku višestruku korist za ono malo uloženog novca. Zato Bel uzima svoje aparate i u februaru 1875. napušta školu i svoje učenike i kreće u Vašington, gdje se nalazi Patentni biro. U Vašingtonu je ostao više od mjesec, i tu je pisao patentne zahtjeve i završio ostale formalnosti oko dobijanja patenata.

Dok je radio na patentiranju harmoničnog telegrafa, Bel je stalno razmišljao o prenošenju ljudskog glasa preko žice i glavna ideja mu je bila - električni telefon.

Bel i Vatson su 2. juna 1875. započeli eksperimente, a o tome je Vatson kasnije pričao: "Činili smo sve što smo najbolje znali, ali nismo mogli da dotjeramo aparate da pravilno rade i to je dosta deprimiralo Bela."

Ipak, dva mlada naučnika nastavljaju eksperimente.

- Moja je dužnost bila, kao i obično, da radim na otpremnicima i da ih puštam u rad da zuje jedan za drugim, dok je Bel podešavao opruge prijemnika pritiskajući jednu po jednu na svoje uvo. Opruga na jednom otpremniku, do koga sam bio stigao, prestala je da radi i ja sam je udario prstom da bi ponovo proradila. Pošto nije htjela da proradi, ja sam produžio da je udaram prstom - kad sam iznenada čuo Belov glasni zvuk u susjednoj sobi, a zatim je žurno ušao, pitajući me: "Šta ste radili? Ne dirajte ništa! Čekajte da vidim." Ja mu pokazah, bilo je vrlo prosto" - pričao je kasnije Vatson.

Telefon koji govori rodio se tog momenta.

Patent

Prema Belovim zamislima, Vatson je sljedećeg dana, 3. juna 1875, završio konstrukciju prvog telefona i prije nego što je palo veče izvršio neke sitne popravke. Njih dvojica su u Vilijamsovim radionicama, noću, kada tu nema nikoga, tokom cijelog ljeta eksperimentisali. U to vrijeme Bel je pripremio i patentni spis za svoj telefon.

Kada je Belov advokat predao patent za električni telefon Patentnom birou 14. februara 1876. godine, uslijedila je prava drama: samo dva časa po predaji Belovog patenta, u Patentni biro u Vašingtonu stigao je još jedan patent za električni telefon. Pronalazač je bio Eliša Grej, najveći Belov konkurent, koji će pokušati sudskim putem da dokaže da je on prvi učinio to veliko otkriće. Grej i svi ostali, koji su sudski osporavali Bela, izgubili su na sudu. Aleksander Bel će ući u istoriju kao pronalazač električnog telefona. Odlučila su dva časa, za koliko je Bel bio brži od svih.

Bel je, uz asistenciju Vatsona, nastavio da eksperimentiše sa novim telefonskim uređajima. Vatson je izradio novi aparat koji je imao novi telefonski otpremnik. Trenutak kada je prenesena prva razumljiva rečenica preko električnog telefona postao je istorijski. Telefon je progovorio i od tada će svijet početi ubrzano da se mijenja.

Srpski naučnik Mihajlo Pupin je najzaslužniji za to što je Belov telefon postao planetarno upotrebljiv. Bez Pupinovih kalemova telefonske veze na razdaljinama većim od 100 kilometara ne bi bile moguće. Drugi Srbin koji je zaslužan za modernu telefoniju je Nikola Tesla. On je 100 godina prije nego je mobilni telefon ušao u upotrebu opisao njegov rad. Mobilna telefonija je zasnovana na Teslinom radio-prenosu.

Izum koji je promijenio svijet

Dok je radio na patentiranju harmoničnog telegrafa, Bel je stalno razmišljao o prenošenju ljudskog glasa preko žice i glavna ideja mu je bila - električni telefon. Tu zamisao je i sproveo u djelo uz pomoć mladog Tomasa Vatsona

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.