Zoran Milinković: Đoković najveći srpski brend

Kaže to u intervjuu za "Glas Srpske" direktor Srpskog instituta za javnu diplomatiju u Briselu Zoran Milinković. Dodaje da se u Evropi, polako, ali sigurno, mijenja slika o Srbima.

- Nažalost, čekali smo da nam drugi kažu da smo "krivci", pa da se branimo, umesto da mi prvi "napadnemo", a da drugi nemaju vremena da se dokazuju. Sada je, posle toliko godina, svima u Evropi, ipak, manje-više jasno da u jednoj zemlji, u kojoj se dogode građanski ratovi, nema pobednika i da su svi gubitnici - istakao je Milinković.

Naglašava da se Srbija i Srbi danas prepoznaju u Evropi i svijetu na jedan drugi način.

- To je prepoznavanje Srbije preko naših brendova. Najveći srpski brendovi su Novak Đoković, Emir Kusturica, šljiva, malina, tenis, vaterpolo, "Egzit" i "Guča". Imamo mi i drugih, ali i to je sasvim dovoljno. Nekada je čak i jedan brend dovoljan da se neka zemlja pročuje u svetu. Dovoljno je samo da Đoković kaže da je iz Srbije, kao što to uvek ističe, ili da podigne srpsku zastavu, kao što stalno radi, pa da u potpunosti počne da se menja slika o Srbima i Srbiji - istakao je Milinković.

* GLAS: Jeste li zadovoljni onim što je postigao Institut?

MILINKOVIĆ : Iskreno, nisam u potpunosti zadovoljan onim što smo postigli. Problem je u tome što nismo dobili pomoć od države, onako kako je trebalo. To je stara priča, kada je u pitanju lobiranje. Čini mi se da se kod nas na pravi način ne prepoznaje uloga javne diplomatije, koja u svetu ima veliki značaj. Mislio sam da ćemo više uraditi i pre završiti ono što smo planirali. Ideja i dobra volja nisu dovoljni sami za sebe. Istovremeno, nagomilale su se i komplikacije na relaciji Srbija - EU. Tu pre svega mislim na Kosovo. Niko se nije nadao da će proces približavanja Srbije prema Evropi trajati ovoliko dugo.

* GLAS : U kojim ste sve oblastima proteklih godina dali svoj doprinos? Šta smatrate za najveći uspjeh Instituta?

MILINKOVIĆ: Bili smo veoma aktivni u cilju bržeg dobijanja statusa kandidata za članstvo Srbije u EU. Neumorno smo lobirali kod evropskih diplomata, i to ne samo u Briselu, već i u drugim zemljama gde žive naši građani. Najvećim uspehom na ovom planu smatram našu direktnu pomoć, preko brojnih organizovanih sastanaka, kada je svojevremeno ostvaren početni stadijum ukidanja viznog režima, za studente, kada su naši mladi građani konačno mogu slobodno da se kreću po Evropi.

* GLAS: Šta je prioritet Instituta?

MILINKOVIĆ: Naš trenutno najveći prioritet jeste da pomognemo da Srbije dobije datum za početak pretprijemnih pregovora za članstvo Srbije u EU. Na tome ćemo aktivno raditi u februaru i martu.

* GLAS: Osnovni cilj Instituta je da utiče na poboljšanje imidža Srbije. Šta ste sve uradili na tom planu?

MILINKOVIĆ: Što se tog dela naših aktivnosti tiče, u tome smo, za razliku od brzine procesa pristupanja Srbije EU, uspeli i više nego što smo se nadali. Zahvaljujući našim akcijama, propagandnim i kulturnim manifestacijama, i našoj kampanji Serbian BREnd, uspeli smo da se Srbija i Srbi prepoznaju u Evropi i svetu na jedan drugi način. To je prepoznavanje Srbije preko naših brendova. Najveći srpski brendovi su Novak Đoković, Emir Kusturica, šljiva, malina, tenis, vaterpolo, "Egzit" i "Guča". Imamo mi i drugih, ali i to je sasvim dovoljno. Nekada je čak i jedan brend dovoljan da se neka zemlja pročuje u svetu. Dovoljno je samo da Đoković kaže da je iz Srbije, kao što to uvek ističe, ili da podigne srpsku zastavu, kao što stalno radi, pa da u potpunosti počne da se menja slika o Srbima i Srbiji. Švedskoj su dovoljni "Ikea" i "Volvo". Šta još imaju poznato? Norvešku najviše prepoznaju po lososu, a svi znaju za nju.

* GLAS:  Mijenja li se u EU slika o Srbiji, Republici Srpskoj i Srbima?

MILINKOVIĆ: Menja se, ali taj proces prepoznavanja istine na prostorima bivše Jugoslavije je trajao mnogo duže nego što je bilo potrebno. Srbija i Republika Srpska su to mogle da odrade mnogo brže i ranije. Ali, uvek se kasnilo. Čini mi se da su tu zakazali vlast i političko organizovanje. Trebalo je da se odaberu ljudi koji to mogu da odrade, i koji bi samo to radili: plasiranje istine i drugačije slike. Imamo talente za to, ali oni su neiskorišćeni. Tako smo čekali da nam drugi kažu da smo "krivci", pa da se branimo, umesto da mi prvi "napadnemo", a da drugi nemaju vremena da se dokazuju. Sada je, posle toliko godina, svima u Evropi, ipak, manje-više jasno da u jednoj zemlji, u kojoj se dogode građanski ratovi, nema pobednika i da su svi gubitnici.

* GLAS: Bili ste u sastavu delegacije od petnaestak predstavnika srpske dijaspore iz Pariza koji su razgovarali sa savjetnicima tadašnjeg predsjednika Francuske Nikole Sarkozija o dobijanju statusa Srbije za članstvo u EU. Tada ste rekli da je Francuska odigrala ključnu ulogu u dodjeljivanju statusa kandidata Srbiji. Kakvo je sada raspoloženje?

MILINKOVIĆ: Tačno je da je uloga Francuske u dodeljivanju statusa kandidata Srbiji bila velika. Videli su da po tom pitanu postoji širok konsenzus među građanima Srbije, ali i među svim Srbima, bez obzira gde se nalaze. Savetnici predsednika Nikole Sarkozija, i on sam, prepoznali su tada našu odlučnost. Praktično su pred nama zvali savetnike kancelara Nemačke i predsednika Rumunije, lobirajući da dobijemo status. I sada, s novim predsednikom Olandom, ova podrška Srbiji je na istom nivou. A mi ćemo, koliko nam mogućnosti to dozvoljavaju, nastaviti da delujemo da to tako i ostane.

* GLAS:  Srbija je sada blizu da postane dio evropske porodice?

MILINKOVIĆ: Nije nikada bila bliže. Mislim da je ovo godina odluke. Biti ili ne biti. Smatram da je, zbog građana Srbije, ali i Republike Srpske, i Srba, uopšte, veoma važno da ove godine dobijemo datum. Nije tu reč samo o ulasku Srbije u EU. Važno je da se srpski identitet pojavi u evropskoj porodici. U protivnom, ukoliko ne dobijemo datum za početak pregovora, podrška građana ulasku u EU će sigurno spasti ispod 30 procenata, pa možda čak i ispod 20. Jer, ljudi su umorni. Iskreno, i ja sam umoran.

* GLAS: Aktivnosti Instituta bile su usmjerene i na pomoć Srbima na Kosmetu?

MILINKOVIĆ: Veoma mnogo smo radili, i kada je reč o manifestacijama, i kada se radi o dokazivanju istine na druge načine. Slali smo pomoć, objavljivali razne publikacije, održavali okrugle stolove, štampali knjige, brošure. Stalno smo objašnjavali šta Evropa dobija, a šta gubi od nezavisnosti Kosova. Skretali smo im pažnju, ovde, u Briselu, da daleko mnogo više gube, nego što dobijaju: i u ekonomskom pogledu, i na bezbednosnom planu, i u političkom smislu. Inače, kada je reč o rešenju za Kosovo, mislim da bi prvi stadijum trebalo da bude slobodan protok ljudi i robe, a da se zatim rešenje na duže staze traži sledećih godina. Možda bi najbolje rešenje u tom smislu bila koncesija, kao što je to bio slučaj s Hongkongom.

* GLAS: Na koje sve načine srpska dijaspora može da bude spona između Srbije, Republike Srpske i EU?

MILINKOVIĆ: Svaki put smo potencirali da treba da iskoristimo one snage koje već postoje u Evropi. To su naši ljudi, koji su politički dobro plasirani u svojim zemljama, ali i bilo koji nas građanin, u svakodnevnom kontaktu sa svojim kolegama, susedima, prijateljima, poznanicima, na ulici, u kancelariji, kod kuće. Svako, prema svojim mogućnostima, i položaju, može, i mora, da bude dobar ambasador Srba i Srbije u zemlji u kojoj živi. Institut je, od osnivanja, koristio neke nove snage, koje do sada nisu bile iskorišćene, a to je upravo ta snaga naših ljudi koji žive u inostranstvu.

Institut

Srpski institut za javnu diplomatiju sa sjedištem u Briselu, formiran je 2005. godine, a osnovni cilj mu je poboljšanje imidža Srba i Srbije u Evropi.

Aktivnosti Srpskog instituta raspodijeljene su na četiri domena: javne poslove, ekonomiju i biznis, kulturu i turizam i povezivanje dijaspore.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.