Vladislav Jovanović za „Glas“: Velikoj trojci nije u interesu rat Irana i Izraela

Pitanje je ovo koje muči sve. Prema riječima bivšeg diplomate Vladislava Jovanovića, svjedoci smo da sukob na Bliskom istoku, iz dana u dan, postaje sve izazovniji i opasniji. Da li će doći i do sveopšteg rata, koji bi onda mogao prerasti u svjetski - Jovanović kaže da te karte u svojim rukama drže velike sile, koje sa strane nadziru intenzitet tog sukoba.

- Tu pre svega mislim na SAD. U Vašingtonu se bukvalno sve odlučuje. Smatram da Beloj kući, a ni Pentagonu takav jedan ratni scenario trenutno nije u interesu, jer je izborna godina. Neće dozvoliti da aktuelna administracija Džoa Bajdena ponovo u američkoj javnosti bude predstavljena kao neka koja stalno uvlači zemlju u neke nove sukobe, pogotovo ne nakon rata u Ukrajini. SAD ne vole Iran i voleli bi da ta zemlja ne postoji, ali su i svesne da ne mogu sada ući u jednu takvu ratnu avanturu. Nisu smeli ni ranije, već su pokušavali sprovoditi akcije unutrašnjeg urušavanja Irana. To, naravno, ne znači da će SAD dignuti ruke od Izraela, naprotiv, nastaviće da pružaju svaku vrstu pomoći, od vojne i logističke, do obaveštajne i finansijske, kako bi vlasti iz Tel Aviva na kraju izašle kao pobednik - istakao je Jovanović u intervjuu za “Glas Srpske”,  komentarišući aktuelna geopolitička previranja širom svijeta, a među njima i najaktuelnija koja se odnose na Bliski istok.

U nastavku ovog razgovora on se osvrnuo i na to koliko je ova bliskoistočna kriza, ali i razna arapska proljeća, uticala na Evropu i jačanje desnice te kako bi se svi ovi geopolitički potresi u posljednjih nekoliko godina mogli reflektovati i na zapadnobalkanske prostore.  

GLAS: Kakva je uloga Kine i Rusije u slučaju bliskoistočne krize?

JOVANOVIĆ: Što se tiče Rusije ona sigurno ne bi volela da stvari u ovom regionu izmaknu kontroli, tim pre što Moskva ima dobre diplomatske i ekonomske odnose sa Teheranom. I Kina je zainteresovana za mir, jer svaka nestabilnost ugrožava njene trgovinske odnose i nastojanja da postanu ekonomska sila broj jedan. Da zaključim, velikim silama nije u interesu da dođe do nekog velikog rata između Izraela i Irana i scenarija u kom bi onda one morale da vade vrućo kestenje iz vatre. U isto vreme, ne bi trebalo očekivati da sve ovo stane. Nažalost, civili će i dalje najviše stradati.

GLAS: Zbog čega je Teheran toliki trn u oku Vašingtona?

JOVANOVIĆ: Kao prvo, nikako ne bi trebalo zaboraviti da je Iran velika vojna sila, koja ima preko 100 miliona stanovnika. Naravno, radi se i o zemlji koja u tom regionu ima značajan verski, ali i politički uticaj. Uspeli su da stanu na noge uprkos mnogim zapadnim sankcijama, pri tome ovladavajući mnogim tehnologijama, što im je onda omogućilo da to implementiraju kroz modernizaciju svojih vojnih snaga. Pored toga, Iran je postao i jedan od stubova BRIKS-a, kluba koji okuplja najmoćnije i najuticajnije države van zapadnog bloka.

Radi se o klubu koji okuplja zemlje koje se otvoreno suprotstavljaju američkoj hegemoniji i dominaciji zapadnog sveta. To članstvo u BRIKS-u, Iranu obezbeđuje jednu vrstu podrške od Rusije, ali i Kine. Ne vojno, ali je dovoljno da se poruči da se radi o članici ovog kluba.

Drugo, SAD do sada nikada nisu direktno ratovale sa velikim i jakim zemljama. Niko ne zna da li je Teheran uspio ovladati tehnologijom izrade atomske bombe. I to je jedan od razloga što u Vašingtonu za sada ne prelaze neke crvene linije. I na kraju, i samom Iranu nije u interesu da ulazi u veliki i otvoreni rat sa Izraelom, pa ni sa SAD, ali moraju s vremena na vreme pokazati svoju solidarnost sa svojim šiitskim saveznicima.  

GLAS: Da li se sve ovo, što se dešava na Bliskom istoku, može odraziti i na bezbjednost unutar pojedinih evropskih zemalja, u kojima postoji veliki broj migranata koji su izbjegli iz Sirije, Libije i Palestine?

JOVANOVIĆ: Naravno. To je potencijalna opasnost koja traje već desetak godina. Dešavanja na Bliskom istoku tu opasnost dižu na još veći nivo. Rezultat je to raznih obojenih revolucija i vojnih intervencija koje je Amerika sprovela širom arapskog sveta. Razorena je Libija. Ista priča je i sa Avganistanom i Sirijom. Tu je u neku ruku i Egipat.

Evropljani po nekom nepisanom pravilu plaćaju najveću cenu što Americi odgovara, jer na taj način Stari kontinent postaje politički nestabilan, ali i ekonomski uzdrman. Mislim da bi se mogao očekivati novi migranstki talas, koji će opet biti usmeren ka Evropi. Veliki broj Sirijaca, neko spominje i broj od milion, već je na toj ruti. Oni preko Turske nameravaju da se domognu Evrope.

GLAS: Nakon Holandije, Francuske, Češke i Italije, desničari, ili kako ih neki nazivaju suverenisti, ostvarili su pobjedu i u Austriji. Oni su svoju popularnost izgradili na antimigrantskoj politici. Da li je sličan scenario moguć i u Njemačkoj?

JOVANOVIĆ: Postaje sve izvesnije. To je čak priznao i nemački kancelar Olaf Šolc, poručujući da se ne sme dozvoliti da te desničarske snage dođu na vlast. Tu je pre svega mislio na opozicioni AFD, koji sve više jača i postaje popularniji među običnim ljudima. Zbog toga Šolc sada pokušava spustiti loptu na zemlju, uvodeći mere koje ograničavaju ulazak migranata. Vlasti je zabrinulo i to što je sve više incidenata i narušavanja javnog reda i mira u kom učestvuju migranti. Naravno, tu je i opasnost od terorističkih napada vukova samotnjaka.

GLAS: Da li i koliko ovi politički trendovi, okretanje udesno, mogu uticati i na odnos prema ratu u Ukrajini. Da li se može naslutiti kraj rata, odnosno da li je u nekoj bliskoj budućnosti moguć neki mirovni sporazum ili će ti prostori postati poput Bliskog istoka?

JOVANOVIĆ: Ovaj rat, da tako kažem, nije više u punoj moći. On se održava na nekom nivou. Možda bi on odavno i bio gotov da ga ne produžavaju pojedine zapadne sile, koje na taj način, a preko leđa i života Ukrajinaca, žele u igri iscrpljivanja Rusiju baciti na kolena. Znaju da to ne mogu vojno pa pokušavaju na razne druge načine, što podrazumeva i dovođenje neke nove vlasti u Kremlj. I od tog cilja oni još uvek nisu odustali. Imaju i dalje te iluzije. To onda i svaku priču o nekom mirovnom sporazumu i prekidu neprijateljstava čini sve daljim.    

GLAS: Vojni i politički stratezi na svijet gledaju kao na jednu šahovsku ploču i monopol igru. U mnogim američkim, ali i NATO dokumentima Kina je označena kao neprijatelj broj jedan. Amerika je čak sa svojim saveznicima na prostoru Indo-Pacifika napravila jedan NATO klon - vojni savez nazvan Aukus. Utisak je da je rat između Vašingtona i Pekinga odavno započeo, a tu prije svega mislim na ekonomski i tehnološki? Da li je realan i vojni?

JOVANOVIĆ: Kada su u pitanju velike i moćne države, SAD su do sada ratovale samo sa nacističkom Nemačkom i Japanom i to ne zato što su to hteli, već što im je objavljen rat. Nisu imali kuda, niti drugog izlaza, nego da se priključe svojim saveznicima. Sada to neće biti slučaj. Svesni su ko je na drugoj strani. To bi bilo van pameti.

Zbog toga su u Vašingtonu razradili druge specijalne oblike ratovanja, takozvane hibridne i proksi. To podrazumeva izazivanje raznih kriza na prostorima Indo-Pacifika, u koje bi bila uvučena i Kina. Na taj način želi se usporiti dalji razvoj ove mnogoljudne zemlje, koja preti da sa trona skine SAD. Naravno, Kina se pokušava i iznutra destabilizovati. Prisetimo se samo priče o položaju i statusu Ujgura. Kako to nije prošlo, izmisliće nešto drugo, ali isto kao i u prethodnim slučajevima, Vašington ne želi ući u neki potencijalni nuklearni rat sa Pekingom. Znači, sve se svodi na psihološke igre i ratove na polju ekonomije.

GLAS: Na prostoru zapadnog Balkana vijekovima se sudaraju razne tektonske ploče. Nekada su ti potresi bili i sa katastrofalnim posljedicama, koje su mijenjale dotadašnje geografske i političke pejzaže. Nažalost, opet živimo u nekim smutnim i nepredvidivim vremenima kada se pokušavaju iscrtati neke nove karte i granice. Kako sva ova dešavanja u svijetu utiču na nas?

JOVANOVIĆ: Prostori Balkana su poslednjih meseci skrajnuti iz fokusa zapadnih zemalja, a pre svega SAD, koje su sve svoje raspoložive političke, obaveštajne i finansijske resusrse bacili na dve karte - Ukrajinu i Bliski istok - odnosno sukob u pojasu Gaze, koji preti da preraste u nešto mnogo više i gore. Nismo im više toliko interesantni, bar ne u tolikoj meri da bi nas glava konstantno bolela. Cela priča i dalje se svodi samo na NATO. Međutim, ja nikako ne mogu zamisliti da Srbija ili Republika Srpska budu pod tim njihovim kišobranom. To nije u srpskim genima.

Ako pogledamo istoriju, videće se da nismo nikada dozvoljavali da budemo pokoreni. Nekad nas je to skupo koštalo, ali bili smo dosledni i cenili smo slobodu koju imamo. Ona nam je bila ideal, jer smo težili vođenju nezavisne i samostalne politike. I to nas nekako izdvaja od svih naroda na prostoru Balkana, ali je to u isto vreme nešto što u isto vreme i najviše smeta pojedinim zapadnim zemljama. Oni to vide, ali ne shvataju, jer su navikli da im se svi pokoravaju, bez obzira na cenu.

Rezanje zelene grane

GLAS: Kako gledate na retoriku bošnjačkih političara koji više ne biraju ni mjesto, a ni vrijeme da na sve moguće načine ocrne Srbiju?

JOVANOVIĆ: Ta retorika je gotovo ista poslednjih tridesetak godina. Oni konstantno igraju samo na jednu kartu. Oslanjaju se na Ameriku, nadajući se da će im oni pomoći da ostvare svoje političke ciljeve. Oni pri tome ne mare mnogo što to njihovo očigledno podaništvo prema SAD bode oči ostatku islamskog sveta. Bojim se da bošnjački političari vode jednu politiku, koja nikom ne može doneti dobra. Zaboravljaju da su se vremena promenila te da je nekada zarad dobrobiti svih pa i njihovog - neophodno korigovati politiku i stavove. Umesto toga, oni i dalje  slepo nastavljaju sa jednim ekstremnim narativom, pri tome sekući zelenu granu na kojoj svi sede pa i oni. Kako im neko može biti bliži od nas. I obratno. Oni koji su svesni toga i to ukalkulišu u svoje dugoročne politike, mogu računati da će biti uspešni, za razliku od onih koji to odbiju, jer se svesno izlažu izolaciji. Upitao bih ih šta će ako sutra Vašington promeni svoju spoljnu politiku, što ne bi bilo prvi put. Samo okretanje komšijama može voditi ka nekom blagostanju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.