Vladimir Radovanović: Skinute tajne s manastirskih riznica

Kaže to u intervjuu za “Glas Srpske” upravnik Muzeja SPC Vladimir Radovanović.

Rekonstruisani muzej svečano je otvoren 31. maja u zgradi Patrijaršije u Beogradu. Muzej, koji je za posjetioce bio zatvoren od 2011. godine, baštini tradiciju srpskih manastirskih riznica.

Ikona Hrista Svedržitelja iz 15. vijeka, ručna kadionica iz 1654, pohvala svetom knezu Lazaru - rad monahinje Jefimije, panagijar beogradskog mitropolita hadži Ilariona koji u sebi ima čestice časnog krsta iz 1664. samo su neki od eksponata koji se nalaze u okviru obnovljene stalne postavke. Na otvaranju muzeja najveću pažnju izazvao je ogrtač (haljina) kneza Lazara urađen prije 1389. godine.

- Za sada imamo 20-30 posetilaca dnevno, ali očekujemo da će se taj broj povećati. Dolaze nam pojedinci, grupe, ali i sve delegacije koje dolaze u posetu Patrijaršiji. Posetioci žele da vide predmete koji su vezani za istoriju srpskog naroda i za istoriju naše crkve, a najzanimljiviji im je kivot svetog kralja Stefana Dečanskog - naglasio je Radovanović.

Muzej ima u planu da, osim 250 izloženih predmeta, prikaže još mnogo toga od svog velikog blaga koje se čuva u depoima.

- Radi se na organizovanju izložbe na kojoj bi muzej Andrejeva Rubljova iz Moskve kod nas izložio svoje ikone iz 14, 15. i 16. veka - istakao je Radovanović.

*GLAS: Koliko je trenutno eksponata dostupno posjetiocima?

RADOVANOVIĆ: Izloženo je 250 predmeta. Izložba na prvom mestu obuhvata jedan pregled bogoslužbenih predmeta koji su podeljeni u celine, tako da imamo izložene bogoslužbene predmete od metala, bogoslužbene knjige i rukopise, veliki broj ikona te druge bogoslužbene predmete. Tu je, takođe, veliki broj antimisa i na kraju predmeti iz istorije naroda i srpske crkve. U jednom delu imamo izložene i portrete crkvenih poglavara, a na ulazu u holu izložene su kopije fresaka srednjovekovnih manastira srpske patrijaršije.

*GLAS: Muzej SPC otvoren je prije gotovo dva mjeseca. Koliko je posjetilaca od tada prošlo kroz njega? Za koje eksponate vlada najveće interesovanje?

RADOVANOVIĆ: Ne vodimo statistiku, ali znamo da za sada imamo 20-30 posetilaca dnevno, ali očekujemo da će se taj broj povećati. Dolaze nam pojedinci, grupe, ali i sve delegacije koje dolaze u posetu Patrijaršiji. Posetiocima su najinteresantniji predmeti koji su vezani za našu srednjovekovnu istoriju i vladare iz dinastije Nemanjića, kao i kivot Stefana Dečanskog. Mnogi se iznenade kada saznaju da je reč o originalnim predmetima, za koje nisu ni pretpostavljali da su sačuvani.

*GLAS: U Muzeju su izloženi i predmeti koji do sada nisu viđeni?

RADOVANOVIĆ: Do sada nije bio izložen kivot svetog kralja Stefana Dečanskog iz 1343. godine, te katapetazma (zavesa) monahinje Agnije koja je nastala u 16 veku. Nije bilo moguće videti ni povelje kao što je prepis jevanđeljske povelje svetog kneza Lazara, ili originalnu povelju Vuka Brankovića Hilandaru i niz drugih premeta.

*GLAS: Koji je najstariji izloženi eksponat?

RADOVANOVIĆ: Najstariji izloženi eksponat jeste Dečansko apokrifno jevanđelje. U pitanju je rukopis iz 13. veka, a u muzejskoj kolekciji su i plaštanica kralja Milutina s kraja 13. veka, odore svetog kneza Lazara, mitre Katarine Kantakuzine, pohvale monahinje Jefimije…

*GLAS: Muzej posjeduje veliki broj predmeta koji trenutno nisu izloženi. Šta je sve od njih u planu da se pokaže u idućem periodu?

RADOVANOVIĆ: Ono što je trenutno izloženo ne predstavlja ni mali deo onoga što Muzej poseduje u svom fondu. Ovo jeste stalna postavka, ali se nadamo da ćemo sigurno u idućem periodu praviti izložbe i menjati neke predmete u stalnoj postavci i da ćemo na pojedinim izložbama posetiocima omogućiti da vide i druge predmete koji se nalaze u depou Muzeja. Trudićemo se da organizujemo neke izložbe koje su povezane sa drugim pravoslavnim zemljama i temama.

*GLAS: Ranije su najavljivane gostujuće izložbe?

RADOVANOVIĆ: Postoje izložbe koje su načelno u dogovorima, a koje su veoma značajne. Kada su u pitanju takve izložbe, do zadnjeg trenutka ne znate da li će se održati, jer je to, pre svega, ekonomsko pitanje - za njih treba dosta novca, naročito za osiguranje kada izložbeni predmeti dolaze u muzej. Trenutno pregovaramo sa nama veoma značajnim muzejem Andrejeva Rubljova iz Moskve. Postoji načelni dogovor i sada radimo na organizovanju izložbe, kako bi ovaj muzej izložio svoje ikone iz 14, 15. i 16. veka u Muzeju SPC. To bi za nas bila velika i značajna stvar. Pregovara se i nadam se da će, ako sve bude kako treba, do kraja godine izložba biti organizovana.

*GLAS: Šta je najznačajnije za posjetioce da vide u Muzeju?

RADOVANOVIĆ: Ovo što je sada trenutno izloženo jeste izbor najznačajnijih predmeta, pa ne možete kazati da su neki manje značajni zato što svi predmeti imaju svoju istorijsku, kulturnu i umetničku vrednost. Šta će se najviše gledati, zavisi od interesovanja ljudi i onoga što je njima najznačajnije. A ovi predmeti zaista ostavljaju veliki utisak na ljude - tek kada se dođe u dodir sa predmetima iz naše istorije, vidimo šta sve postoji i shvatimo da je to tek samo mali deo onoga što je sačuvano. Prosto moramo da zamislimo šta je sve postojalo i šta je sve uništeno, ali i da vidimo šta je i pored uništavanja, stradanja i ratova, hvala Bogu, ipak sačuvano. Najvažnije je da ljudi ovde mogu da se upoznaju sa našom istorijom i vide originalne predmete koji su značajni za istoriju srpske crkve i naroda.

*GLAS: Koliko je važno da posjetioci vide predmete koji su vezani za istoriju srpskog naroda i za istoriju crkve?

RADOVANOVIĆ: Veoma je važno. Upravo je, vodeći se time koliko je otvaranje Muzeja značajno za srpski narod, i donesena odluka da se krene sa rekonstrukcijom muzeja. Dugo se čekao odgovarajući prostor, ni sada nije trajno rešenje, ali se shvatilo da vreme prolazi i da ovo neprocenjivo blago treba da se, osim što se čuva, izloži i učini dostupnim. Takva odluka je posledica shvatanja značaja za naš narod jer sada ne moramo mnogo da pričamo - sve može jasno da se vidi.

Blago

Neki od eksponata u Muzeju SPC u Beogradu ubrajaju se u značajnu zbirku srpskih slikarskih ostvarenja od DžV do DžIDž vijeka. Značajnu cjelinu čine ikone kritskih zografa s kraja DžV, te DžVI i DžVII vijeka.

U Muzeju se nalazi i šest ikona sa predstavom Svete kuće Brankovića, kao i dvije zbirke rukopisnih i štampanih bogoslužbenih knjiga.

Portreti patrijaraha, mitropolita, episkopa i uglednih ličnosti iz srpske prošlosti su djela najpoznatijih srpskih slikara - Jakova Orfelina, Teodora Dimitrijevića Krauna, Uroša Predića, Paje Jovanovića i drugih.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.