Vigor Majić: Znanje đaka iz Republike Srpske osjetno pada
Nastavne programe i udžbenike valja radikalno promeniti, ali pre svega način nastave, tako da se učenici podstiču da budu aktivni i inicijativni, da razmišljaju po cenu da izražavaju sumnju i nezadovoljstvo.
Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" direktor Istraživačke stanice "Petnica" u Valjevu Vigor Majić.
- Znanje đaka iz Srpske koji dolaze u "Petnicu" iz godine u godinu osetno opada, jer su škole slabo opremljene, a oni najbolji su preopterećeni pripremama za takmičenja umesto prilikom da proširuju znanja i iskustva. Ipak, iako nismo zadovoljni njihovim znanjem, dosta smo zadovoljni njihovom motivacijom, a to je mnogo važnije - naglasio je Majić.
Dodaje da "Petnica", koja ove godina obilježava 30 godina postojanja, svake godine ima sve više učenika iz Srpske i da vjeruje da će taj trend da se i dalje održava.
~ GLAS: Ima li Srbija dobre uslove da razvija talente mladih ljudi? Poklanja li se dovoljno pažnje nadarenim mladima?
MAJIĆ: Ako govorimo o programima, kadrovima i tehničkim uslovima, onda bismo mogli da kažemo da uslova ima za dosta širok spektar oblasti u domenu sporta, umetnosti i nauke. No, ako posmatramo skalu profesionalnog nivoa osposobljavanja, onda su, sasvim prirodno, uslovi šire i više prisutni za nivo osnovnih i srednjih škola i određene kategorije visokog i specijalističkog obrazovanja. Ipak, mora se imati u vidu da nastavnici nisu dobro pripremljeni za rad sa zahtevnim učenicima. Neću pogrešiti ako kažem da takođe nisu obučeni ni za rad sa učenicima koji imaju problema sa učenjem. Posledica toga je da se za talente olako proglašavaju oni koji lako savladaju nastavni program, koji je inače dosta loše koncipiran. Deca koja imaju drugi "mentalni stil rada", koji mnogo pitaju, koji koriste druge izvore informacija osim udžbenika i slično, oni se često kažnjavaju i ne prepoznaju kao talenti. U Srbiji se velike pare odvajaju i za nagrađivanje talenata ali se nagrađuju najuspešniji u savladavanju školskog gradiva i pobednici takmičenja, što nikako ne znači da se radi o talentima.
~ GLAS: Šta je ključna stvar koja bi trebalo da se promijeni u obrazovnim sistemima na ovim prostorima, kako bi mladi ljudi sa znanjem došli do izražaja?
MAJIĆ: Mnogo toga. Pre svega nastavne programe i udžbenike valja radikalno promeniti, ali pre svega način nastave tako da se učenici podstiču da budu aktivni i inicijativni, da razmišljaju po cenu da izražavaju sumnju i nezadovoljstvo. Lično mislim da je na nivou osnovne škole neuporedivo veći zadatak nastavnika da razvije zainteresovanost i pozitivnu motivaciju učenika prema predmetu, nego da zahteva da se gradivo "savlada". Bolje je da iz škole izađe učenik koji, na primer o hemiji, zna vrlo malo ali misli da je to zanimljiva i značajna oblast. Takav učenik će u kasnijim fazama obrazovanja lakše savladati gradivo i čitavog života će sa uživanjem primati informacije (iz medija, recimo) o toj oblasti i time svoje poznavanje materije održavati na savremenom nivou. Matematika je odličan primer gde većina učenika mrzi taj predmet i plaši ga se i jedva čekaju da ga se otarase. To je pedagoški poraz i nikakvi argumenti, naročito oni da kao mi imamo nekakve talente za matematiku (a to je manje od hiljaditog dela populacije) ne mogu da opravdaju preglomazne, besmislene i apsolutno vanvremenske programe koji postoje samo zbog sujete nesposobnih autora programa.
~ GLAS: Da li su nastavni planovi i programi u školama jedini problem našeg obrazovanja? Koliko su nastavnici edukovani i prilagođeni za rad? Da li je tu i šta potrebno mijenjati?
MAJIĆ: Nisu nastavnici krivi, već oni koji obrazuju nastavnike. Momentalno se mnogo priča i pritiska da se nastavnici dodatno obrazuju ali mene plaši da će ih dodatno obrazovati isti ljudi koji su ih pogrešno pripremali na osnovnim studijama.
~ GLAS: Koliko nadarenih i talentovanih mladih iz Republike Srpske dolazi u "Petnicu"? Da li ste i koliko zadovoljni njihovim znanjem?
MAJIĆ: Njihovo znanje iz godine u godinu osetno opada, jer su škole slabo opremljene, a oni najbolji su preopterećeni pripremama za takmičenja umesto prilikom da proširuju znanja i iskustva. Ipak, iako nismo zadovoljni njihovim znanjem, dosta smo zadovoljni njihovom motivacijom, a to je mnogo važnije. Dakle, dolaze nam oni željni znanja i to je sasvim dovoljno da se neki propusti u školskom sistemu mogu korigovati, naravno do određene mere, jer polaznici petničkih programa ipak dolaze u "Petnicu" na svega nekoliko dana.
~ GLAS: Jeste li imali priliku da sarađujete sa nekom obrazovnom ustanovom iz Srpske?
MAJIĆ: Svake godine imamo sve više učenika sa tog prostora i verujemo da će taj trend da se i dalje održava. Nažalost, mi nismo do sada radili nikakve "spoljne" projekte. Ali, ako bude ozbiljnih inicijativa, uvek smo spremni da pomognemo svojim iskustvima i idejama kao što već činimo sa kolegama iz Hrvatske, Mađarske i Izraela.
~ GLAS: Na koji način mladi ljudi mogu da se uključe u program "Petnice". Koliko godišnje prođe mladih kroz Vašu ustanovu?
MAJIĆ: Svake jeseni organizujemo prijavljivanje zainteresovanih srednjoškolaca za raznovrsne programe prirodnih i društvenih nauka. Nemamo nikakva geografska ili regionalna ograničenja ili ključeve, pa su vrata svima otvorena i podjednako dostupna. Svake godine kroz osnovne programe Istraživačke stanice "Petnica" prođe oko 900 srednjoškolaca.
~ GLAS: Šta je to po čemu se "Petnica" kao ustanova bitno razlikuje od ostalih i kakvo iskustvo i znanje mladi u njoj stiču?
MAJIĆ: Mi nismo državna ustanova kojom upravlja Ministarstvo prosvete. To je najvažnija specifičnost ali i ozbiljna smetnja u saradnji sa prosvetnim vlastima koje ne poznaju nikakav drugi način rada osim potpune potčinjenosti i kontrole, što je za obrazovni sistem, čak i za sistem javnih škola, ubitačno.
~ GLAS: Koja je Vaša ocjena za obrazovne ustanove u Srbiji i Srpskoj? Šta je za pohvalu, a šta svakako treba da se izmijeni?
MAJIĆ: Pre svega mora se smanjiti moć države i povećati samostalnost svake pojedinačne škole i samostalnost nastavnika, u upravnom, finansijskom, kadrovskom i programskom pogledu. Država se mora svesti na strateški razvoj sistema, osiguravanje kvaliteta kroz razvoj standardizovanih i kvalitetnih instrumenata za proveru ishoda i, naravno, osiguranje pokrivenosti i dostupnosti za sve kategorije stanovništva kroz zalaganje za bolje finansiranje ne samo plata, već i učila, aktivnosti, biblioteka i tako dalje.
"Petnica"
Istraživačka stanica "Petnica" je samostalna i nezavisna organizacija koja se bavi vanškolskim naučnim obrazovanjem mladih i unapređivanjem naučne nastave u školama. Smatraju je najvećim uspješnim obrazovnim eksperimentom u Srbiji. Njene aktivnosti su najvećim dijelom usmjerene na učenike i studente, ali i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima nastave prirodnih i društvenih nauka.
Povodom obilježavanja tri decenije rada "Petnice" u Galeriji nauke i tehnike Srpske akademije nauka i umjetnosti u Beogradu od 2. do 12. aprila održava se izložba "30 godina Petnice". Na izložbi su predstavljene najvažnije aktivnosti koje se realizuju u "Petnici" i ideje o daljem razvoju Istraživačke stanice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
