Svetlana Horvat: Svetu moramo da pokažemo najbolje iz naše tradicije

Kaže to u intervjuu za “Glas Srpske” predsjednik Nacionalne komore za modu Srbije, modni kreator Svetlana Horvat, koja trenutno priprema projekat promocije srpskih umjetnika i dizajnera u Americi, u koji će se ove godine prvi put uključiti i umjetnici i kreatori iz Republike Srpske.

*GLAS: Izjavili ste jednom prilikom da je moda biznis. Koliko je danas teško u tom biznisu opstati?

HORVAT: Kada čovek kaže moda, prva asocijacija na ovaj pojam su: glamur, prelepe devojke, svetlucava modna pista, reflektori, poznate ličnosti u prvom redu... Moda svakako jeste sve ovo, ali ne primarno. Ovo je samo način prezentovanja onoga što jedna kompanija koja se bavi modom, nudi tržištu za aktuelnu ili sledeću sezonu. U modi se godišnje, na globalnom nivou, obrće između 40 i 100 milijardi evra. To ovu industrijsku granu svrstava u red najprofitabilnijih u svetu. Znači, moda je biznis, pre svega. To nije slučaj jedino sa “Haute Couture” u Parizu, gde je akcenat na modi kao umetnosti. Nedelja visoke mode u Parizu je praznik umetnosti i to je ono najlepše što u ovoj oblasti može da se vidi. Svakako, modne kuće “pokrivaju” ove kolekcije kroz zaradu koja se stvara u redovnim modnim linijama za široko tržište. U današnje vreme globalne krize, teško je, međutim, i velikim modnim imenima da opstanu i rade. Pošto sam često gost u velikim modnim kućama Pariza, a i družim se privatno sa nekima od najvećih imena svetske mode, ne biste verovali koliko imaju finansijskih problema i koliko se bore da opstanu iznad površine. Nažalost, mnogi velikani to nisu uspeli. Da i ne govorimo u ovom smislu o modi na našim prostorima. Postoji veliki potencijal i talenat, ali o nekom ozbiljnom modnom korpusu nema ni govora. Često volim da kažem da je u modi već sve izmišljeno. Ipak, postoje zemlje i kulture koje nisu korišćene u modi kao inspiracija. Nesrećni događaji na našim prostorima proteklih decenija, stavili su nas u centar pažnje po nekim lošim aspektima, a naša bogata kultura i tradicija je ostala negde iza horizonta. Tako je naš etnos ostao nepoznat i neinteresantan velikim imenima u svetu mode. To nam sada, kada se stvari normalizuju, daje mogućnost da se svetu prikažemo u nekom drugom svetlu. Predispozicija za skretanje pažnje u velikim svetskim modnim centrima je biti drugačiji, prepoznatljiv, nov, svoj. Mi to možemo samo oslanjajući se na ono što smo mi sami, na našu tradiciju, na naše korene i sopstvenu etnografiju.

*GLAS: Šta trenutno radite?

HORVAT: Upravo sam u pripremi projekta koji je već postao tradicionalan, jer se ove godine organizuje četvrti put zaredom. To je promocija srpskih umetnika i dizajnera u Americi. Svake godine u oktobru organizujemo “Readdž To Rise” - (Spremni za poduhvate) u Vašingtonu, u prestižnom Karnegi institutu. Ovaj projekat ima za cilj da promoviše srpske umetnike u Americi, pomogne u prodaji njihovih dela i izgradi reputaciju našim umetnicima sa one strane sveta, kao i da poboljša naš imidž generalno. Svake godine u okviru RTR-a predstavimo tri ili četiri modna dizajnera, desetak slikara, nekoliko vajara i primenjenih umetnika, kao i nekog od muzičkih umetnika sa ovih prostora. Takođe, u pratećem sadržaju uvek predstavimo nešto iz oblasti srpske književnosti, tradicije i istorije. Pretprošle godine smo izložili originalnu prepisku “Dušanovog zakonika”, pa su se zvanice mogle upoznati i sa jednim od najznačajnijih akata iz istorije našeg naroda. Tu su uvek prisutni i proizvodi sa ovih prostora poput dobre rakije, vina, čajeva, čokolada, sokova.... Svi eksponati i modeli sa modnih revija se prodaju i jedan deo odvaja za humanitarne aktivnosti, odnosno za fond za izgradnju srpske pravoslavne crkve u Vašingtonu. Pre mesec, kada je krenula priprema ovogodišnjeg RTR-a, donesena je odluka da se u projekat uključe i umetnici i kreatori iz Republike Srpske. Želimo da od ove godine predstavljamo umetničke stvaraoce sa obe strane Drine, jer, u krajnjoj liniji ovaj projekat i jeste promocija svih srpskih umetnika. Zato ovim putem pozivam slikare, vajare, primenjene umetnike i modne kreatore iz RS da se jave kako bismo ih uključili u projekat. U planu su takođe, nekoliko zbirnih izložbi naših umetnika u Svetskoj banci i američkom Kongresu. Pored ovoga, dobila sam poziv da otvorim Argentina Fashion Njeek, u novembru, kao i poziv za Nenj Džork Fashion Njeek, ali zbog porodičnih obaveza to neću biti u mogućnosti ove godine. Trenutno pripremam kolekciju za Pariz...

*GLAS: Od kraja 2006. godine vaši modeli su na francuskom modnom tržištu, imali ste revije u Parizu. Čime ste osvojili prestonicu mode?

HORVAT: Profilisala sam se u inostranstvu kao kreator koji promoviše svoju kulturu. Prva kolekcija koja je prikazana u Salonima Luvra u Parizu, 2006. pod nazivom “Istina” bazirana je na srpskom nacionalnom kostimu. Nazivom sam želela da skrenem pažnju francuskih novinara na tradiciju, istoriju i lepotu srpskog naroda. I uspelo mi je. Pariz me je prihvatio. Jer to je za njih bilo nešto novo, drugačije.... I tehnika kojom sam uradila kolekciju bila je za svetske modne krugove novina. Ručno heklana koža, koju se naše vredne bake po selima mesecima heklale, oplemenjena “Svarovski” kristalima. Francuske kolege kreatori su trčali kod mene da mi čestitaju i dodirnu komade kolekcije, ne verujući da je sve to koža. Posle nekog vremena mog rada na francuskom modnom tržištu, francuski modni kritičari su mi dodelili nagradu za promociju Srbije i skretanja svetske pažnje na modu balkanskih zemalja. Na mojoj prošlogodišnjoj reviji u Parizu, jedan od zvanica, šef katedre za savremenu istoriju Sorbone dr Erik Mansion Rigo je izjavio da je upravo video kolekciju velikog umetnika koji je čast i ponos svoga naroda.

*GLAS: Kakva je situacija u modnoj industriji Srbije?

HORVAT: Ako biste pregledali neke zvanične podatke Privredne komore Srbije, zaključili biste da su došli bolji dani za ovu industriju u Srbiji. Stopa izvoza raste u protekle dve godine. Ali ono što je bitno jeste da ovu rastuću stopu izvoza, u stvari, predstavlja izvoz proizvoda stranih kompanija koje posluju u našoj zemlji, a ne izvoz našeg, domaćeg proizvoda. Modna industrija u Srbiji je svedena na to da visokokvalifikovana radna snaga, koje je sve manje jer se ne ulaže više u obrazovanje ovakvih obrazovnih profila, u stvari, radi isključivo lon poslove po niskoj ceni. Tekstilna i kožarska grana su gotovo potpuno uništene u Srbiji. Možemo izbrojati na prstima ruku domaće firme koje još uvek rade. Dalje, strani investitori dobijaju uslove za ulaganje u ovu industrijsku granu kakvi se ne daju domaćim kompanijama. Dugogodišnja kriza sa jedne strane i nebriga države su dovele do potpunog kolapsa ove privredne grane. Ako država ne preduzme konkretne korake i ne pomogne oživljavanju modne industrije, bojim se da je to konačan kraj za ovu granu. Pri tom, ne treba zaboraviti da je ova industrija nekada bila treća grana izvoza stare Jugoslavije, kao i da je danas jedna od najprofitabilnijih industrijskih grana u svetu. Sa druge strane, postoji veliki broj talentovanih, mladih ljudi u zemlji kojima se ne pruža šansa. Ja sam kao predsednik Nacionalne komore za modu Srbije u proteklih godinu bila u prilici da kontaktiram sa mnogo mladih dizajnera, koji nemaju mogućnost da nešto konkretno urade, zbog nedostatka finansijskih sredstava. Na ovaj način talenti nam propadaju. Bavljenje modom je postala privilegija bogatih i često dokonih i netalentovanih ljudi. Nadam se da će se i ova slika promeniti u skoroj budućnosti, posredstvom Komore.

*GLAS: Šta su trenutno aktivnosti Komore?

HORVAT: Nacionalna komora za modu Srbije je zvanični predstavnik Srbije u Evropskom savetu za modu. Komora je kao član Saveta, istovremeno i nosilac licence za organizaciju Srbija Fashion Njeeka, kao i predstavnik Srbije kroz 158 projekata iz Agende EFC-a “Fashion Europe”. Jedan od tih projekata u koji se uključila Srbija je European Designer Edžchange Program. Trenutno Komora radi na organizaciji revija i gostovanju naših talentovanih kreatora na sedmicama mode Evrope. Upravo sam se vratila sa Malte, gdje je Biljana Tipsarević, mlada, talentovana kreatorka, predstavljala Srbiju na Malta Fashion Njeeku. U pripremi je odabir kreatora koji će predstavljati našu zemlju na Baltiku, u Češkoj, Bugarskoj, na Islandu, u Parizu… Komora se priprema za formiranje akademije, priprema festival dizajna i postavlja temelje Srbija Fashion Njeeka, koji će od sledeće godine početi. Ove godine će u oktobru biti održan Promo Zero Serbia Fashion Njeek, gde ćemo predstaviti i najaviti ovu manifestaciju, uz prisustvo brojnih gostiju. Mnogo je obaveza i planova Komore i želimo da ona stvarno bude oslonac i pomogne talentovanim mladim ljudima da zakorače u svet mode na pravi način. Evropa se modno povezala, pa je kreatorima iz naše zemlje, preko Komore, put do evropskih modnih pista jednostavan i lak. Presudan će biti njihov talenat i rad.

Korijeni

*GLAS: U čemu sve pronalazite inspiraciju?

HORVAT: Nekako sam spontano, od samog početka svog rada, crpela inspiraciju u svojim korenima. U onom što jesam i što predstavlja mene. Otac Veljko Vranješević je kao dete u zbegu došao iz Bosne u Srbiju, a majka Dušanka, poreklom je iz Crne Gore, iz doline Zete. To je moja baza i moja inspiracija. Naravno, ovu bazičnu inspiraciju sam uvek prilagođavala aktuelnim trendovima. Moja prva velika kolekcija pod nazivom “Nana” bila je inspirisana crnogorskim nacionalnim kostimom. Nizale su se kolekcije i nagrade, a svaka je kao life motiv imala detalje srpskih etno motiva. Dakle, baza mog rada je naša tradicija i kultura, a nadogradnja zavisi od mnogih faktora: godišnjeg doba, raspoloženja, ljudi koji ulaze i izlaze iz mog života, nečega što mi skrene pažnju, suza, osmeha...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.