Slavomir Gvozdenović: Republika Srpska rezervna matica Srba

Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" predsjednik Skupštine dijaspore i Srba u regionu Slavomir Gvozdenović.

- Zbog toga smatram da u Srpskoj treba da bude održana jedna od sednica Skupštine dijaspore, što bi bio ljudski i moralni čin, ali i čin podrške prema delu srpskog naroda koji je propatio mnogo i koji ulaže ogromne napore da sačuva ono što mu je garantovala međunarodna zajednica - istakao je Gvozdenović.

Govoreći o položaju Srba u regionu i rasijanju, on ističe da je stanje zabrinjavajuće i da je srpsko jedinstvo zbog toga još značajnije.

* GLAS: Koje se aktivnosti vode u Skupštini dijaspore i na čemu se trenutno radi?

GVOZDENOVIĆ: Čekamo da se oformi kancelarija za dijasporu pri Vladi Srbije da bismo dogovorili novo zakazivanje Skupštine. To je uobičajena procedura, mada ima i onih koji traže hitno sazivanje jer su nezadovoljni trenutnim stanjem, tako da moramo da vidimo kako ćemo dalje. Zameram i sam sebi, u svojstvu predsednika Skupštine, ali i svima nama, to što nismo bili dovoljno efikasni i što smo bili više grlati nego aktivni. Moramo da nađemo efikasniji način za komunikaciju i donošenje odluka, ali i da vidimo da se sednice Skupštine održavaju češće.

* GLAS: I ranije su pominjani brojni problemi sa kojima se suočavaju Srbi u regionu i u rasijanju, ali nije mnogo toga urađeno?

GVOZDENOVIĆ: Moramo prvo da raščistimo sami sa sobom i da razgovaramo o pitanjima koja su važna za sve Srbe, počev od statusa škola za srpski jezik do sticanja državljanstva i slično. Ima puno problema o kojima smo razgovarali, a veoma malo smo preduzeli konkretnih mera. I kada smo nešto pokušavali, nadležni nam nisu izlazili u susret onako kako su obećali prilikom formiranja Skupštine i njenog redovnog zasedanja. Važno je da u odnosima sa Srbijom, ali i našim međusobnim, budemo jasniji i da pokušamo da na konkretnim primerima iz svoje sredine jedni od drugih ponešto naučimo. Moramo da se držimo zajedno.

* GLAS: Kazali ste da je za bolje sutra potrebno jedinstvo i zajedničko djelovanje Srba. Da li se može raditi bilo šta prije konstituisanja kancelarije za dijasporu pri Vladi Srbije?

GVOZDENOVIĆ: Verujem da će kancelarija veoma brzo biti konstituisana, ali ne znam šta bismo mogli da preduzmemo dok se to telo ne formira, ako sve institucije nisu konstituisane, a pogotovo ta koja se tiče nas Srba u rasejanju. Sa kancelarijom za dijasporu moramo da nađemo način da i jedni i drugi budemo konkretniji. Ako ne može da se uradi nešto što tražimo, moramo o tome da dobijemo i odgovor i obrazloženje zašto ne može ili kako bi moglo, pa da zajedno nađemo način da to rešimo. Dosta smo bili neefikasni. Ja sam samo jedan od 45 delegata, tako da moramo i između sebe da raščistimo neke stvari. Nema boljih i lošijih Srba, nezavisno od toga koliko su jedni bogati, a koliko drugi imaju duhovnog blaga sačuvanog kroz vekove, kao što je to slučaj sa nama Srbima u Rumuniji ili u Mađarskoj. Po toj duhovnosti, smatram i neka mi ne bude zamereno, najbogatiji smo Srbi na svetu. Iza nas je hiljadu godina duhovnosti i kulture. Kada je sveti Sava utemeljivao i gradio u Srbiji, gradio je i kod nas i ta srpska duhovnost i kultura je sačuvana. Moramo da uvažavamo jedni druge i da shvatimo da svako ima svoju specifičnost i da upravo te specifičnosti ugradimo u Skupštinu i njenu aktivnost, kroz odbore koji moraju da budu aktivniji. Zato je potrebno što pre sazvati Skupštinu, ali ako smo izgubili toliko vremena, sačekajmo još malo da se oformi kancelarija za dijasporu da bismo najprije s njima vidjeli kakvi su planovi. Bez dogovora sa Srbijom nema boljitka ni u našim aktivnostima, ni u odnosima sa maticom. Bojim se da to ipak ponekad zaboravljamo, a ne bismo smeli. Smatram da bismo se češće trebali sastajati, a lično bih volio da jedna sednica Skupštine dijaspore bude održana i u Banjaluci.

* GLAS: Da li je bilo razgovora o tome da jedna od sjednica bude održana u Banjaluci?

GVOZDENOVIĆ: Prilikom susreta i konsultacija sa čelnicima srpske dijaspore i rasejanja, kao i vrhom Srbije, nekad sam malo u šali, ali više ozbiljno isticao da imamo i rezervnu maticu. To je Republika Srpska. Ona ima ingerencije države, čak i ako neko pokušava da je zakida. Našli bismo se u Srpskoj, svi zajedno, što bi bio ljudski i moralni čin, ali i čin podrške prema delu srpskog naroda koji je propatio mnogo i koji ulaže ogromne napore da sačuva ono što mu je garantovala međunarodna zajednica. I zašto onda ne bismo učestvovali u tome i zašto ne bismo bili solidarni jedni sa drugima, pogotovo prema onima koji su ovog trenutka možda i perjanica tih naših srpskih rasejanja.

* GLAS: Napredni klub iz Beograda je nedavno upozorio da se politička i ostala prava Srba u regionu iz godine u godinu smanjuju. Konkretno, navedeno je da se Srbi u BiH suočavaju sa stalnim pokušajima centralizacije i majorizacije?

GVOZDENOVIĆ: Ne verujem da će uspeti pokušaji centralizacije BiH, jer verujem u samostalnost RS. Verujem da se neće na mala vrata vratiti majorizacija koja je nanela Srbima, i ne samo njima, najveće zlo. Verujem da se mora ispoštovati ono što je zagarantovala međunarodna zajednica, a ne da se to stalno krnji. Ne može se nad bivšom Jugoslavijom primenjivati po nekoliko aršina. Ono što je dozvoljeno Albancima na Kosovu, u najmanju ruku treba da bude dozvoljeno Srbima u Republici Srpskoj. To su činjenice.

* GLAS: Kako gledate na položaj Srba na Kosovu i kakvu pomoć može da im ponudi Skupština dijaspore?

GVOZDENOVIĆ: Davali smo podršku braći na Kosovu, a možemo da pomognemo zalažući se za ona prava koja imaju svi drugi. Ne veća, već samo ona koja imaju i drugi. Nedavno sam gostovao na jednoj međunarodnoj kulturnoj manifestaciji, gde sam za svoju knjigu "Koliko Kosova u meni" dobio najznačajnije književno priznanje i tom prilikom sam govorio o položaju i kulturi Srba sa ovih područja, ali sam upitan i kako mi sa strane vidimo kako može da bude rešen problem na Kosovu. Teška srca, malo i strahujući, odgovorio sam da, ako već mora, treba da dođe do podele, jer je jasno da Srbi i Albanci ne mogu zajedno da žive na Kosovu. Nema zajedničkog života, mogu samo da žive jedni pored drugih. Kada već nismo bili pametni i uradili tu podelu kada smo imali veće mogućnosti, onda treba da se to uradi sada. Srbija treba da sačuva severni deo Kosova i da dobije garancije za srpske svetinje. Sledeći korak jeste borba da ono što se da Albancima dobiju i Srbi u BiH. Ta dva pitanja moraju da budu povezana. Nije sve izgubljeno jer mislim da srpsko Kosovo može da bude srpsko, da srpske svetinje na Kosovu mogu dobiti međunarodnu zaštitu. Na nama je da istrajemo, uz poštivanje evropskih institucija, ali ne odstupajući ni za dlaku od nacionalnog interesa.

Rumunija

* GLAS: Kakav je položaj Srba u Rumuniji, gdje Vi živite?

GVOZDENOVIĆ: Napredni klub je ocenio da je ono što imamo u Rumuniji bolje nego u ostalim zemljama u regionu. Imajući u vidu probleme sa kojima se suočavamo da bismo sačuvali škole i sa smanjenjem broja Srba na ovim prostorima, pitamo se u kakvom su položaju Srbi u ostalim zemljama. Rumunska država se prema nama ponaša korektno i finansira naše aktivnosti, ali opet imamo problema. Srbi su danas u nezavidnom položaju svuda. To je činjenica. Počev od nerešenog stambenog pitanja Srba u Sloveniji, do strahovitih pritisaka, većih i od onih u Hrvatskoj, koje vrši vlast u Crnoj Gori.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.