Slavoljub Pušica: Postali smo veliki bez mnogo novca

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" direktor Muzeja u Prijepolju Slavoljub Pušica. Ovaj muzej, koji je smješten u staroj turskoj zgradi iz 19. vijeka, u neposrednoj blizini opštine i glavnog gradskog trga je najmlađi, a prema mišljenju svjetskih stručnjaka, i najbolji muzej u Srbiji.

Nalazi se u nekadašnjoj turskoj školi, a pažnju stručne javnosti već godinama privlači zanimljivim naučnim projektima važnim za kulturu Srbije. Nedavno je postao zanimljiv i svjetskoj javnosti poslije specijalne nagrade Evropskog muzejskog foruma, koju je dobio u Portugaliji.

U konkurenciji za ovu prestižnu nagradu bilo je 59 muzeja, a prijepoljski je dobio priznanje za rekonstrukciju i obnovu manastira Davidovica i Kumanica.

* GLAS: Šta za Muzej, Prijepolje, ali i za Srbiju znači specijalna nagrada Evropskog muzejskog foruma koju ste nedavno dobili u Portugaliji na izboru za evropski muzej godine? Koja su vam sve vrata sada otvorena?

PUŠICA: To je najveća nagrada kada su muzeji u pitanju, ne samo u Evropi nego i svetu uopšte. Od 1977, kada je tu nagradu promovisao Savet Evrope, nijedan muzej iz bivše Jugoslavije nije učestvovao na konkursu, osim muzeja iz Hrvatske i Slovenije, koji su odnedavno počeli. Konkurs je komplikovan, jasno određen i moraju se ispuniti određeni uslovi da biste uopšte konkurisali. Jer konkurisanje za nagradu znači da vi ne radite klasične muzejske poslove, odnosno da dolazite na posao i radite klasične izložbe, arheološka iskopavanja… To rade svi u Evropi i svetu. Da biste konkurisali za tako veliku nagradu, morate praviti iskorake u muzeologiji, morate da radite značajne nacionalne projekte, koje drugi muzeji nisu radili. Muzej iz Prijepolja je konkurisao, iako smo najmlađi u Srbiji, sa najmanjim brojem radnika i sa najmanjom muzejskom zbirkom. Jer to nije bio uslov konkursa, uslov je bio šta ste vi to uradili, a šta drugi u Evropi nisu, a da je to značajno. A mi smo u proteklih 17 godina uradili značajne projekte i poslao sam projektnu dokumentaciju, na osnovu koje smo u konkurenciji 59 evropskih muzeja uspeli da odlukom žirija dobijemo nagradu. U odluci sudija istaknuto je i da je naš Muzej radio u najtežim mogućim uslovima, u vremenu kada se raspala Jugoslavija, kada su se vodili ratovi u okruženju, u vremenu sankcija i bombardovanja…. Kada sve to saberete i vidite uslove koje su imali drugi muzeji, Muzej u Prijepolju s pravom je dobio nagradu. Ipak, ja nisam tamo predstavljao samo Muzej i Prijepolje, nego državu Srbiju i srpsku muzeologiju. Tako nagrada nije pripala samo Muzeju, već Srbiji. Sa ovom nagradom Muzeju su svi fondovi, ne samo u Evropi, nego i u svetu, otvoreni. Sa tom referencom i dobrim projektom imate prednost i vas niko više ne proverava. Vi ste provereni. A bitno je to da je prvi put u istoriji muzeologije Srbije i regiona jedan muzej ušao u porodicu modernih evropskih i svetskih muzeja. Dobili smo potvrdu da Muzej radi projekte po svetskim standardima i da se rad isplati. Ali ne bilo kakav rad, već ono što niko drugi ne radi. I to ne samo jedno, već je potreban kontinuitet više projekata i to nešto po čemu ćete biti prepoznatljivi. Kada radite nešto slično što i ostali, nemate šanse da prođete.

* GLAS: Vaš muzej stigao je u samo finale izbora Evropski muzej godine, a svjetski stručnjaci smatraju ga najboljim muzejem u Srbiji. Kako je došlo do toga da jedan mali muzej uđe u evropsku, pa i svjetsku elitu?

PUŠICA: Išao sam na predavanja, obilazio, pratio šta drugi muzeji rade i kako se kreće moderna muzeologija. Iz tog sam razloga rekonstruisao Muzej u Prijepolju, ponovo i mi smo trenutno jedini muzej u Srbiji koji je urađen prema svetskim standardima muzeja. Ništa tu nije slučajno. Među onima koji su konkurisali, bili su između ostalih muzeji Kembridža, Oksforda. To su najpoznatiji i najveći muzeji, a kada se nađete u toj eliti, a dolazite sa Balkana, pogotovo iz Prijepolja, za koje nikada niko od njih nije ni čuo, shvatite u startu gde se nalazite. Ali ono što je vaš adut su projekti. Na prezentaciji u Portugaliji pitali su me: Otkuda vam uopšte ideja da to radite? A mi smo radili rekonstrukciju srednjovekovnih manastira, zaštitu islamskih spomenika, za jedno veče otvorili šest muzejskih izložbi. Muzej ima i najveći istraživački projekat ikada rađen kod nas, a koji traje godinama. Takve projekte inače muzeji ne rade. Da ne spominjem izložbu posvećenu Vladi Divcu. To su ti iskoraci koji su doveli muzej tamo gde jeste. Za 20 godina dobio sam sve muzejske nagrade koje postoje u Srbiji. Muzej u Prijepolju je za svih 20 godina postojanja od svih muzeja u Srbiji najprisutniji u medijima. Zato nagrada u Portugaliji nije došla iznenada i da to niko nije očekivao. Ja sam pre polaska rekao da ćemo biti nagrađeni znajući težinu naših projekata i znajući šta se u Evropi i svetu radi. U svetu se vrednuje šta ste uradili, realizacija projekata stvara šansu. Sve je to dovelo do toga da jedan mali muzej, kao što je naš, dobije ovo veliko priznanje.

* GLAS: Rekli ste da Vam je dosta klasičnih i dosadnih projekata i da nećete više ono "od Noja do AVNOJ-a", već nešto izuzetno, što će izazvati pažnju Evrope. Koliko je teško izdvojiti se?

PUŠICA: Imamo svega šest zaposlenih, od čega samo jednog etnologa. Ne bi trebalo ni da postojimo, ali smo postali regionalni muzej, zahvaljujući projektima i jednostavno smo tu gde jesmo. Nije bitno koliko imate zaposlenih. Ne odlučuje kvantitet, nego kvalitet. Mene su prozivali jer Muzej u Prijepolju nema muzejsku postavku "od Noja do AVNOJ-a", koju gotovo svi muzeji u Srbiji imaju. To je nešto što više niko u svetu nema i takvu sam postavku sklonio pre pet godina, jer sam shvatio da je to prevaziđeno i stereotip najgore vrste. I da to više niko ne želi da vidi ili ako jednom vidi, više se nikada neće vratiti. Jer tu se ništa ne menja, to su teške postavke, koje kada jednom postavite, ne menjate 50 godina. Ja radim tematske izložbe. U ovom trenutku imamo šest izložbi: arheološku, etnografsku, istorijsku… Imate šta da vidite i to može da bude pet meseci, godinu, a zatim dolazi nova tematska izložba. U Portugaliji sam imao dogovore sa kolegama iz evropskih muzeja da dođu kod mene i da napravimo muzejsku postavku po kojoj će Muzej u Prijepolju biti poznat u širem okruženju. To su takozvane virtualne postavke, nešto što u našim muzejima ne možete da vidite. Muzeologija nema okvire, imate prostor u kojem se možete snalaziti ili ne možete. Morate imati kontinuitet značajnih projekata, društvenu ulogu, izdići instituciju iznad politike i uspeti, bez obzira na veličinu grada, uraditi nešto, izazvati pažnju, ne samo kod vas nego i vani. Veliki muzeji u svetu imaju zgrade, kapacitete i mnogo više novca, ali nije sve u tome. I bez mnogo novca možete da uradite veliku stvar, što pokazuje i naš muzej.

* GLAS: Izložba medalja, opreme, fotografija i trofeja, kojom je čuveni košarkaš Vlade Divac odlučio da se oprosti od profesionalne karijere jedna je od zapaženijih koje ste organizovali?

PUŠICA: Izložba Vlade Divca je najposećenija izložba, verovatno ikada u svetu, jer je na otvaranje došlo više od 20.000 ljudi. Kada sam u Portugaliji pokazao fotografiju na kojoj 20.000 ljudi čeka da uđe u muzej, nisu mogli da veruju. Tom izložbom smo privukli ogromnu pažnju, iako sam bio prozivan da skrnavim muzeologiju u Srbiji. Ona je bila i jedna od referenci za nagradu. I UNESCO je posle toga promovisao ideju da muzeji sarađuju sa značajnim kompanijama, sa ljudima koji imaju novac i koji finansiraju velike projekte.

* GLAS: Muzej je otvoren 1990. godine, da bi se, kako ste objasnili, pokrenuli projekti koji bi pomogli da se razumije zašto su Nemanjići u 11. vijeku baš tu formirali prvu srpsku državu - Rašku, zašto je islam na tim prostorima ostao 500 godina i šta se desilo sa spomenicima koje niko nije istraživao?

PUŠICA: Mene su "povukli" spomenici u Polimlju. Tamo gde sam rođen, gde živim i radim. Na tom prostoru je ostalo ogromno kulturno-istorijsko nasljeđe Rima, Vizantije, države Nemanjića, Turaka, Austrougarske… Tu imate velike svetske civilizacije, ogromno kulturno-istorijsko nasljeđe, koje nikada niko nije proučavao temeljno. Svi istraživači su videli, zapisivali, oduševljavali se, ali to niko nije štitio u meri u kojoj je trebalo. Davidovica, najstariji i najvažniji manastir posle Mileševe na ovom području, je porušena polovinom 15. veka, kada su došli Turci. I dok ja 1995. godine nisam pokrenuo projekat, niko nije hteo da je rekonstruiše. A svi su pisali o Davidovici: koliko je značajna, da su tu Jugovići sahranjeni, da je tu Milica rođena, da je tu Lazar bio, da su svi bili tu, da je tu i danas grob Jug Bogdana. A ona je bila bez krova toliko vekova i tu su propadale freske iz 13. veka izložene kiši i snegu. Ja sam hteo da zatvorim priču, da se manastir potpuno pokrije, zaštiti i vrati Srpskoj pravoslavnoj crkvi i svima koji ga danas posećuju. Tako je bilo i sa Kumanicom, iako nije posao muzeja da obnavlja manastire. Posle Davidovice i Kumanice gotovo svi manastiri su obnovljeni. Slično je i sa islamskim spomenicima.

* GLAS: Dokle se stiglo sa projektom "Na svetim vodama Lima"?

PUŠICA: Dolinu Lima, čiji je tok 200 kilometara, nikada nijedna istraživačka grupa nije istraživala od Prokletija do Višegrada. Projekat sam koncipirao upravo na toj osnovi. Da se prođe cela limska dolina i da se popišu prvi put u istoriji svi spomenici iz svih perioda, da se uradi karta, označe porušeni i obnovljeni spomenici, sve što postoji na terenu i da se napravi naučni zbornik. Projekat sam pokrenuo 1996. godine, a na teren sa Prokletija pošao sa grupom istraživača 2005. Za ovih sedam godina završili smo kompletno Gornje Polimlje, kompletnu Peštersku visoravan do Novog Pazara, Sjenicu, Novu Varoš i sad ove godine idemo prema RS, konkretno radimo Priboj. Da li ćemo ove godine preći u RS, još ne znam. Na teritoriji koja je ostala za istraživanje, u RS i BiH, Donjem Polimlju, postoji mnogo crkava i spomenika iz svih perioda. Čeka nas veliki posao, a mislim da za četiri godine nećemo moći sve da istražimo.

Planovi

* GLAS: Šta je trenutno glavna preokupacija Muzeja? Sa kojim sve muzejima trenutno sarađujete?

PUŠICA: Imamo dobru saradnju sa muzejima u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Sloveniji. Jedan smo od retkih muzeja iz Srbije koji je izlagao u Evropi i imamo saradnju sa Evropom, sa svetom. Saradnja sa muzejima u RS je dobra, ali bi mogla da bude još bolja, jer mi u Srbiji i Srpskoj moramo da sarađujemo. Kada imate ideje i radite sa ljudima iz sveta, uvek vam se otvaraju neke nove mogućnosti. Imamo pet projekata koje treba da realizujemo. Za kraj septembra organizujemo konferenciju o gastronomiji. To je najveći kulturni događaj u Srbiji ove godine, na koji će doći ljudi iz celog sveta. Tema su naša izvorna jela, zaboravljena jela. Šta će se desiti posle toga, videćemo. Do nas je.

Davidovica

Jedini sačuvani ugovor o gradnji iz doba Nemanjića je ugovor koji se odnosi na gradnju Davidovice.

U ugovoru se kao ktitor pominje Dimitrije David, unuk Stefana Nemanje, a koji je sa dubrovačkim zidarima sklopio ugovor 31. avgusta 1281. da u mjestu Brodarevo podignu crkvu.

Na osnovu tog ugovora zna se kako su zidani Mileševa, ali i svi ostali nemanjićki manastiri u limskoj dolini i po Srbiji.

++++++++

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.