Predrag Vučković: Feliksa sam ispratio i dočekao iz svemira

Austrijanac je ostvario svoj san i postao prvi čovjek u istoriji koji je skokom sa 39.068 metara probio zvučni zid  u slobodnom padu i usput oborio nekoliko rekorda. Njegov let bio je i najvažniji profesionalni izazov za Vučkovića, koji je od početka dio tima "Red Bull stratos" čija je misija bila pomjeranje granica čovječanstva. Vučković godinama uspješno spaja ljubav prema ekstremnim sportovima i fotografiji, a skok o kojem bruji planeta bio je njen vrhunac.

- Definitivno nema značajnijeg događaja koji sam fotografisao i teško da će i biti nešto značajnije od toga - prvi je utisak koji je Vučković prenio u intervjuu "Glasu Srpske".

Za Baumgartnera kaže da je dio života posvetio skoku sa ivice svemira.

- Svako ko kaže da je on luđak ili bilo šta slično ne poznaje ni njega, ni celi projekat. Sve je rađeno na najozbiljniji mogući način i isplanirano do najsitnijih detalja tako da tu jednostavno nije u pitanju ludost. U pitanju je ozbiljan naučni projekat koji je trebalo da bude okončan baš ovako kako se sve završilo - ističe Vučković.

* GLAS: Cilj je ispunjen. Kakav je osjećaj biti dio misije o kojoj priča cijela planeta?

VUČKOVIĆ: Radio sam mnoge velike stvari, fotografisao sam mnogo velikih projekata, ali ništa ne može da se poredi sa ovim. Ovo je nešto posebno. Teško je opisati zadovoljstvo time što sam bio deo ovog projekta. Definitivno nema značajnijeg događaja koji sam fotografisao i i teško da ću se susresti sa nečim što je značajnije od toga. To je toliko veliko i teško da će se nešto približiti tome.

* GLAS: Kakva je atmosfera vladala u timu dok su trajale posljednje pripreme za skok i kada je Baumgartner konačno započeo let ka zemlji?

VUČKOVIĆ: Mi smo tu proceduru prošli mnogo puta. Prvi skok smo imali u januaru sa 21 kilometra. Svaki put smo zapravo trenirali za ovaj glavni skok. Prvi skok su odlagali tri puta zbog loših vremenskih uslova, ali bez obzira na to dolazili smo u deset uveče da se pripremamo. Nismo znali kakvo će vreme biti ujutru kada treba da bude obavljeno lansiranje i skok. Bez obzira na to celu noć smo se pripremali za glavni skok. U sedam ujutru ponovo su odgodili skok zbog lošeg vremena. Po dva-tri puta smo prolazili procedure i u martu kada smo se spremali za skok sa 21 kilometra i u julu kada je skok bio sa 29 kilometara. Zahvaljujući tome, i za ovaj skok smo bili veoma dobro istrenirani. Mesta za paniku nije bilo. Sve je bukvalno bilo na svom mestu, sve se znalo do u detalje - ko gde ide, šta ko radi, na koji način... Sve je bilo toliko utrenirano da nije bilo prostora za iznenađenja. Imali smo razne obuke za sve ovo vreme. Ja sam četiri puta bio u Americi ove godine zbog ovog projekta i imali smo razne obuke počevši od najbanalnijih stvari poput toga kako hodati po stazi, oko balona i kapsule do nekih intervencija kao na primer šta uraditi ako vas u pustinji ujede zmija ili škorpija. Što se tiče atmosfere, odgađanje skoka 8. oktobra zbog loših vremenskih uslova je celi tim pomalo ubilo u pojam. Nismo mogli da verujemo da već treći put ne možemo da realizujemo skok iz prvog puta. I kod trećeg skoka nam vreme nije dozvolilo da ga izvedemo kako je planirano. Jedina stvar koju nismo mogli da promenimo je vreme i to nas je malo mučilo, ali na kraju je ispalo da u momentu skoka 14. oktobra vreme nije moglo da bude savršenije. Feliks je odleteo samo 36 kilometara dalje od mesta poletanja, dok je prethodni skok bio blizu 80 kilometara dalje, što znači da vetra praktično nije ni bilo kada je skočio.

* GLAS: Gdje ste Vi bili u toku skoka?

VUČKOVIĆ: To je pitanje koje mi postavljaju svi moji prijatelji i kolege. Tim je imao tri fotografa i naš zadatak je bio da pokrijemo celu misiju od početka do kraja. Znači, od početka godine do poslednjeg skoka. Nije nam zadatak bio fotografisati samo skok i Feliksa i završiti sve na tome. Tu je bio tim od 15 naučnika iz NASA, ljudi koji su najbolji u svom poslu, tu je bio Džo Kitindžer koji je držao rekord od pre 51 godine, bila je tu Feliksova familija. Tu je bilo mnogo ljudi, a mi smo morali da pratimo svaki njihov korak, da prenosimo sve te emocije i događaje na fotografije, jer to je bio jedini način na koji ćemo da ispišemo istoriju. Što se tiče samog skoka, nas trojica smo raspodelili uloge. Ja sam fotografisao Feliksove pripreme - oblačenje, spremanje, pripreme oko balona i sve što se tiče balona. U momentu kada je Feliks ubačen u kapsulu, moj zadatak je bio da odem u helikopter i pratio sam kompletno lansiranje balona i kapsule. Mi smo jedini otpratili kapsulu do određene visine. Bio sam zadužen za snimke iz vazduha, dok su dvojica mojih kolega ostala na zemlji. Kasnije smo se opet raspodelili. Ja sam odletio na potencijalno mesto gde bi Feliks mogao da sleti. U mom helikopteru je bio i čovek koji je bio zadužen za navigaciju i prvi kontakt sa Feliksom kako bi ga locirao i kako bi tačno znali gde će da sleti da bismo ga mogli fotografisati i snimiti. Pošto su vremenski uslovi bili savršeni, celo vreme smo imali vizuelni kontakt sa balonom, videli smo ga i na toj visini sa zemlje. Neko vreme pred skok poleteli smo i u vazduhu čekali Feliksa da se pojavi na četiri kilometra od zemlje i bili smo zaduženi za njegov prvi foto i video-kontakt kada on bude otvarao padobran. Ispratili smo i njegovo sletanje na zemlju. Ja sam sve to fotografisao iz vazduha, dok je drugi kolega pokrio sve sa zemlje. Što se tiče fotografija iz kapsule za to su bile zadužene automatske kamere.

* GLAS: O čemu ste poslije skoka razgovarali sa Baumgartnerom?

VUČKOVIĆ: Proveli smo mnogo vremena zajedno pre skoka i o svemu smo pričali. To je bila uobičajena komunikacija. Ali posle skoka, pošto sam profesionalac u svom poslu, nisam video potrebu da ga ispitujem i da pričam sa njim kada je oko njega hiljadu novinara koji žele njegovu izjavu. Jedan drugom smo čestitali i pozdravili se. Bio sam oko njega svo vreme, ali sam se trudio da budem nevidljiv i da na svoje fotografije prenesem svaki njegov korak i sve ono što je on radio - sa kim je pričao, sa kim se grlio, ko mu je čestitao... Posle skoka smo progovorili samo nekoliko reči.

* GLAS: Dio javnosti je fasciniran skokom, ali dio smatra da je Baumgartner jednostavno luđak. Ko je u pravu?

VUČKOVIĆ: Feliks je veoma spreman, vrlo fokusiran na to što radi i svako ko kaže da je on luđak ili bilo šta slično ne poznaje ni njega ni celi projekat. On je na projektu radio poslednje četiri godine, on je živio za taj projekat 24 časa dnevno poslednje četiri godine i toliko je bio fokusiran na projekat da je istrenirao do detalja sve što je trebalo da uradi. Sve je bilo isplanirano tako da tu jednostavno nije u pitanju ludost. U pitanju je ozbiljan naučni projekat koji je trebalo da bude okončan baš ovako kako se sve završilo, a na osnovu kojeg će naučnici sigurno imati neka nova saznanja u vezi sa ljudskim telom - kako se ponaša u slobodnom padu, pri probijanju zvučnog zida i tako dalje. Kada se sve to sabere, jedini zaključak je da Feliks nije luđak koji se samo bacio pa šta bude neka bude. Iza njega je bio sjajan tim sa kojim je to sproveo u delo, a ja sam srećan što sam bio deo toga.

* GLAS: Kako je sarađivati sa trenutno najpoznatijim čovjekom na planeti?

VUČKOVIĆ: Nije lako. Imao sam mnogo poziva, a neki su čak tražili da ih spojim sa Feliksom. Mislim da je to trenutno nemoguće pogotovo zato što je on prilično povučen. Nije neko ko često daje izjave i kome je lako prići. To nije zato što on glumi zvezdu iako to jeste i treba da bude, već zato što je povučen i to mu nije prioritet. Feliks se povukao jer želi normalan život pošto poslednje četiri godine ne živi normalno. Sve vreme je bio na posebnom režimu ishrane i na treninzima. Teško je to razumeti onome ko to nije probao. Na poslednjoj konferenciji za novinare koju su organizovali, dan posle skoka, na koju je došlo hiljadu novinara, Feliks se nije pojavio. Nije se nikome javio na telefon, niti je bilo ko imao ikakvu informaciju o njemu. Jednostavno je otišao sa familijom negde i nije želeo da ima ikakav kontakt sa bilo kim. Bio je jednostavno preumoran.

* GLAS: Kako su birani članovi tima koji je pratio Baumgartnera?
VUČKOVIĆ: Za ovaj projekat su birani ljudi koji su najbolji u svojoj oblasti. Meni je više od zadovoljstva to što sam dospio tu svojim radom, fotografijama i projektima koje imam iza sebe . Tu nema poznanika, rođaka, stričeva...

* GLAS: Kako je tim proslavio uspješan završetak projekta?

VUČKOVIĆ: Posle svakog skoka smo proslavljali. To nije bila neka posebna proslava, ali smo se uvek sakupljali u jednom restoranu u Rozvelu i tu bismo imali zajedničku večeru i druženje. Tako je bilo i ovog puta, ali je druženje bilo najkraće do sada, zato što nas je umor savladao. Ja nisam spavao 32 časa posle poslednjeg skoka.

Izazov karijere

* GLAS: Fotografisali ste sa zemlje, sa vrha planine, iz vazduha, iz kanjona, pod vodom… Šta Vam je bilo najteže?

VUČKOVIĆ: Radio sam dosta opasnih projekata, ali zasigurno ću izdvojiti onaj iz 2010. kada smo radili na Antarktiku sa ruskim base jump skakačem Valeri Rozovim. Projekat je trajao 35 dana, od kojih smo 21 proveli pod šatorom na Antarktiku gde su temperature vazduha u prosjeku bile -25. Najniža temperatura je bila -30, a najviša -18. Mi smo 21 dan proveli pod šatorom, bez grejanja, bez normalnih uslova, bez tuširanja, bez svih segmenata normalnog života. Ustajali smo u hladnom, legali u hladnom, sve je bilo zamrznuto, nije bilo ukusa, mirisa... To je bio najteži projekat koji sam radio, a čiji je cilj bio popeti se na najvišu stenu na Antarktiku i uraditi base jump skok s nje. To smo uspešno uradili već posle sedmog dana, ali smo morali da ostanemo 21 dan, zbog ugovorenog aviona jer lokacija na kojoj smo bili nije pristupačna. Manje od 50 ljudi je ikada bilo na tom mestu. To je ekspedicija koja je definitivno ostavila traga u meni.

Planovi

* GLAS: Šta planirate da radite u nastavku karijere i da li je izvjestan neki novi poduhvat?

VUČKOVIĆ: Planiram da budem kod kuće idućih petnaestak dana i u to vreme neću raditi ništa osim što ću se odmarati. Imam neke manje projekte u Bugarskoj, Sarajevu, Irskoj i Kanadi, ali trenutno ne želim ni da razmišljam o njima jer sam od početka godine radio u 24 zemlje i više od sedam meseci nisam bio kod kuće.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.