Petar Adžić: Rešićemo mnoge misterije univerzuma

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" rukovodilac grupe srpskih fizičara na eksperimentu CMS u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja (CERN) Petar Adžić.

U CERN-u je poslije višedecenijskih istraživanja i eksperimenata detektovana nova subatomska čestica za koju se vjeruje da je dosad neuhvatljiva "Božja čestica", a u tom senzacionalnom naučnom poduhvatu učestvovali su i srpski naučnici. Čestica je, naime, "ostavila potpis" u dva detektora velikog hadronskog kolajdera - ATLAS i CMS, a u timovima koji rade na ta dva detektora su i naučnici iz Srbije.

- Čak i ako se ne radi o Higs bozonu, biće to od ogromnog značaja za fiziku, jer bi onda značilo da na najfundamentalnijem nivou priroda drugačije funkcioniše nego što smo do sada verovali, tako da bismo morali da menjamo fiziku koja se odnosi na naše shvatanje prirode u tom segmentu - dodao je Adžić.

* GLAS: Naučnici CERN-a saopštili su da su otkrili novu subatomsku česticu koja bi mogla biti Higsov bozon, koji zbog uloge u stvaranju univerzuma nazivaju i "Božjom česticom". Kada se očekuje definitivna potvrda?

ADžIĆ: Definitivna odluka o novoj registrovanoj čestici očekuje se do kraja ove godine. Kad sakupimo još eksperimentalnih podataka, a veruje se da će ih biti dva puta ili čak tri puta više do decembra 2012. godine, verovatno ćemo moći više da kažemo o prirodi nove čestice, koja po dosadašnjim uočenim karakteristikama odgovara Higs bozonu prema predviđanjima najpreciznije teorije u fizici, Standardnog modela.

* GLAS: Direktor CERN-a Rolf Hojer rekao je da može da kaže da je otkriven bozon i da sada mora da se otkrije o kojoj vrsti bozona je riječ, dok je portparol CMS eksperimenta Džo Inkandela istakao da ima veoma čvrste osnove da je riječ o "Božjoj čestici". Kakvo je Vaše mišljenje?

ADžIĆ: Verovatno je u medijima napravljena omaška, jer nije moglo da bude razlike u komentarima Hojera i predstavnika dva glavna eksperimenta na Velikom hadronskom sudaraču - LHC: CMS i ATLAS. Između njih je postojala permanentna komunikacija, a zvanično saopštenje je dogovoreno prvo između svih nas koji učestvujemo u eksperimentima, a onda sa direktorom Hojerom, da bi konačno bilo objavljeno zvanično 4. jula. Na primer, zvanično saopštenje eksperimenta CMS mi smo kompletirali rano ujutro 4. jula, oko jedan sat. Do tada smo vršili korekcije u tekstu, ali dogovor da se jasno saopšti kako smo "registrovali česticu koja je kompatibilna sa Higs bozonom prema predviđanjima Standardnog modela" nije menjan. S obzirom na to da sam imao slajdove saopštenja Inkandele do poslednjeg trenutka, jer smo svi učestvovali u njihovom formiranju, znam šta je on zvanično mogao da kaže: "za sada, znamo da se radi o bozonu" koji verovatno ima spin 0, što je takođe svojstvo Higs bozona. Moje mišljenje se ne razlikuje od ovog zvaničnog, a do kraja godine ćemo znati da li je i definitivno u pitanju Higs bozon. Za to postoje zaista realni izgledi, jer su sve analize urađene kao da je Higs bozon u pitanju.

* GLAS: Zašto naučnici duže od četiri decenije proganjaju "Božju česticu"? Koliki je značaj ovog otkrića i kakve bi ono posljedice moglo da ima?

ADžIĆ: To bi u svakom slučaju bilo otkriće od istorijskog značaja. Čak i ako se ne radi o Higs bozonu, biće to od ogromnog značaja za fiziku, jer bi onda značilo da na najfundamentalnijem nivou priroda drugačije funkcioniše nego što smo do sada verovali, tako da bismo morali da menjamo fiziku koja se odnosi na naše shvatanje prirode u tom segmentu. Higs bozon nije registrovan do danas uglavnom iz dva razloga: prvo, do sada nam nisu bile dostupne dovoljno visoke energije koje danas obezbeđuje LHC u CERN-u, a onda i dva detektora poslednje generacije za čiju izgradnju su korišćene vrhunske tehnologije, prvi put omogućavaju ovako visok kvalitet istraživanja neophodan za eksperimente ove vrste. Ne smemo da zaboravimo da se procenjuje da bi se Higs bozon na LHC-u kreirao sa verovatnoćom od jedan prema milijardu događaja (približno jedan događaj dnevno), što zahteva izuzetno osetljiv detektorski sistem i osetljive metode analize.

* GLAS: Koje su praktične koristi od ovih eksperimenata? Koliko će ovakvo otkriće da utiče na život "običnih" ljudi?

ADžIĆ: Nije lako da se objasni jednostavnim rečnikom kakav bi značaj registrovanje Higs bozona imalo za druge nauke ili kako bi uticalo generalno na naš život. Iskustvo nas uči da je u istoriji svako veliko otkriće imalo uvek veliki uticaj na društvo u celini, jer su se kasnije nalazile efikasne primene u industriji, medicini, ali i drugim oblastima nauke. U ovom trenutku još nije moguće da se predvidi šta bi se desilo posle eventualnog otkrića Higs bozona. Ono što je sigurno vezano za ovakva izuzetna otkrića, jeste poznata činjenica da izgradnja akceleratorskih postrojenja i složenih detektorskih sistema koje diktiraju visoki istraživački zahtevi fizičara, direktno utiče na razvoj i osvajanje vrhunskih, najčešće najnovijih tehnologija u skoro svim granama inženjerstva. Danas imamo veliki broj primera da su osvojene tehnologije pri gradnji detektora u fizici visokih energija skoro nezamenljive u industriji, medicini, kao i u mnogim drugim oblastima nauke.

* GLAS: Fizičari smatraju da je "Božja čestica" ključ za otkrivanje svemira, da njeno postojanje otvara put ka boljem razumijevanju principa "velikog praska" i nastanka univerzuma, pa čak i života. Šta je zapravo Higsov bozon?

ADžIĆ: Ovakvo otkriće za fiziku je sigurno od fundamentalnog značaja. Treba odmah reći da su do sada sve čestice koje predviđa Standardni model registrovane, osim Higs bozona. Često kažem da mi danas u stvari pokušavamo da nastavimo izučavanja započeta u 17. veku od strane Njutna kada je gravitaciju, čiji je glavni element masa, u makroskopskim uslovima i za ono vreme, skoro doveo do savršenstva, a onda nastavio Ajnštajn u prvim decenijama 20. veka kroz svoju relativističku teoriju. Međutim, mi još uvek ne poznajemo prirodu mase i ne znamo njeno poreklo, jer nam ni jedna od ove dve izuzetne teorije ne daje odgovor na to pitanje. Posebno je za nas fizičare velika misterija zašto neke čestice imaju malu, neke vrlo veliku masu, a neke čestice uopšte ne poseduju masu. Prema Standardnom modelu, sile, odnosno interakcije, kako ih nazivamo u fizici čestica, dejstvuju posredstvom čestica medijatora (bozona). Ti bozoni su u osnovi kvanti fizičkog polja i prenose interakciju na isti način kao fotoni koji su osnovne čestice elektromagnetskog polja. To je nama već dobro poznato kao elektromagnetska interakcija ili elektromagnetska sila. Postoji pretpostavka da smo svuda u prirodi okruženi jednim kompleksnim skalarnim (Higs) poljem koje, nama nepoznatim načinom, "dodeljuje" česticama masu. Matematička formulacija ovog polja unutar Standardnog modela je uspešno kompletirana (u poslednjih 30 godina pet ili šest Nobelovih nagrada iz fizike je vezano za ovu tematiku), ali ne razumemo njegovo fizičko delovanje, posebno dinamiku njegovog mehanizma. Ako takvo polje postoji, osnovni korak bi bio da se registruje njegov kvant, Higs bozon, za koji se veruje da bi mogao da bude ključ u razumevanju mehanizma kreiranja masa, kako elementarnim česticama, tako i celokupnoj materiji u prirodi. Registrovanjem Higs bozona potvrdilo bi se postojanje Higs polja, kao i validnost cele ove složene teorije, ali bi sigurno predstojao i dalje vrlo dug put do potpunog razumevanja dinamike dejstva Higs mehanizma, kao i do razrešenja misterije zašto nekim česticama on dodeljuje masu, a nekima ne. Možda će se stvoriti uslovi i za bolje razumevanje porekla asimetrične distribucije mase u univerzumu, za odsustvo antimaterije, kao i za eventualno razumevanje razloga zbog kojih je vidljivo samo četiri odsto materije u prirodi. Kako je LHC dizajniran kao mašina za otkrića, nadamo se da bi potvrda registrovanja Higs bozona predstavljala samo jedno iz serije mogućih otkrića u našim planiranim i složenim eksperimentima u CERN-u.

* GLAS: Na ovom se otkriću radilo pola vijeka. Kako je došlo do otkrića Higs bozona na oba detektora u CERN-u, šta se desilo u trenutku otkrivanja nove čestice? Kako je ona zapravo "uhvaćena"? Koliko je bilo (ne)očekivano što se dogodilo baš u ovom trenutku?

ADžIĆ: Dobro je poznato da su oba eksperimenta 11. decembra prošle godine na osnovu prikupljenih podataka u 2011. godini isključila mogućnost postojanja Higs bozona sa nivoom poverenja od 95 odsto u širokom masenom intervalu 115-600 GeV, osim u uzanom intervalu 120-130 GeV. Tačnije, mi smo u eksperimentu CMS, na osnovu do tada sakupljenih podataka, isključili postojanje Higs bozona u intervalu: 110-121.5 GeV i 127-600 GeV sa nivoom poverenja od 95 odsto, a ostavljena je mogućnost da bi Higs bozon, ako postoji, mogao da bude registrovan jedino u intervalu 121.5-127 GeV. To je zato što je baš u tom uskom intervalu primećen povišen broj događaja. Međutim, statistički značaj ovih događaja je bio takav (manje od tri sigma) da nije dozvoljavao jasniju distinkciju u odnosu na fluktuacije unutar fonskih događaja. Tada smo tvrdili da će sa podacima do kraja 2012. godine situacija biti jasnija i da ćemo verovatno moći definitivno da utvrdimo da li Higs bozon prema predviđanjima Standardnog modela uopšte postoji ili ne. Za razliku od 2000. godine kada nije dozvoljeno da se nastavi sa eksperimentima na Velikom sudaraču elektrona i pozitrona LEP, po mojoj ličnoj oceni, rukovodstvo CERN-a i eksperti LHC-a doneli su izvanrednu, možda i istorijsku odluku: da se poveća energija sudara za 1000 GeV ili 1 TeV (odnosno 0.5 TeV po snopu protona), tako da ukupna energija sudara sada iznosi 8 TeV i da se poboljša intenzitet snopova protona. I jedan i drugi parametar pomogli su da se kao prvo, već u junu 2012. sakupi količina podataka planirana za celu 2012. godinu, a onda i da se poveća verovatnoća produkcije Higs bozona. Ovakvom neverovatnom operisanju LHC-a pridružila su se i dva impresivna detektora: CMS i ATLAS, koji su sa efikasnošću od skoro 94 odsto obradili tu ogromnu količinu podataka. Podaci su analizirani za različite kanale raspada Higs bozona prema predviđanjima Standardnog modela i njima su dodati podaci sakupljeni iz 2011. godine. Oba detektora su već krajem juna registrovala višak događaja u okolini mase 125-126 GeV, dakle tačno u intervalu gde je postojao nagoveštaj krajem 2011. godine. Eksperiment CMS je svoju izvanrednu i detaljnu analizu sproveo na ukupno pet kanala raspada, a kod četiri je registrovan konzistentan višak događaja na oko 125 GeV. Dva kanala raspada Higs bozona: na dva fotona (Hàγγ) i četiri leptona (Hà4l) su istovremeno najosetljivija i kad se kombinuju daju masu registrovane čestice od (125.3 ± 0.4) GeV sa statističkim značajem vrlo blizu "5-sigma". Da pojasnim, parametar sigma približno smatramo širinom linije na njenoj polovini visine, pa tako intenzitet linije od "3-sigma" tretiramo kao indikaciju (ili opservaciju događaja), dok se otkrićem smatra signal linije čiji intenzitet (odnosno, statistički značaj) ima minimalnu vrednost od "5-sigma". Kako do kraja godine očekujemo bar dvostruko veću količinu događaja nego do sada, onda je jasno zašto smatramo naš optimizam realnim.

* GLAS: Šta je bila prva reakcija naučnika? Kako ste Vi reagovali?

ADžIĆ: Prvi preliminarni rezultati analize u drugoj polovini juna 2012. bili su ipak neočekivani i sasvim je razumljivo što su izazvali neopisivo oduševljenje, jer smo svi znali da se verovatno radi o otkriću. Ja sam lično sledio uputstva naše kolaboracije CMS i svojim saradnicima preneo instrukcije rukovodstva eksperimenta CMS kako da se ponašamo u skladu sa dogovorima kad se radi o otkriću. To je poseban režim rada i komunikacije kad se razmena informacija zbog velikog značaja, ali i moguće zloupotrebe u medijima, svodi samo između nacionalnih istraživačkih timova i bliskih saradnika, dok su svi naši interni sastanci zatvoreni za javnost. Iste postupke primenile su i kolege sa eksperimenta ATLAS. To sve nije baš lako da se do kraja sprovede, a obavezni smo bili da to činimo sve do 4. jula 2012. u devet časova, kad su dva eksperimenta i zvanično objavila svoje rezultate. Mi iz srpskog tima na eksperimentu CMS smo posebno bili ponosni, jer su naša dva fizičara, dva mlada doktora iz Instituta "Vinča", Predrag Milenović i Vladimir Reković, direktno učestvovali u analizi ovih podataka i značajno doprineli konačnom uspehu.

* GLAS: Na ovom projektu radilo je 15 ljudi iz Srbije. Kakva je bila njihova uloga?

ADžIĆ: Kada se radi o fizici čestica, samo na dva eksperimenta ATLAS i CMS, trenutno je angažovano ukupno oko 20 fizičara i specijalista iz Srbije. Svaki uspešan rezultat u ovakvim eksperimentima je deo kolektivnog rada i prema pravilima kolaboracije te uspehe delimo, jer svako ima precizno definisan svoj deo odgovornosti koji potiče još iz perioda izgradnje detektora i pripreme eksperimenta. Već sam rekao da su dvojica saradnika koji pripadaju našem CMS timu, a koji inače čine fizičari i specijalisti sa Fizičkog fakulteta i INN "Vinča", direktno učestvovala u poslednjoj analizi podataka vezanoj za Higs bozon. Na eksperimentu ATLAS angažovane su kolege iz Instituta za fiziku (njima je pridodato nekoliko saradnika iz INN "Vinča").

* GLAS: Da li ima bilo kakvih opasnosti od ovih eksperimenata?

ADžIĆ: Ne, apsolutno nema nikakvih opasnosti od ovih eksperimenata. Slični eksperimenti se obavljaju već decenijama u mnogim krajevima sveta i to je najbolji dokaz da nema razloga za bilo kakav strah. Te priče o navodnim rizicima su se pojavile još ranije u medijima posle nekih neodgovornih izjava pojedinaca čiji cilj sigurno nije imao naučnu pozadinu, tako da i danas sve to teško demantujemo. Uostalom, zar bismo imali više od 10.000 ljudi u toku letnjeg perioda, među kojima je više od 2.500 studenata iz celog sveta, angažovanih na svim eksperimentima u CERN-u?

* GLAS: Nova čestica uhvaćena je u dva detektora na velikom sudaraču čestica koji se nalazi u kružnom tunelu ispod Ženeve. Kako radi Veliki sudarač hadrona, a kako detektori CMS i ATLAS? Šta su oni zapravo?

ADžIĆ: Veliki hadronski sudarač LHC u CERN-u koji uspešno funkcioniše već dve godine, u sudarima dva snopa protona obezbedio je do sada veliku količinu kvalitetnih podataka za svih šest eksperimenata. Snopovi se sudaraju na četiri mesta duž prstena LHC-a koji ima obim 27 km i nalazi se pod zemljom na prosečnoj dubini od 100 m, a oko tih mesta sudara konstituisana su četiri ogromna detektora po kojima eksperimenti nose imena. Oči svetske javnosti, ne samo naučne, uprte su uglavnom na dva najveća eksperimenta: CMS i ATLAS. Ova dva eksperimenta, koji okupljaju dve velike međunarodne kolaboracije, predstavljaju inače dva najznačajnija istraživačka poduhvata u fizici čestica do sada. Detektori CMS i ATLAS, oko kojih su okupljene istoimene velike međunarodne kolaboracije, višeslojni su detektori forme cilindra čije dimenzije dostižu dimenzije petospratnih zgrada. Svaki detektorski sloj ima specifičnu funkciju i namenjen je registrovanju određene vrste čestica. U centru ovih detektora sudaraju se snopovi protona (ili teških jona) koji se ubrzavaju u LHC-u. Ovi detektori su dizajnirani tako da registracijom i identifikacijom poznatih čestica: miona, elektrona i fotona, kao i eventualno novih čestica u širokom energetskom opsegu i pri visokim vrednostima luminoznosti, omoguće precizno merenje njihovih energija, porekla i pozicije raspada. Na osnovu utvrđivanja porekla poznatih čestica i merenjem njihovih karakteristika, utvrđujemo postojanje eventualno novih čestica.

* GLAS: Kakve još eksperimente naučnici trenutno izvode u CERN-u?

ADžIĆ: Najznačajniji deo CERN-a čini akceleratorski kompleks koji se sastoji iz nekoliko akceleratora. Ovaj lanac se završava Velikim hadronskim sudaračem - LHC. Na svakom od akceleratora ovog lanca nezavisno se obavljaju eksperimenti iz oblasti fizike čestica, fizike teških jona, nuklearne fizike, ali i iz drugih naučnih disciplina. Već sada su u toku pripreme za buduću rekonstrukciju LHC-a i svih njegovih detektora, tako da se predviđa da bi eksploatacija LHC-a mogla da se produži bar za još sledećih 20 godina. Postoji dosta vrhunskih projekata u CERN-u, ali trenutno je LHC u najvećem fokusu. Pored Higs bozona, od LHC-a se očekuje da omogući odgovor na pitanje porijekla asimetrije materije i antimaterije u univerzumu, da bar omogući bolje razumijevanje tamne materije i tamne energije, jer one čine skoro 96 odsto nevidljive materije u univerzumu. Na primer, registrovanje jedne od čestica tamne materije bilo bi veliko dostignuće, ali verovatno i potvrda da proširenje Standardnog modela koje nudi teorija Supersimetrije ima osnova. Veruje se da je supersimetrična čestica neutralino najozbiljniji kandidat za česticu tamne materije. Nedavni rezultati u eksperimentima sa teškim jonima olova doveli su do veličanstvenog otkrića: potvrde postojanja kvark-gluonske plazme, stanja materije koje je, veruje se, postojalo u najranijem stadijumu razvitka univerzuma. Ovo otkriće je već bilo nagovešteno ranije u eksperimentima na akceleratorskom kompleksu u Brukhevenu (SAD). U CERN-u dosta pažnje privlače dva eksperimente vezana za ispitivanje oscilacija neutrina i antimaterije. Registrovanjem oscilacija neutrina, tj. transformacije jedne vrste neutrina u drugu, pokazano je da ova čestica ipak posjeduje konačnu masu, ma kako zanemarljivo malu, što znači da bi prema relativističkoj teoriji neutrini morali da se kreću brzinom koja nije potpuno jednaka brzini svetlosti. Do sada je smatrano da se neutrini kreću brzinom svetlosti, što je impliciralo da se radi o čestici sa masom nula. Dosta bure u medijima podigli su nedavni rezultati koji su nagoveštavali da bi neutrino mogao da se kreće brzinom većom od brzine svetlosti, ali se kasnije ispostavilo da nisu svi efekti pri obradi rezultata uračunati. Istraživači koji su prezentovali ove rezultate nikad nisu saopštili da su došli do otkrića. Naprotiv, oni su tražili pomoć u analizi i u nalaženju moguće greške. Međutim, mediji i danas spekulišu ovim rezultatima, a samo meni je to pitanje postavljeno uvek kad je bilo prilike za komentar. Eksperimenti u kojima je prvi put kreiran anti-atom vodonika takođe potvrđuju svestranu istraživačku aktivnost, ali i dominantnu poziciju CERN-a kao vrhunske naučne institucije u svetu.

* GLAS: Na kojim sve eksperimentima rade srpski naučnici? Rekli ste jednom prilikom da je njihov najveći problem manjak finansija. Kakva je trenutno situacija?

ADžIĆ: Pored eksperimenata uz fizike čestica, srpski istraživači su angažovani i u eksperimentima iz nuklearne fizike - eksperiment ISOLDE (Univerzitet u Novom Sadu) i na projektu naprednih kompjuterskih mreža GRID (Institut za fiziku u Zemunu). Već ima interesa i novih angažmana srpskih istraživačkih timova na drugim projektima u CERN-u. Što se tiče finansiranja srpskih istraživača u CERN-u, ono je svakako najneprijatniji detalj u celoj ovoj priči. Srbija redovno plaća obaveze prema budžetu za dva eksperimenta na LHC-u prema Ugovoru koji je potpisala sa CERN-om 2005. godine, kao i sve ostale države koje imaju istraživače na projektima na LHC-u. Ali onaj neophodan deo koji inače dobijaju sve naše kolege iz drugih država, a koji podrazumeva pokrivanje troškova našeg istraživačkog rada i boravaka u CERN-u, nikad nije finansiran. Pored neizbežnih troškova istraživanja, poznato je da svaki istraživački tim ima precizno definisane istraživačke obaveze kao deo zajedničkih istraživačkih zadataka u toku godine u okviru datog eksperimenta na LHC-u. Te obaveze moraju da se ispune. Iako je to bilo nedovoljno, mi smo do sada uspevali da te obaveze ispunjavamo zahvaljujući delu finansiranja iz budžeta CERN-a, iz fondova države Švajcarske, kao i na osnovu bilateralnih sporazuma sa kolegama iz partnerskih istraživačkih timova unutar našeg eksperimenta CMS. Svi ti fondovi su već iscrpljeni i ako se hitno ne nađe rešenje bar za minimalno pokrivanje troškova našeg istraživanja, postoji realna opasnost da se naša istraživanja u CERN-u potpuno ugase ili da se nastave pod okriljem nekog istraživačkog tima iz druge države koja bi onda pokrivala te naše troškove. To bi zaista bilo poražavajuće za Srbiju, koja je ove godine postala deo CERN-ove familije. Moram da spomenem i neprijatnu činjenicu da su se srpski mediji setili da srpski istraživači postoje tek kad su eksperimenti na LHC-u dospeli u žižu javnosti, iako mi kao srpski istraživački timovi učestvujemo dosta dugo na projektima u CERN-u. Ovo se odnosi posebno na istraživače angažovane na eksperimentima CMS i ATLAS, ali bi moglo da se kaže da važi i za ostale srpske istraživače koji rade na drugim projektima u CERN-u. Na primer, istraživački tim koji ja vodim na eksperimentu CMS, aktivan je od 1997. godine, dakle tačno 15 godina i do sada, osim prošle i ove godine kad su nam dodeljene neke simbolične sume kroz materijalne troškove, nikad nismo dobili nijedan dinar od naše države za pokrivanje troškova istraživanja u CERN-u. Po ovom problemu mislim da smo izuzetak u CERN-u, jer se stalno nalazimo u neravnopravnom položaju u odnosu na ostale naše kolege iz drugih država.

Naučnici

* GLAS: Koliko je ukupno naučnika učestvovalo u ovom projektu?

ADžIĆ: U eksperimentu CMS učestvuje ukupno oko 3.600 fizičara, inženjera i ostalih specijalista. Sličan broj ljudi nalazi se i u eksperimentu ATLAS. Veruje se da je to više od 50 odsto istraživača u svetu u oblasti fizike visokih energija. Razumljivo, ograničen broj istraživačkih timova imao je zadatak da prati analizu vezanu za Higs bozon, dok su ostali posvećeni drugim istraživačkim zadacima, jer iako registrovanje Higs bozona ima prioritet, to nije i jedini istraživački zadatak eksperimenata CMS i ATLAS, kao ni jedini istraživački cilj u fizici čestica. U eksperimentu CMS koordiniranom Higs analizom bavi se nekoliko istraživačkih timova, a po mojoj proceni ukupan broj iznosi nekoliko desetina. Verujem da se radi o sličnom broju istraživača i u eksperimentu ATLAS. Naravno, njihov rad se onda prebacuje na više nivoe i konačnu ocenu donose rukovodioci timova, kao i rukovodstvo eksperimenta CMS.

Značaj

* GLAS: Koliko je učešće srpskih naučnika na tako važnom otkriću značajno za naučne institucije u Srbiji?

ADžIĆ: Smatram da je rad u ovakvim eksperimentima vrlo značajan. Kao prvo, ti mladi ljudi rade u sredini koja je zaista broj jedan u svetu. Druže se i sarađuju sa svojim vršnjacima iz gotovo svih država sveta. Zatim, oni ostaju vezani (zaposlenjem) za svoje matične institucije i nemaju potrebe da trajno napuštaju državu, čime se bar u izvesnoj meri ublažava odliv mladih ljudi iz Srbije. Svoje dragoceno iskustvo stečeno u radu s najboljima u toj oblasti prenose u domaće institucije, a odbranama kvalitetnih doktorskih disertacija u našoj državi sigurno podižemo i ugled naših univerziteta.

Boravak svima nama u CERN-u, bez razlike da li se radi o fizici, inženjerstvu ili drugim oblastima, omogućuje da stalno unapređujemo svoje znanje i iskustvo, što bi trebalo takođe da osete studenti kojima držimo predavanja na odgovarajućim fakultetima. Nije bez značaja i činjenica što se mnogim industrijskim firmama učestvovanjem u ovakvim vrhunskim naučno-tehnološkim projektima otvaraju mogućnosti za razvoj, a onda i prenos vrhunskih tehnologija u naše sredine, čije primene inače karakterišu skoro sve ambiciozne projekte u CERN-u.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.