Nikola Vrzić za "Glas": Ne može postojati monopol nad istinom

Prema mišljenju glavnog i odgovornog urednika RT Balkan Nikole Vrzića radi se o pokušaju uvođenja klasične cenzure, navodeći da se dezinformacije i propaganda lako pobjeđuju istinom te da nema potrebe da se poseže za ovakvim i sličnim nedemokratskim sredstvima. Na pitanje otkud tolika potreba briselskih i evropskih zvaničnika, ali i američkih, da se ruši nešto u šta se zapadni demokratski svijet do sada toliko kleo, a to je sloboda medija i govora, Vrzić kaže da se iza svega krije ogroman strah zapadnih zvaničnika od prodora istine do običnih ljudi, što bi onda u potpunosti ogolilo sve što je do sada rađeno u vezi sa Ukrajinom, ali i u nekim drugim dijelovima svijeta.

- Zapadni korporativni i mejnstrim mediji u direktnoj su sprezi sa vladajućim strukturama. Oni su glavno sredstvo propagande, odnosno moćno oružje kojim se forsira i nameće jedan zlonameran narativ, koji pravda sve poteze koje vuče duboka država. Ta propaganda sve više puca u sudaru sa stvarnošću i drugom vrstom narativa koji postaje sve vidljiviji. Zato i ovoliki strah, odnosno nasušna potreba da se to spreči, i to po svaku cenu. Zbog toga se, između ostalog, izmišlja i govori o nekakvom navodnom ruskom malignom uticaju. Lepe se svakojake etikete da bi bili napravljeni alibiji za antidemokratsko delovanje, koje prerasta u ozbiljan totalitarizam. Ovo me podseća na dešavanja u nekadašnjem istočnom bloku uoči njegovog raspada. Strah od prodora istine je upadljivo sličan, ali i procesi koji se dešavaju, ali na drugoj strani sveta - kaže u intervju za “Glas Srpske” Vrzić komentarišući opšte ludilo koje je zahvatilo zapadni svijet, koji postaje sve svjesniji da gubi tlo pod nogama.

GLAS: Živimo li u vremenu koje je svojevremeno u svojim knjigama opisao Džordž Orvel, odnosno da li smo na dobrom putu da dobijemo i nekakvo ministarstvo za istinu, odnosno kontrolu ljudi?

VRZIĆ: Ako pogledamo ko su vlasnici medija, sve postaje jasno. To su uglavnom veliki investicioni fondovi poput “Blek Roka”, koji se dovodi u vezu s nekim od najbogatijih porodica u svetu. Ali, ljudi, odnosno javnost, počeli su da okreću leđa tim i takvim medijima, jer uviđaju da je ono što im oni serviraju daleko od istine.

Taj proces gubljenja poverenja u tradicionalne mejnstrim medije prati i okretanje ka društvenim mrežama, novom informativnom fenomenu. Na društvenim mrežama i platformama moguća je mnogo šira diskusija. Sad se i to pokušava suzbiti u korenu, odnosno staviti pod kontrolu donošenjem raznih zakona. Već je napravljena ta neka sprega između vlasnika tih kompanija iz Silicijumske doline i američkih vlasti. I ovo je lepo upakovano u priču - kako se na ovaj način želi odbraniti od štetnih dezinformacija. Naravno, upotrebljava se i reč nacionalna bezbednost.

Znači, sve vreme se pokušava isto - imati sve pod kontrolom. Ovo me podseća na vreme kada je Istočnom Nemačkom neprikosnoveno vladala tajna služba Štazi. Mislim da je zbog svega toga zapadni svet već duboku zaglibio u totalitarizam i cenzuru o kojoj je svojevremeno pisao i Orvel, jer se ne dozvoljava nikakvo alternativno mišljenje koje bi bilo u suprotnosti sa nametnutim narativom.

GLAS: Stalno se govori o nekakvom ruskom malignom uticaju i potrebi da se zapadne zemlje s njim obračunaju. Postoji li on zaista ili je u stvari sve obrnuto?

VRZIĆ: Zapadni mediji zastupaju stav da jedino oni mogu upravljati svetskim narativom pa samim tim ne mogu da prihvate i dopuste bilo kome da to naruši. A kako bi i dalje sebi obezbedili taj medijski monopol - govore o nekakvom ruskom malignom i kineskom korozivnom uticaju. Ne može postojati monopol nad istinom. Njihovi pokušaji da to ipak urade govori o njihovoj slabosti. Da je istina na njihovoj strani, oni se sigurno ne bi ovako ponašali, odnosno ne bi bilo potrebe da uvode razne zabrane i ograničenja.

GLAS: Da li RT Balkan planira da otvori jedan svoj ogranak i u Republici Srpskoj?

VRZIĆ: Da. Portal RT Balkan već uspešno funkcioniše, a naš TV kanal trebalo bi da startuje do kraja ove godine. Posebna pažnja biće posvećena i Republici Srpskoj, kao sastavnom delu srpskog sveta.

GLAS: Kako biste opisali ulogu zapadnih zemalja na ovim prostorima, a pogotovo u svjetlu svega onoga što se danas dešava u vezi sa Kosovom i Republikom Srpskom?

VRZIĆ: Odnos zapadnih zemalja prema srpskom faktoru na Balkanu je jasan i nedvosmislen. On se najbolje može videti iz izjave američkog generala Kertisa Skaparotija, koji je svedočeći pred Senatom rekao da je srpski narod na Balkanu veliki problem za SAD. Iz ovog ugla treba posmatrati i sve što nam se danas dešava, kako u Republici Srpskoj, tako i na Kosovu.

Namera je da se slomi srpski otpor, kako bi se čitav Balkan stavio pod NATO šapu. I oni to, ironije li, zovu stabilizacijom regiona. Još jedna orvelovska rečenica, jer prema njihovom mišljenju stabilno može biti samo ono što oni potpuno kontrolišu. Da bi do toga i došli, neophodno je da se ubrza proces oduzimanja ustavnih nadležnosti Republici Srpskoj, koja su joj data Dejtonskim mirovnim sporazumom, da bi se ubrzao ulazak BiH i NATO. Naravno, to se odnosi i na samoproglašeno Kosovo. Ako bi se to kojim slučajem i ostvarilo, oni bi onda lakše izašli na kraj i sa samom Srbijom. Da zaključim, u njihovim očima srpski narod predstavlja veliki problem te ga treba što više rasparčati, podeliti i razjediniti, kao što je urađeno u Crnoj Gori. To je taj model delovanja, matrica.

GLAS: Američki Stejt department imenovao je na mjesto pomoćnika sekretara za zapadni Balkan Aleksandra Kasanofa. On na toj poziciji mijenja Gabrijela Eskobara. Kasanof je inače godinama vjerno služio kontroverznoj Viktoriji Nuland, koja je bila jedan od glavnih organizatora krvavog Majdana, odnosno rušenja legalne ukrajinske vlade i uvlačenja ove zemlje u rat sa Rusijom. Šta možemo očekivati od Kasanofa?

VRZIĆ: Američki Stejt department odlikovao je Kasanofa zbog njegovih zasluga u pripremi Majdana i rušenju legalno izabranih ukrajinskih vlasti prije desetak godina. On je čak jedno vreme imao zadatak da sarađuje sa prozapadnom opozicijom u Belorusiji. Ali, u ovom slučaju, nije imao mnogo uspeha. Kada sve to uzmem u obzir, na njegov dolazak gledam s velikim podozrenjem. Njegov minuli rad govori da je specijalista za izazivanje obojenih revolucija i državnih prevrata. Zato verujem da je njegov zadatak da se na ovim prostorima obračuna sa navodnim ruskim malignim uticajem. Naravno, to onda podrazumeva i srpski faktor, koji je označen kao glavni nosilac tog negativnog ruskog uticaja na prostorima zapadnog Balkana.

Radi se o starim geopolitičkim interesima, koji se nisu nikada menjali. Ako pogledamo istorijski podatak da su engleski oficiri komandovali turskom artiljerijom u Prvom srpskom ustanku, pa se onda osvrnemo na Nemačku, ali i NATO, sve to je jedan te isti kontinuitet delovanja. Isti motivi i ciljevi, jer smo iz njihovog ugla gledano nezgodan i nepokoran narod. Nije slučajno to što su gotovo svi oko nas bili Hitlerovi saveznici, baš kao što su te iste zemlje danas članice NATO-a. To nisu istorijski incidenti, već pravilnosti. To što su Srbi dosledni u svojim stavovima da ne žele pognuti glavu, njima najviše smeta. Nažalost, stojimo im na tom njihovom putu kojim idu da bi ostvarili svoje geopolitičke interese i na prostorima Balkana.

GLAS: Posljednjih nekoliko mjeseci intenzivirani su izviđački i špijunski letovi američkih aviona nad prostorom Balkana. Koji su motivi, sprema li se nešto?

VRZIĆ: Ako znamo iskustva koje imala Republika Srpska, ali i Srbija tokom devedesetih, uvek moramo da budemo na oprezu, jer je već opštepoznato da nam ništa dobro ne žele. Ako znamo i s kojim smo zemljama okruženi, jasno je da je Srbija meta tih špijunskih izviđanja. Šta ih tačno zanima, to možemo samo da nagađamo. Ne verujem da se pripremaju za neku agresiju, jer nisu ovo više devedesete. Ali, očigledno imaju određene planove.

GLAS: Da se malo osvrnemo i na Deklaraciju nedavno usvojenu na Svesrpskom saboru. Kako gledate na negativne reakcije, pogotovo iz Sarajeva i pokušaje da se prave nekakve negativne paralele sa Memorandumom SANU?

VRZIĆ: Kao prvo, pomenuti Memorandum SANU je neopravdano oklevetan. Pogrešno se interpretira od strane neprijatelja srpskog naroda. Njima smeta svaki pokušaj ujedinjenja ili bolje rečeno okupljanja srpskog naroda oko nekih ideja, jer oni godinama i decenijama sve rade da se on razbije i razjedini. Mene lično sve te negativne reakcije ne zanimaju i ne pogađaju.

Sama Deklaracija je jedan pozitivan korak, koji je potreban u ovim turbulentnim vremenima. Biće mi izuzetno drago ako je ona prvi korak ka objedinjavanju srpskog sveta. Nadam se da neće ostati samo mrtvo slovo na papiru. Radi se o prirodnim procesima, jer je srpski narod više nego ikad rascepkan, što je dobrim delom zasluga zapadnih zemalja.

Sećam se jedne epizode iz februara 2003. godine, kada je tadašnji premijer Zoran Đinđić otišao u zvaničnu posetu Republici Srpskoj. Bilo je to neposredno pre njegovog ubistva. Tadašnji američki ambasador pokušao je da ga na sve načine spreči u tome, odgovori, govoreći mu da prvo treba da ode u Sarajevo. I ovo je bio jedan od zapadnih pokušaja da se spreči to neko prirodno povezivanje Srba u regionu, s obe strane Drine. To se nastavilo sve do danas te otuda i ove mnogobrojne negativne reakcije na pomenutu Deklaraciju. Zato je naša potreba još očiglednija da uradimo suprotno od onog što nam priželjkuju naši neprijatelji.

I na Kosovu se sprovodi “oluja”

GLAS: Ovih dana obilježeva se godišnjica akcije “Oluja”. Nakon vojnog etničkog čišćenja u Krajini hrvatske vlasti sprovele su i političku oluju, što je sve na kraju dovelo do toga da u Hrvatskoj danas živi svega 3,2 odsto Srba. Da li se isti scenario danas sprovodi i na Kosovu?

VRZIĆ: Kada je u pitanju Hrvatska, to je jedan proces koji je, iz njihovog ugla gledano, uspešno završen. Uspeli su ono što je započeo Ante Pavelić i ustaše. Nešto slično se danas dešava i na Kosovu, a što ima podršku njihovih zapadnih mentora. Sećam se jednog slučaja kada je na Kosovo došao bliski saradnik Medlin Olbrajt pričajući tada kako je Priština divan grad, pri tome ne pominjući veliki broj Srba koji je s tih prostora proteran. Njih Srbi ne interesuju. Ljudi koji su ostali na svojim ognjištima sve teže i teže žive, jer su izloženi stalnoj represiji, koju osmišljava i sprovodi Aljbin Kurti. Mislim da je naša najveća greška što smo verovali međunarodnim zvaničnicima da će na KiM biti oformljena Zajednica srpskih opština. Te njihove garancije, pokazalo se to do sada mnogo puta, ne vrede apsolutno ništa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.