Nadežda Basara - Izlečeni pacijenti moj najveći uspeh

Kaže to u razgovoru za “Glas Srpske” direktor interne medicine bolnice “Malteser Sankt Franciskus” u Flensburgu, profesor dr Nadežda Basara, koja s uspjehom liječi leukemije, limfome, anemije, tumore, rak pluća i digestivnog trakta i druge maligne bolesti.

Dr Basara ne samo da je jedini priznat hematolog i transplantator matičnih ćelija sa Balkana u svijetu, već je i svjetski priznat onkolog, prva doktorka iz jugoistočne Evrope koja nije rođena i školovana u Njemačkoj, a kojoj je uručena profesorska titula na Univerzitetu u Lajpcigu, jedna je od svega tri žene, profesorke medicine, u Hematološkom i onkološkom društvu Njemačke...

Teško je i pobrojati sve njene uspjehe i zasluge. Prije više od deset godina transplantirala je matične ćelije koštane srži od nesrodnog davaoca i izliječila prvog pacijenta iz jugoistočne Evrope oboljelog od do tada neizlječive akutne limfoblasne leukemije, Filadelfija pozitivne.

Njen profesionalni put počeo je u Beogradu, gdje je diplomirala i magistrirala na Medicinskom fakultetu. Slijedi usavršavanje u Kanadi, pa u Parizu, da bi doktorirala u Beogradu. Sredinom devedesetih godina prošlog vijeka radila je kao načelnik funkcionalne dijagnostike na Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije, a 1996. dobila je tri poziva iz inostranstva. Dva su bila iz klinika u Parizu i jedan iz Njemačke. Sa porodicom odlazi u Njemačku. Niko od njih nije znao ni riječ njemačkog jezika. Ipak, stigla je do zvanja docenta, pa profesora, specijalizirala je internu medicinu, subspecijalizirala hematologiju i onkologiju, a pet godina bila je na čelu transplantacionog centra Univerzitetske klinike u Lajpcigu. Objavila je 108 naučnih radova.

- Nije nigde bilo lako. Duga odsustvovanja od porodice za vreme usavršavanja u inostranstvu i naučnog rada na matičnim ćelijama su mi u mlađim danima najteže padala. Kasnije, kada sam već bila doktor nauka i specijalista i načelnik sa iskustvom, polaganje ispita iz medicine za rad u Nemačkoj, kao u studentsko doba, mi je pored porodičnih obaveza i rada teško padalo. Ali, sav taj napor koji smo moja porodica i ja uložili da sve prepreke prevaziđemo, doveo nas je do uspeha - prisjeća se.

Već dvije godine direktor je interne medicine bolnice “Malteser Sankt Franciskus” u Flensburgu.

- Biti prva doktorka pravoslavne vere na svetu koja je izabrana na tako visoku funkciju u jednoj katoličkoj bolnici, i to Malteškog reda, bila je za mene velika čast, ali i izazov da pokrenem nešto što je za bolnicu bilo kao iznenadno buđenje iz dubokog sna - priča dr Basara.

Obavezala je sebe, kaže, da će otvoriti transplantacioni centar matičnih ćelija na tom dalekom sjeveru Njemačke, na samoj granici sa Danskom. U tome je uspjela za nepunih godinu.

- Trebalo je naći finansijera za rekonstrukciju dela bolnice, obučiti medicinsko osoblje i registrovati se tj. sertifikovati uslove i protokole transplantacije, što mi je bilo zadovoljstvo da ostvarim - dodaje dr Basara.       

Do danas je dr Basara obavila skoro 1.800 transplantacija matičnih ćelija koštane srži, a od toga više od 1.400 od nesrodnog davaoca.

- Te brojke nisu toliko važne koliko je uspešnost transplantacije važna. U Flensburgu sam započela sa manjim kapacitetima nego što sam ih imala u Lajpcigu i Idar-Oberštajnu jer je u zadnjih 15 godina u Nemačkoj otvoreno 110 centara za transplantaciju matičnih ćelija koštane srži i konkurencija je velika. Ali, uprkos tome, na moje ime je za nepunih godinu od otvaranja centra došlo na transplantaciju više od 30 pacijenata. Pet transplantacionih soba je non-stop popunjeno, tako da već razmišljam o proširenju - naglašava dr Basara.

Napominje da je broj oboljelih od hematoloških i onkoloških bolesti stalno u porastu, a transplantacija matičnih ćelija je za sada jedini siguran lijek za većinu leukemija i limfoma. Kada je o uzrocima riječ, jedini dokazani uzrok su, kaže, zračenja, kao što je zračenje osiromašenog uranijuma.

Rezultati izneseni u jednom radu na Američkom kongresu hematologa (ASH) krajem 2011. kažu da je dr Basara kao glavni načelnik transplantacionog centra u Lajpcigu ostvarila uspješnost preživljavanja od 86 odsto tri godine poslije transplantacije.

- Ti rezultati, dosta viši nego prosečni rezultati u svetu, govore o mom načinu rada sa pacijentima, ljudskoj i etičkoj brizi o svakome kao i uvođenju najnovijih svetskih dostignuća u metode lečenja. Uspešnost lečenja komplikacija posle transplantacije je povećana u celoj Evropi, pre svega zbog većeg iskustva i bržeg prepoznavanja komplikacija. Pokazano je da iskustvo igra veliku ulogu u transplantaciji - naglašava dr Basara.

Liječila je više od 6.000 pacijenata, među njima i Željka Mitrovića, vlasnika “Pink medija grupe” i još neke javne ličnosti. Iz BiH je imala svega dva pacijenta.

 - Njih nije poslalo nadležno ministarstvo već su sami finansirali troškove lečenja. U poslednje vreme primam zahteve za transplantaciju  iz Sarajeva i Tuzle. Ja kao lekar zaklet Hipokratu gledam da pomognem svakom ljudskom biću, za mene nije bitna boja kože, nacionalnost ili veroispovest - ističe dr Basara.

Napominje da pacijent nije 100 odsto izliječen sve dok ne prođe pet godina od transplantacije matičnih ćelija koštane srži.

- Do tada mi dolaze na redovne kontrole ili mi šalju rezultate i-mejlom, na osnovu kojih određujem kontrolna ispitivanja - dodaje.

U svijetu već ima skoro 20 miliona potencijalnih dobrovoljnih davalaca matičnih ćelija, a dvije trećine ih je samo u SAD i Njemačkoj, ali, upozorava dr Basara, kod nas se probudi svijest o tome tek kada neko od naših sugrađana oboli.

- Tako je najveća tipizacija potencijalnih davalaca u Evropi urađena pretprošle godine u Nišu, kada je na moju inicijativu tipizirano više od 4.000 uglavnom mladih Nišlija za njihovog obolelog sugrađanina, koji je transplantiran u Flensburgu od nesrodnog davaoca. Ali takve akcije moraju biti profesionalno medijski, finansijski i organizaciono pripremljene, što je inače naša manjkavost. Čast izuzecima kao što je otac obolelog Nišlije koji je odradio veliki deo organizacije - priča dr Basara.

Nikada je, kaže, nijedna zdravstvena ustanova iz Srbije nije zvala da radi u njoj, ali joj to mnogo ne smeta.

- Poznajući situaciju koja vlada u našem zdravstvu i koja je dovela srpsku medicinu na samo dno Evrope, mislim da nikome ne pada na pamet da me pozove, jer očekuje negativan odgovor. Naravno da mi ni na pamet ne pada da o tome razmišljam, u zemlju se vraćaju samo gubitnici, koji nisu uspeli - smatra ona.

U Srbiju ide uglavnom da obiđe oca, bližu rodbinu i prijatelje, pa to iskoristi za kontakte sa medijima ili za predavanja po pozivu.

- Tada sa mnom obično kontaktiraju pacijenti koje sam transplantirala, desi se i da ih pregledam i dam savete da ih ne bih izlagala troškovima dolaska u Flensburg. Poslednji put sam bila za Novu godinu, kada sam i održala predavanje na niškom Medicinskom fakultetu lekarima i studentima medicine o najnovijim metodama lečenja onkoloških bolesti u svetu - naglašava Nadežda.

Često ističe da je za njen uspjeh najzaslužnija njena porodica, naročito suprug Branislav, sa kojim živi u Flensburgu. Branislav je ekspert iz oblasti “clean rooms” i više godina je bio odgovoran za sigurnost proizvodnje i krio-konzerviranje matičnih ćelija u takozvanim GMPuslovima, a sada ima svoju privatnu firmu “Brabas-coksulting” koja se bavi konsultantskim uslugama za rekonstrukciju i gradnju transplantacionih i operacionih prostorija u bolnicama kao i clean rooms prostorija na institutima i zavodima za transfuziju.

- Sin Vukašin se nedavno u Beogradu oženio Aleksandrom, živi u Štutgartu i radi već četiri godine kao elektroinženjer na vođenju projekata prenosa energije u firmi “Pfisterer”. Kćerka Miljana je diplomirala muziku, pijanistkinja je i trenutno studira psihologiju u Ulmu. Vukašin je bio i vrstan sportista, prvo plivač, vaterpolista pa košarkaš, a Miljana je osvojila veliki broj prvenstava Nemačke za mlade muzičare - ponosna je dr Basara.

Basarama život u Flensburgu sasvim odgovara jer je opušten, kao i u susjednoj Danskoj.

- Optimalna organizacija života omogućava uživanje i u životu, ne samo u radu - zaključuje Nadežda Basara.

Nobel

Nobelova nagrada za medicinu ove godine otišla je u ruke Širija Jamanka iz Japana i Džona Gurdona iz Velike Britanije za njihov pionirski rad sa matičnim ćelijama, a žiri je rekao da otkrića ovih naučnika u oblasti matičnih ćelija označavaju revoluciju u shvatanju kako se razvijaju ćelije i organizmi.

- Po meni je nobelovac Donald Tomas, koga sam lično upoznala 1996. prilikom otvaranja transplantacionog centra u Idar-Oberštajnu, najviše zaslužan za primenu matičnih ćelija u lečenju malignih bolesti kroz njihovu transplantaciju. Naravno da su bazična istraživanja vezana za razvoj matičnih ćelija izuzetno važna, što je kroz ovogodišnju dodelu Nobelove nagrade i pokazano - ističe dr Basara.

Pupčana vrpca

- Što se tiče čuvanja matičnih ćelija iz pupčane vrpce, moje je mišljenje da je to samo bacanje para za mlade parove jer je broj tih ćelija nedovoljan i skupim metodama se umnožavaju, a nauka je otišla toliko daleko da se te ćelije sada mogu kod odraslog čoveka uvek dobiti. Uostalom, od potencijalnih 20 miliona davalaca na svetu, skoro uvek se nađe podudaran nesrodni davalac - ističe dr Basara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.