Momčilo Bajagić Bajaga, muzičar, za “Glas Srpske”: Smisao umjetnosti je da stalno nudi nešto novo

Rekao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” slavni muzičar i frontmen benda “Bajaga i instruktori” Momčilo Bajagić Bajaga,  govoreći o najnovijoj saradnji sa Dušanom Kovačevićem, za čiji je film “Nije loše biti čovek” radio muziku, a ranije i za “Profesionalca”. On se osvrnuo i na druge projekte koje je tokom proteklog perioda realizovao, na rad u pandemiji, prilagođavanje na promjene i planove. S obzirom na to da su članovi sastava sarađivali sa mnoštvom drugih izvođača, album koji su objavili prošle godine “Ovaj svet se menja” posvećen je upravo muzici koju su ranije radili i za druge muzičare, za filmove i pozorište.

- Premijera filma “Nije loše biti čovek” će biti u decembru ove godine, ja se nadam. Meni se jako dopada film, neobičan je i u Duškovom je fazonu. Ovo je možda čak jedan od njegovih najboljih filmova - dodaje on.

GLAS: Pisali ste i muziku za predstavu “Mačora u čizmama”. Šta biste mogli da nam kažete o tome? I koliko je uopšte zahtjevnije raditi muziku za dječiju predstavu, u odnosu na filmove? I koliko Vas je to udaljilo od svega onoga što inače radite?

BAJAGIĆ: Muziku za predstavu “Mačor u čizmama” radio sam zajedno sa mojim prijateljem Sašom Loknerom. Obojica smo komponovali. On ima više iskustva od mene u komponovanju i rađenju muzike za dečije pozorište. Za pozorište “Boško Buha” uradio je desetak, možda i više predstava. To je poznata bajka koja je imala napisan libreto u stihu, dakle scenario je u stihu. Nije bilo teško napraviti muziku za tekst koji je već u stihu. Pored toga, ja sam dodao još jednu pesmu za koju sam ja pisao tekst. Za decu je lepo raditi zato što morate da im držite pažnju. To nije jednostavno. Deca, ako im ne držite pažnju, oni pričaju, ustanu ili izađu, za razliku od odrasle publike. Nama niko na premijeri nije ustao i drago mi je zbog toga. To znači da smo uspeli da pogodimo njihov senzibilitet i video sam da su veseli izašli s predstave i to bi trebalo i da bude glavni razlog što se predstave za decu rade.

GLAS: Godina iza nas zatvorila je skoro sve. Kako je izolacija i nedostatak koncerata i nastupa uticala na Vas?

BAJAGIĆ: Uticala je kao i na sve. Muzika je najviše pogođena grana privrede, ali i umetnosti tokom pandemije. Mi smo stvarno bili uskraćeni za koncerte pred publikom. Ne mislim samo mi kao bend, nego svi svetski i domaći bendovi, ali i svi ljudi koji se bave muzikom. To se posle loše odrazilo na publiku. Ljudi su postali depresivni. Kad su malo koncerti krenuli, vi možete da vidite kako su ljudi željni koncerata. Mi smo za sada svirali u Kragujevcu i Subotici i vidite da je publika baš jako željna muzike. Koncerti su bili fenomenalni. Muzika je bila mnogo pogođena. Mi smo radili sve što smo mogli, radili smo i te onlajn koncerte. To bez publike ne može da bude dobro. Nije loše, to je kao da gledate televizijsku emisiju, to je nešto drugo. Trudili smo se da više radimo u studiju i da radimo muziku za pozorište i film. Radili smo novi album. Vreme smo provodili s muzikom, nismo s publikom. To nam je falilo i sada se trudimo da to nadoknadimo.

GLAS: Šta biste rekli da smo naučili iz života u pandemiji?

BAJAGIĆ: Ne znam da li smo išta naučili, ali ako bih mogao da preskočim nešto od školovanja, ja bih školovanje za vreme pandemije preskočio, tako da, više bih voleo kad se sve ovo ne bi ponovilo više nikada. Naučili smo da sve može da se promeni za jedan dan. Ne znam koliko je to dobro. Ja sam, opet, optimista i nadam se da se to više neće ponavljati.

GLAS: Da li će svirke i koncerti ikad više da budu isti? I može li muzika da živi svoj pravi život bez nastupa uživo?

BAJAGIĆ: Muzika ne može da živi svoj život bez nastupa uživo. Ako nema nastupa uživo, da, biće muzike po kućama, ali, ipak to ne mogu da zamislim. Koncerti nikad nisu isti, i nisu ni bili isti. Uvek smo se trudili da pravimo različite koncerte. Mada, znam na šta mislite kad kažete “da li će da budu isti” i mislim da mogu da budu i nadam se da će u nekom trenutku da budu isti kao što su i bili.

GLAS: Kada se osvrnete na godine posvećene muzici, da li postoji nešto što biste uradili drugačije?

BAJAGIĆ: Ne bih ništa uradio drugačije. Nisam nikad bio od tih ljudi koji razmišljaju da je bilo ono, bilo bi ovo. Ništa ne bih menjao, jer tad bi sve bilo idealno, a kad bi sve bilo idealno, onda bi bilo dosadno, a kad bi sve bilo očajno, onda bi to baš bilo očajno. Najbolja je ova kombinacija kako živimo svoje živote. To sam ja napisao davno za Žikinu pesmu “Život je nekad siv nekad žut”, pa u tom fazonu može da bude i odgovor.

GLAS: Kakva je, prema Vašem mišljenju, muzika ovog vremena i šta pozitivno nastaje razvojem tehnologije i pod uticajem promišljanja o modernom društvu i vremenu?

BAJAGIĆ: Ne znam kakva je muzika. Ne pratim mnogo ovu muziku sa digitalnih medija, pratim muziku koja je uglavnom svirana na klasičnim rok instrumentima. Nemam ništa protiv elektronske muzike i mislim da svako vreme ima svoju muziku. Isto tako, sećam se kad su postojali neki određeni bendovi, pa je onda u jednom momentu nastao pank i nešto potpuno drugačije u odnosu na to, tako da mislim da će da se desi nešto što bi bilo alternativno ovoj elektronskoj muzici.

GLAS: Mislite li da je sve već ispjevano i da je sve novo što nastaje na neki način nužno ponavljanje starog?

BAJAGIĆ: Ne. Neke stvari se ponavljaju, ali na drugi način. Nije baš da živimo u matriksu i da se sve to ponavlja, a mi samo preslikavamo nešto što je neko radio, to bi bio baš negativan stav. Ja kao autor znam da sam napravio puno pesama koje su potpuno različite od svih drugih pesama koje je neko drugi pravio, a sasvim sigurno je da su neke pesme, mnoge pesme, uticale na mene, i u smislu teksta, i muzike, ali i razni autori, pisci i muzičari. Trudio sam se da to što radim uvek bude nešto novo i mislim da je smisao umetnosti da uvek ponudi nešto novo.

GLAS: Jesmo li slobodni?

BAJAGIĆ: Ja mislim da sam ja slobodan, ali možda sam u zabludi. Radim posao koji volim i živim od tog posla. Ne radim nešto što ne volim i uglavnom radim ono što ja hoću da radim i neki put je to nemoguće, ali ako je to sloboda, onda sam ja slobodan.

“OK fest”

GLAS: Šta pripremate za nastup na “OK festu” i šta publika može da očekuje?

BAJAGIĆ: Pošto se nismo videli dugo, publika može da očekuje potpuno drugačiji program od onoga koji smo svirali tad. Naravno, postoje pesme koje moramo uvek da sviramo, ali bar 60-70 odsto programa je drugačije. To što smo svirali na Tašmajdanu, to nam je namera da sviramo i na Tjentištu. Oslanjamo se i na poslednji album “Ovaj svet se menja”, na kojem ima mnogo pesama koje su poznate ljudima od ranije, pa i nisu nove, ali biće i novih pesama “Ovaj svet se menja”, “Darja”, i biće izbor hitova sa naših prethodnih 12 albuma. Prvo ćemo se truditi da mi uživamo, a kad mi uživamo, i publika sigurno uživa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.