Miroslav Jovanović, ekonomista, za „Glas Srpske“: Nije pitanje da li će evro propasti, već kad će

Smatrao je kako je ova zajednica svjetionik ekonomskog napretka i razvoja demokratije. U međuvremenu, drastično je promijenio svoje mišljenje. Radi se o profesoru i doktoru ekonomskih nauka Miroslavu Jovanoviću, koji danas živi i radi na relaciji Novi Sad - Ženeva.

U ovom intervjuu za “Glas Srpske” on otkriva i objašnjava kako je i zbog čega došlo do zaokreta u njegovom odnosu prema Evropskoj uniji, sa kojim bi se sve opasnostima mogle susresti ovdašnje zemlje na svom evropskom putu, šta danas predstavlja ova zajednica, ali i novim “balonima” koji sve više prijete da do temelja uruše ne samo evropsku ekonomiju i finansije, već i dobar dio zapadnog svijeta.

GLAS: Kako i zbog čega ste promijenili svoje mišljenje o Evropskoj uniji, kao svjetioniku ekonomskog napretka i razvoja demokratije?

JOVANOVIĆ: Sve se u životu menja. Evropska unija se pretvorila u jednu nakaradnu zajednicu. U poslednjih 10-15 godina ne mogu da se dogovore ni o nečemu bitnom, da li je to monetarna politika, odnos prema Rusiji, energetska ili trgovinska politika. Ne mogu da se dogovore ni u vezi sa Kosovom, genetki modifikovanom hranom ili prijemom izbeglica. Spisak je dugačak.

Evropska unija je odavno prešla zenit koji je bio u doba kad sam se zalagao za nju. Često se u medijima, ali i od strane političara, govori o koristima koje bi balkanske zemlje mogle da imaju od ulaska u ovu zajednicu, ali postoji i druga strana o kojoj niko javno ne govori. Cena koja bi trebalo da se plati je ogromna.

Zemlja koja ima kičmu tako nešto ne bi nikada prihvatila.

GLAS: A koja je to cijena koja se mora platiti?

JOVANOVIĆ: Oni danas, recimo od Srbije, kao jedan od uslova, traže da priznaju Kosovo. Sledeće bi verovatno bilo gušenje i gašenje Republike Srpske, a nakon toga, po kosovskom metohijskom presedanu, verovatno bi se tražilo i otcepljenje Vojvodine. Niko ne govori ni o tome da bi leva obala Dunava, od mađarske granice pa sve do Bačke Palanke, trebalo skoro sva da se preda Hrvatskoj. Ne govori se ni o tome da bi Srbija, a verovatno i BiH, trebalo da prime na stotine hiljada izbeglica, migranata iz Avganistana, Pakistana, Sirije, Nigerije.

Jedan od uslova bi bio i da ovdašnje zemlje prefarbaju duginim bojama. I to bi išlo od jaslica i osnovnih škola pa sve do visokog obrazovanja i svakodnevnog života. Protivnik sam toga. Cena je ogromna, a korist mala. Nikakva. Velika Britanija je uvidela da Evropska unija više ne pruža šansu za dalji razvoj i napredak pa je izašla iz ove zajednice. Ona nije prva zemlja koja je to uradila. To se skriva. Prva zemlja koja je to uradila bio je Alžir. Zatim je to isto uradio Grenland pa onda Sveti Bartolomej.

GLAS: Jednom prilikom ste rekli kako je Evropska unija u rukama tehnokrata, a ne lidera, da je evro zalijepljen selotejpom te da je veliko pitanje kako će izdržati neku veću krizu. Iz današnje perspektive gledano da li bi se ovom danas moglo nešto dodati?

JOVANOVIĆ: Ništa! Još je gore nego što je bilo. Evro je dogovoreni novac. On je, da tako kažem, sklepan na osnovu dogovora, a ne na osnovu onoga što nudi i kaže ekonomska teorija, istorija i praksa. Evro nije napravljen kao što bi trebalo da bude jedan federalni novac. Ne postoji federalni budžet, bankarska unija.

Da sumiram, što se loše rodi vreme ne može ispraviti. Tako da nije pitanje da li će propasti, već kada?! On može da nastavi ovako da životari ali po koju cenu - po cenu od desetina miliona radnih mesta koja neće biti otvarana i gubitka stvaranja nove vrednosti.

GLAS: Evropska unija danas vodi i veliku borbu protiv inflacije. Da li se može reći da je ona u stvari rezultat korporativne pohlepe i nekih ranijih loših odluka i poteza?

JOVANOVIĆ: Oni su u nekom ranijem periodu nemilice štampali novac i puštali ga u promet. Jednostavno rečeno - novac nizašta. On je otišao u bankarski sektor, ne u kapilare ekonomije. Nije otišao u plate, nije kroz plate otišao u potrošnju. Taj novac je ostao između banaka i onda kada se to prelilo, kada je taj novac izašao napolje normalno je da smo se našli u ovakvoj situaciji. Uvek mora da postoji neka ravnoteža između usluga i količine novca. Zbog toga ne bi trebalo da nas začudi što sve više kompanija seli iz Evropske unije u Veliku Britaniju. Pričaju o budućnosti zelene ekonomije, u nju se svi kunu, baterije, električne automobile, ali ta industrija napušta Evropu. Mnogobrojne sankcije prema Rusiji, od kojih su mnoge nerazumne, veća cena struje i energenata povećavalo je cenu proizvedene robe te smanjilo konkurentnost.

GLAS: Šta će na kraju biti sa njemačkom privredom koja je bila ekonomski pokretač i lokomotiva razvoja cijele Evrope?

JOVANOVIĆ: Ona je svoj privredni rast bazirala na automobilskoj industriji i tu su došli do savršenstva. Niko ne može da im priđe, ali ostali su tu i zarobljeni te je sada vrlo teško iz jednog načina razmišljanja, preko noći, preći na nešto drugo. Veliki je pritisak, pogotovo jer Kinezi postaju najveći proizvođači automobila pa i električnih.

GLAS: Iz ECB su nedavno upozorili da se evropske banke moraju pripremiti za rastuću prezaduženost i veće geopolitičke rizike. Da li je prezaduženost eventualni novi balon koji bi mogao puknuti i dovesti do neke nove i veće finansijske krize?

JOVANOVIĆ: Taj balon već odavno postoji i pitanje je samo vremena kada će on naleteti na kaktus.

GLAS: Koliko i same najave da bi se kamate, od zamrznute ruske državne imovine, mogle upotrijebiti kao pomoć za Ukrajinu mogle negativno uticati na finansijska tržišta i eventualno povlačenje novca sa Zapada, ali i ubrzati proces dedolarizacije?

JOVANOVIĆ: Više od 300 milijardi dolara, koliko je zamrznuto ruskog novca, predstavlja legalno zarađen novac. Ne od ilegalne trgovine ljudima, organima, drogom. To je broj jedan. Broj dva - recimo u Nemačkoj, bez odluke suda ne može da se uzme ničija imovina. Oni imaju dobro iskustvo po tom pitanju. Nikako ne bi trebalo zaboraviti pomenuti da postoje velike advokatske kancelarije koje jedva čekaju da pokrenu sudske postupke za povrat otete ruske imovine. Naravno i onoga šta ta imovina donosi, a to je kamata. Pitanje ruske imovine je veliki pravni i politički problem. To je vrlo klizav teren. Nakon najava iz Brisela da bi tako nešto, ipak, mogli uraditi pojedine zemlje su već počele sa povlačenjem svog novca, koji odlazi u Singapur, u Šangaj i na druga mesta, jer nema poverenja. Pitanje je, ko je sledeći?

U današnjem svetu neki novi trn u oku Zapada može postati svako. Ovo će nesumnjivo ubrzati i proces stvaranja nekog novog monetarnog sistema koji se, po nekom nepisanom pravilu, menja svakih tridesetak godina. Verujem da se novi rađa koji će imati više centara.

GLAS: Koliko i ovaj sve intenzivniji ekonomski i finansijski rat između Kine i SAD može negativno uticati na globalna dešavanja?

JOVANOVIĆ: Kinezi drže oko 3.000 milijardi dolara u inostranstvu. Šta ako SAD u nekom trenutku konfiskuju taj novac?! To bi bilo jednako bankrotu i to je jedna realna opasnost koja prijeti Kini.

GLAS: Kao odgovor na sve ovo Kina i Rusija preko BRIKS-a pokušavaju napraviti paralelni finansijski sistem zapadnom.

JOVANOVIĆ: BRIKS je dobrovoljna organizacija i platforma za usklađivanje ekonomskih aktivnosti, ali i interesa. Niko nikome ništa ne naređuje, ne postoji politika topovnjača i zbog toga ova organizacija postaje sve prihvaćenija. Međutim, isto tako treba znati da oni ne mogu tako brzo i u kratkom roku, preko noći, da ugroze sadašnju zapadnu dominaciju. To je jedan proces koji je sada samo ubrzan.

GLAS: Živite i radite na relaciji Novi Sad - Ženeva. Kako je Švajcarska, jedna tako mala zemlja, koje nema gotovo nikakve prirodne resurse, osim možda vode, postala to što je danas, može li se od nje nešto prepisati?

JOVANOVIĆ: Ne znam koliko je ljudima poznato, pre 130-140 godina to je bila tako siromašna zemlja da je narod umirao od gladi i morao je da imigrira. I šta je onda uradila država? Ona je ono malo sredstava koje je imala uložila u obrazovanje. Fokusirali su se na proizvodnju lekova, računarskih programa. Naravno, tu su i satovi i naši ljudi su veoma dovitljivi i inteligentni samo im treba pružiti šansu.

Biografija

Jovanović je studirao u Novom Sadu, Beogradu, Amsterdamu i Kingstonu (Ontario). Odbranio je doktorat na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1988. Njegove oblasti specijalizacije uključuju ekonomsku integraciju, Evropsku uniju, strana ulaganja i evolutivnu ekonomiju. Jedno vrijeme radio je u Ujedinjenim nacijama, prvo u Njujorku, a onda i u Ženevi. Danas predaje ekonomsku integraciju na univerzitetu u Ženevi. Drži i predavanja po pozivu u SAD, Velikoj Britaniji, Japanu, Kini, Italiji, Austriji i drugim zemljama. Autor je i velikog broja stručnih članaka u međunarodnim časopisima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.