Miodrag Lovrić: Nauka ne priznaje granice i carine

Kazao je to u intervjuu za "Glas Srpske" profesor statistike na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu Miodrag Lovrić, koji je nedavno, po drugi put, nominovan za Nobelovu nagradu za mir za 2013. godinu, zajedno sa kolegama iz Indije i SAD, profesorima Kaliampudijem Radakrišna Raom i Slomom Savilovskim. Profesor Lovrić je nominovan zbog izrade Međunarodne enciklopedije statističkih nauka, a predložili su ga rektor jednog univerziteta iz SAD, nekoliko senatora iz Mičigena, rektor Univerziteta u Hajderabadu u Indiji i dvojica dekana iz socijalnih nauka, takođe iz Indije.

Nobelova nagrada za mir dodjeljuje se, naime, prvenstveno za doprinos povezivanju i bratstvu naroda svijeta, a Lovrić je sjedinio 619 najpoznatijih autora iz 105 zemalja na jedinstvenom projektu.

- Naročito je važno naglasiti da sam u velikom broju slučajeva ubedio ljude koji žive u zemljama koje su relativno skoro imale konflikte, da zajednički napišu radove. Sam čin nominacije iz SAD je za mene sasvim dovoljno priznanje koje na ovim prostorima niko nikada nije dobio -  naglasio je Lovrić, koji je posebno ponosan na činjenicu da je poslije Nikole Tesle prvi Srbin nominovan za Nobelovu nagradu iz Amerike.

Lovrić je i prije dvije godine kandidovan za Nobelovu nagradu za mir, a tada su ga predložili predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i šest ministarstava Republike Srbije, jedan rektor iz Srbije i univerzitetski profesor iz Španije.

* GLAS: Nedavno ste, po drugi put, nominovani za Nobelovu nagradu za mir?

LOVRIĆ: Prvo što je neophodno objasniti je činjenica da nisam sam nominovan, već se radi o "timskoj" nominaciji, zajedno sa mnom nominovani su profesor Kaliampudi Radakrišna Rao i profesor Slomo Savilovski. Za mene je izuzetna čast da sam predložen u timu sa njima, jer profesor Rao je najeminentniji svetski statističar, proglašen za jednog od pet najvećih indijskih naučnika svih vremena. Pre dve godine ulica u kojoj se nalazi Univerzitet u Hajderabadu (Indija) je nazvana ulica profesora Raoa, poštanska marka s njegovim likom je nedavno izdata. Profesor Savilovski je američki naučnik poznat po tome što je najviše puta bio mentor ili član komisije za doktorske disertacije od trinaestog veka do danas. Radi se o vrhunskim umovima ove planete. Prošle nedelje univerzitet u Bafalu, država Njujork, je na posebnoj ceremoniji, kojoj je prisustvovalo više od 5.000 ljudi, dodelio počasni doktorat profesoru Rau, a to mu je čak trideset sedmi doktorat sa svih šest kontinenata. Bitno je naglasiti da smo nas trojica nominovani ne samo iz SAD, već i od strane rektora Univerziteta u Hajderabadu, dva dekana tog univerziteta i konačno i iz Španije. Zapanjujuće je da je prilikom nominacije Indija mene stavila na prvo mesto. Profesor Rao je moj idol i ideal u nauci i niko ga verovatno neće dostići u ovom veku, naravno u statistici. Iako sam ja jedini autor Međunarodne enciklopedije statističkih nauka, profesor Rao je dao odlučujući doprinos, jer je zbog svoje planetarne slave poput magneta privukao bar 200 kontributora (učesnika) i ubedio ih da se radi o nečemu veoma važnom. Profesor Savilovski je napisao tri izuzetno važna članka u Enciklopediji, gde se odlučno suprotstavio nekim dogmatskim shvatanjima u statistici. Ponosim se time što sam prvi ko je posle Nikole Tesle nominovan za Nobelovu nagradu iz Amerike. Sam čin nominacije iz SAD je za mene sasvim dovoljno priznanje, koje na ovim prostorima niko nikada nije dobio.

* GLAS: Nominovani ste zbog izrade Međunarodne enciklopedije statističkih nauka. U čemu je, za Vas, najveći značaj i vrijednost Vašeg rada?

LOVRIĆ: Sama izrada Enciklopedija se događala u "srcu Šumadije", u Kragujevcu, gde sam dobio posebnu dozvolu dekana da mogu da radim noću, da bih istovremeno bio u vezi sa naučnicima iz Kanade, SAD i Brazila sa jedne strane i Japana, Australije i Novog Zelanda, sa druge strane. Pune tri godine, skoro svakodnevno, odlazio sam na fakultet u deset uveče i ostajao do sedam ujutro. Najveći značaj Enciklopedije jeste u tome što sadrži objedinjena znanja 619 kontributora iz 105 zemalja, što je, po svemu sudeći, najveće međunarodno naučno delo ikada realizovano. Pokazali smo čitavom svetu da nauka ne priznaje granice i carine, svi su kao jedan stali iza moje ideje da se poboljša nivo obrazovanja u zemljama u razvoju. Sam sam osmislio oko 700 tema i za svaku od tih tema tražio najkompetentnije ljude na svetu, koji su najveći poznavaoci tih tema. Za oko 50 radova iz zemalja u razvoju skoro godinu sam proveo na njihovom poboljšanju, kako bi dostigli potreban nivo. Ovo je važno za razumevanje, jer u Enciklopediji učestvuju osim četiri nobelovca, najpoznatiji svetski statističari, kao i vrhunski poznavaoci ekonomije, psihologije, medicine, genetike, biologije, astronomije, informatike, i skoro svih drugih nauka. Šta sam ja konkretno uradio? Pa, podsetimo se Vuka Karadžića, koji je ostavio amanet potomstvu, između ostaloga time što je sakupio narodne umotvorine iz nekoliko zemalja. A ovde, u Enciklopediji, je "sakupljeno" znanje najvećih umova ove planete. Naročito je važno naglasiti da sam u velikom broju slučajeva ubedio ljude koji žive u zemljama koje su relativno skoro imale konflikte da zajednički napišu radove. Prilikom izrade ove enciklopedije, osim finansijske pomoći, koju je obezbedio predsednik RS Milorad Dodik, na čemu sam mu beskrajno zahvalan, manje-više potpuno sam bio prepušten samom sebi. Sam sam izabrao 618 kontributora, sam smislio teme koje će raditi, sam sa njima kontaktirao telefonom ili putem i-mejla, korigovao radove, davao sugestije o poboljšanju….

* GLAS: Iza sebe imate deset godina predavačkog rada u Australiji i na Novom Zelandu, a na poziv fakulteta u Rio de Žaneiru iz Brazila idete tamo da radite na godinu. Kažete da imate još neke pozive iz inostranstva, da li je u planu povratak u Srbiju?

LOVRIĆ: Značaj toga šta sam uradio prepoznat je u celom svetu, na svih šest kontinenata. Univerzitet iz Osake me je prošle godine pozvao da držim predavanje na svetskoj konferenciji iz biometrike, a takođe sam održao predavanje po pozivu na univerzitetu Hongkonga. Pre dve godine predsedavao sam Svetskim danom statistike na Univerzitetu u Hajderabadu, dobio sam prošlog meseca molbu da napišem predgovor za knjigu koja će publikovati radove sa svetske konferencije o izlasku iz finansijske krize, u Pakistanu sam izabran za profesora i već sam prošle godine bio član komisije za odbranu doktorske disertacije. Prošle nedelje izabran sam za profesora Univerziteta u Bocvani i uskoro mi stiže prvi doktorat na evaluaciju. Iz Španije sam nominovan za Nobela, a iz Velike Britanije sam pre dve godine, od strane predsednika Kraljevskog statističkog društva, dobio molbu da nominujem nekoga za zlatnu medalju iz statistike, najveće svetsko priznanje. Moja nominacija jednog profesora je urodila plodom i to smatram za najveće priznanje koje sam ikada dobio. Osim Brazila dobio sam poziv da radim u Čileu. Povratak u Srbiju? Naravno, ali moja supruga, iako je magistar ekonomije, već dve godine ne može da dobije posao. U izobilju dobija samo prazna obećanja određenih visokopozicioniranih političara, kojima sam ja svojevremeno suštinski pomogao da postanu to što danas jesu.

* GLAS: Da li je u Vašem dosadašnjem radu sa Vama kontaktirao neko iz nadležnih institucija u Srbiji?

LOVRIĆ: Iza moje ideje stalo je 105 zemalja ove planete, koje čine 90 odsto svetske populacije. Svih 27 zemalja Evropske unije je "ušlo" u moj rad. Do sada niko iz nadležnih institucija nije sa mnom kontaktirao. Ali neću ja biti na nekoj drugoj planeti, dostupan ću biti svima onima koji od mene traže pomoć.

* GLAS: Šta trenutno radite?

LOVRIĆ: Spremam se za put u Brazil, učim portugalski, brazilsku varijantu. To je izuzetno težak, ali prelep jezik. Nove, interesantne stvari možete uskoro čuti iz Južne Amerike. Jedan deo mog plana je da održim predavanja u svim zemljama na ovom kontinentu i promovišem nov pogled na statističku nauku.

Šanse

* GLAS: Nobelov institut ove godine objavio je rekordnih 259 nominacija. Kolike su šanse za nagradu? Koga vi vidite kao favorita?

LOVRIĆ: Verujem najviše u sebe, profesora Raoa i profesora Savilovskog.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.