Milivoj Kostić: Beton oživljava maštom i bojama

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" akademski slikar i za sada jedini umjetnik u Srbiji koji se bavi 3D oslikavanjem betona Milivoj Kostić Kole, koji se pored slikarstva bavi i pisanjem, kao i pravljenjem kratkih filmova.

* GLAS: Nedavno ste oslikali 3D crtež "Džez anamorfoza" ispred Doma omladine u Beogradu, a povodom Džez festivala. Na koji način ste našli vezu između muzike i slike?

KOSTIĆ: Prva promotivna 3D slika u Srbiji vizuelno predstavlja dugačak stepenik koji se, kroz naprsli, otvoreni beton, spušta ka otvoru saksofona, koji opet izlazi na površinu i stupa u igru sa publikom. To je priča o značaju muzike u životu svakog pojedinca. Jedan beskonačan ritam i različiti nivoi poimanja muzike. Zanimljivost i prava glavolomka za strane posmatrače bio je naziv "džez" ispisan ćirilicom. Početnu inspiraciju pronašao sam na fotografiji, koju je uradila jedna prijateljica sa svog putovanja po Mongoliji. Etno-dvorište sa kružnim stepeništem koje vodi u jedan prijatan ambijent. Sam efekat trodimenzionalnosti proračunat je tako da ga dobro vidi kako posmatrač koji stoji na dva metra ispred slike, tako i putnik iz gradskog autobusa koji prolazi ulicom ispred zgrade Doma omladine.

* GLAS: Kako su prolaznici reagovali na sam proces rada, ali i na završen crtež?

KOSTIĆ: Sam tok procesa izrade slike može se podvesti pod performans, jer postoji široka interakcija sa publikom. Potpuno završen, finalizovan rad, u stvari traje određeno vreme, ali zahvaljujući fotografskim mogućnostima, nastavlja da "živi" u digitalnom obliku. Slika je lepa i prepoznatljiva iz svih uglova, a pravi trodimenzionalni efekat dobija kada se posmatra sa tačno određene pozicije. Veoma je zanimljivo posmatrati iznenađenje i ozarena lica ljudi u trenutku kad se ravna slika pretvori u trodimenzionalnu. Zanimljivo je da su prvi posjetioci koji su fotografisani na 3D slici bili članovi banjalučke strip grupe "Deveta dimenzija". Inače, najradoznalija su deca, koja često žele da i sama učestvuju u izradi slike. To je prirodna potreba i za njih uvek imam spremljene raznobojne krede.

* GLAS: Osim Beograda, da li ste još negdje radili 3D crteže i da li su bili u vezi sa određenom temom?

KOSTIĆ: Na javnim površinama uradio sam desetak 3D slika. Svaka od njih za mene je bitna po različitim načinima vizuelnog doživljavanja realnosti. U Sarajevu je nastao 3D strip sa simpatičnim junacima, šumskim životinjama. Transformacija stripa u 3D horizontalni oblik bila je među prvima i u svetskim okvirima. Slike koje su otvorile nove 3D puteve u Srbiji su: u Valjevu - prva festivalska (Tešnjarske večeri), u Kragujevcu - prvi 3D strip kadar (Fest Svet stripa) i beogradska, možda najkompleksnija - prva promotivna koja je povezala budući događaj sa performansom na otvorenom (Džez festival, Dom omladine). U Novom Sadu je nastao "Tarzan iznad vodopada", po motivima stripa Igora Kordeja (Sedmi vojvođanski strip festival).

* GLAS: Jedini ste akademski slikar koji se bavi tehnikom 3D oslikavanja. Odakle je potekla ideja da se okrenete ovoj vrsti umjetničkog izraza?

KOSTIĆ: Putem interneta sam prvi put saznao za ovaj vid stvaralaštva. Zainteresovao sam se kako su umetnici rešili to da se 2D crtež sa papira menja i pretvara u oblik koji daje 3D efekat u prostoru. Postavio sam sebi izazov da uradim nešto slično. Kada sam rešio tehničke probleme i izborio se sa nacrtnom geometrijom, došao sam do likovnog dela, gde sam bio svoj na svome. Pozitivne reakcije i podrška osoba koje poštujem, prirodno su me podstakle da nastavim sa istraživanjem i daljim usavršavanjem. Optičke iluzije me, kao i većinu radoznalih osoba, fasciniraju. Za prvi crtež koji sam "deformisao" pozirala je jedna rumena jabuka. Tako je krenulo moje istraživanje unutar sveta anamorfoze. Prvi 3D u javnom prostoru bila je kutija na koju sam stavio balon vode. To se uzima kao prvi 3D ulični rad u Srbiji i nastao je u Novom Sadu, novembra 2011. Posle gostovanja na prvom Beton festu u Sarajevu i upoznavanja sa drugim 3D Street artistima, odlučio sam da se posvetim profesionalno ovoj oblasti likovne umetnosti. Pratim redovno dostignuća izuzetnih 3D majstora, kao što su Metju Mej, Leon Kir, Edgar Mjuler.

* GLAS: Koliko se rad na 3D crtežu koji radite na ulici razlikuje od umjetničkog djela koje nastaje na platnu?

KOSTIĆ: Sličnost je u samom procesu kreiranja, a najveća razlika u okruženosti drugim ljudima! Slikar je obično u ateljeu sam, okrenut svojim mislima i usredsređen na mali prostor ispred njega. U procesu 3D Street arta svaki trenutak stvaranja postaje vidljiv, a umetnik se otkriva publici! Pre početka rada na betonu, postoje sedmodnevne pripreme. Najstresniji deo je izobličavanje slike, što može da potraje nekoliko sati. Najveću pomoć imam od svoje supruge Katarine koja mi sem idejne, pruža ogromnu pomoć pri samoj realizaciji dela. Ono što je publici vidljivo, počinje sa opremanjem i ograđivanjem prostora. Razlika u izradi, u odnosu na tradicionalnu sliku je u tome što u prvom slučaju pazim da izborom materijala slici dam što duži rok trajanja, dok anamorfna slika na betonu, po svojoj prirodi, uglavnom nestaje već posle prve kiše. Često proces izrade traje duže od njenog finalnog oblika.

* GLAS: Da li je ta vrsta 3D umjetničkog izraza, na neki način društveno angažovana?

KOSTIĆ: U svakoj izražajnoj formi postoji neki vid društvene angažovanosti. Moji radovi su apolitični, ne želim da se bavim dnevno političkim temama. Podržavam svaki vid društvene angažovanosti, ali okrenut sam univerzalnijim temama, simbolizmu i likovnim vrednostima koje su se dokazale tokom vremena. U mojim radovima su zastupljeni elementi prirode, poruke su mahom antiratnog sadržaja i podstiču pozitivna rešenja. Cilj je da se uradi lepa i efektna slika, koja će oduševiti publiku i putem univerzalnih medija, stići do što većeg broja ljudi. Naravno, svakom je data mogućnost da iščitava ono skriveno na slici, jer skriveno uvek postoji. Ovo je nešto između likovne i primenjene umetnosti. 3D anamorfoza može postojati kao zasebno umetničko delo, ali i kao reklamni prostor.

* GLAS: Kada je u pitanju slikanje na platnu, šta je to što okupira Vašu umjetničku pažnju?

KOSTIĆ: U poslednje vreme idejne prizore najčešće nalazim u vangradskoj prirodi, mestima u kojima nema nikakve intervencije od strane čoveka. Na papir prenosim otiske sa kore drveta, nirvature lista, godova. Crteže takvog senzibiliteta podvodim pod ciklus "Visoka pećina". Tematski, to su prizori čudesnih svetova, neobičnih bića i prepletenih snova. Kasnije, mogu da ih prekomponujem u sliku, ilustraciju ili strip. Zato i sam beton želim da pretvorim u neko, meni prijatnije mesto. Urbana umetnost je samo jedno od mojih interesovanja. Slikarstvo i crtež su mi dominantni. Iz njih proizlazi sve ostalo. Moje opredeljenje je da budem stvaralac, bez obzira na definicije.

* GLAS: Koliko danas umjetnici imaju priliku da se pokažu i dokažu?

KOSTIĆ: Same krizne okolnosti i poluurušen društveni sistem na Ilirskom poluostrvu ne idu na ruke umetnicima, svejedno kojoj branši pripadaju. Više ne postoje stepenici koje umetnik treba da pređe da bi se ostvario i afirmisao. Svako iznova krči svoj poseban put, skoro bez ikakve pomoći državnih institucija. Problemi su još izraženiji pri uvođenju novih vidova umetničkih izražavanja. Vreme kreativnog poigravanja perspektivom tek dolazi. Za sada je daleko veći broj onih koji su zadivljeni radovima nekoliko svetski poznatih autora, nego umetnika koji žele da oblikuju urbanu sredinu kroz 3D prikaz. Da bi se stvorila jedna ozbiljnija scena neophodno je da se mladi umetnici izbore za svoj prostor, kako fizički, tako i virtuelni i prenesu svoj stav van hermetički zatvorenih krugova. U Srbiji je 3D Street Art još nov, tako da će biti zanimljivo pratiti (i učestvovati) kako će se scena razvijati i da li će dati autore svetskog kalibra. Nadam se da će uskoro i Banjaluka dobiti svoju prvu sliku u horizontali.

Rad na filmovima

* GLAS: Radili ste i na kratkom filmu "Krajem kraja"? Možete li nam reći o čemu je u stvari riječ?

KOSTIĆ: "Krajem kraja" je kratki SF film, koji je snimljen u Novom Sadu, bez ikakvog budžeta. To je priča o mladom naučniku, odbačenom od društva sa nakaradnim sistemom vrednosti, koji pronalazi poseban portal ka boljem i moralno čistijem svetu. Uvršten je u zvaničnu selekciju festivala "IV Mikro Faf" u Beogradu, a dobio je drugu nagradu na "Street Art" festivalu, u organizaciji Kulturnog centra Kraljevo. To je jedan od filmova koje sam snimio "u pauzi" između likovnog i književnog rada. Posebno mi je drag "U potrazi za skrivenim znakom", snimljenim na Kozari, koji je prošle godine osvojio drugo mesto u selekciji kratkog filma do tri minuta, na festivalu Etnološkog filma u Beogradu. Trenutno je u montaži film "Jerinin zabran", kvazidokumentarac o misterioznim dešavanjima na jednom arheološkom lokalitetu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.