Manojlo Milovanović: VRS sedma i posljednja oružana sila

Izjavio je to u intervjuu "Glasu Srpske" penzionisani general, bivši načelnik Glavnog štaba VRS i ministar odbrane RS Manojlo Milovanović, ističući da je VRS sedma i posljednja oružana sila formirana na teritoriji bivše SFRJ.

* GLAS: Možete li da se prisjetite osnivanja i početaka VRS prije 20 godina?

MILOVANOVIĆ: VRS je formirana odlukom Narodne skupštine tadašnje Srpske Republike BiH u Banjaluci 12. maja 1992. godine. Vojska je nastala pre toga, uporedo sa rastom Patriotske lige i Zelenih beretki kod muslimana, i HOS-a i HVO-a kod Hrvata. SDS je u cilju samoodbrane u svim rubnim opštinama formirao jedinice Teritorijalne odbrane koje su bile pretežno srpskog sastava. Ja sam u BiH došao 11. maja, a Ratko Mladić nekoliko dana pre mene. Tog dana okupilo se nas 12, četiri generala i osam pukovnika i potpukovnika. Znali smo šta sledi sutradan pa smo u toku noći formirali Glavni štab. Nismo tada imali nikakve direktive od Predsedništva RS. Pod oružjem je već bilo između 85.000 i 90.000 ljudi u jedinicama TO. Postojalo je i nekoliko paravojnih jedinica, Arkanovi "Tigrovi", Mauzerovi "Panteri" i još nekoliko grupa oko Sarajeva. Treći i najvažniji element vojske bili su pripadnici JNA Srbi, opredeljeni da ostanu i brane RS. Osmog maja donesena je odluka u krnjem Predsedništvu SRJ da se JNA povuče iz BiH zaključno sa 19. majem. To je period od nekih desetak dana da se kompletna JNA izvuče iz BiH. U BiH su došle jedinice koje su povučene iz Slovenije i Hrvatske, a nešto je i odranije bilo u BiH, tako da je to bio konglomerat. JNA je trebalo u BiH da ostane do 1997. godine, dakle pet godina, da podjednako štiti interese sva tri naroda. Pošto je u Beogradu donesena odluka o povlačenju Srbijanaca i Crnogoraca, onda smo odlučili da pustimo živu silu sa naoružanjem i borbena vozila, a da sve ostalo zadržimo, milom ili silom. Tako je i bilo, i zato je bila vika na nas da smo toliko nadmoćniji u artiljeriji, tenkovima. Ali tačnost te tvrdnje je za posebnu analizu.

* GLAS: VRS je dakle stvorena od tri elementa koja ste naveli. Koji su pri tome bili najveći problemi?

MILOVANOVIĆ: VRS je formirana od opštinskih brigada TO, od ostataka JNA, a paravojskama je postavljen ultimatum da se priključe VRS, promene oznake i ideologiju. Rečeno je da će onaj ko to ne prihvati biti proteran, a onaj ko se suprotstavi oružjem uništen. Arkan je pobegao odmah, a Ljubiša Savić Mauzer prišao je Glavnom štabu sa kompletnom brigadom. Oko Sarajeva je ostalo nekoliko grupica. Oni su našli oslonac u MUP-u RS i u politici, a VRS nisu smetali nego su nam pomagali kad smo tražili pomoć. One koji su nam smetali mi smo razbili. Bila je to neka grupa kod Zvornika i jedna grupa u Foči. Interesantno je da su sve te grupe van VRS kao po nekom protokolu imale 72 čoveka. Važno je znati da je VRS sedma i posljednja oružana sila formirana na teritoriji bivše SFRJ.

* GLAS: Postoji dosta dilema u vezi s tim zašto su predstavnici Srba u BiH posljednji formirali vojsku?

MILOVANOVIĆ: Prvo, naše političko rukovodstvo prvo je pokušavalo da izbegne rat, a drugo, uzdali smo se u to da će JNA da nas zaštiti. Ali posle njihove odluke o povlačenju mi smo praktično bili izdani i nije bilo drugog izlaza nego da formiramo vojsku. Postoji još jedna dilema. Uočljiva je po ovim štrajkovima, mitinzima bivših boraca i invalida, gdje se ističe da je VRS stvorila RS. To nije tačno. Mi smo odbranili RS, a ona je stvorena 9. januara, nekoliko meseci pre formiranja vojske. Tako da smo mi odbranili njenu teritoriji i narod.

* GLAS: Odbrana RS i njenog stanovništva su bili i glavni zadaci vojske?

MILOVANOVIĆ: Tačno. Mi nismo dobili ciljeve rata. Iako ih je Skupština donela tog 12. maja, tih šest strateških ciljeva nama je obelodanjeno tek 1993. godine u novembru, godinu i po kasnije. Ali mi smo imali Ustav SR BiH koji je od naroda Srpske tražio dve stvari. Da se odbrane zaokružene srpske teritorije, to su one Srpske autonomne oblasti (SAO), Krajina, Hercegovina, Semberija, Posavina. I drugo, da se zaštiti stanovništvo SR BiH. Ne piše tamo da se zaštite Srbi, nego baš stanovništvo Srpske Republike BiH od genocida koji je počet 1941. godine. Tako je stajalo u Ustavu. To su za nas bila dva strategijska zadatka koja smo u potpunosti ispunili.

* GLAS: Kako vidite funkcionisanje današnjih OS BiH?

MILOVANOVIĆ: VRS više ne postoji, a ovo je samo malo evociranje lepih uspomena. Vojske u BiH su ostale posle rata samo jedna zbog druge, a ne zbog neke eventualne spoljne agresije. Ovakve OS BiH nisu svrsishodne. Nijedna višenacionalna vojska na svetu nije opstala, počevši od Crvene armije do JNA.

* GLAS: Danas ima nezadovoljstva statusom bivših pripadnika VRS, u BORS-u su izraženi sukobi, zahtijevaju se smjene i ostavke rukovodstva. Može li se to popraviti?

MILOVANOVIĆ: BORS se, nažalost, ne bavi onim čime bi trebalo da se bavi. Malo više se bavi politikom i proslavama, godišnjicama, jagnjetinom. A borba za formiranje BORS-a trajala je oko šest meseci. To je tada išlo preko mene i ja sam mesecima te zahteve za formiranjem BORS-a stavljao pred tadašnjeg predsednika RS Radovana Karadžića. On se plašio da to ne bude opozicija, pa je u prvoj tački statuta navedeno da je BORS depolitizovana. Da u ratu pomaže porodicama poginulih, invalidima, a u miru se, pored toga, zalaže i za demobilisane borce. Međutim, oni su počeli da rade sve drugo, da se bore za funkcije u BORS-u. A ona je bila zamišljena kao depolitizovana nevladina organizacija. Sada vidite ova prepucavanja u rukovodstvu. Ne postoji, kao ranije, Vrhovni savet odbrane, nema Generalštaba, pa su oni prinuđeni da idu neposredno preko Vlade. Tako sve zavisi od raspoloženja sagovornika, ko će popustiti, ko će kome oprostiti.

* GLAS: Najveći problemi nastali su prilikom kategorizacije boraca?

MILOVANOVIĆ: Tu su najteže situacije. Recimo, 2010. godine pitao sam tadašnjeg ministra za boračka pitanja Radeta Ristovića koliko po spisku vodi bivših boraca. Naveo je da je tu oko 400.000. ljudi. Rekao sam da nas je iz rata izašlo oko 210.000. Otkud sad duplo? Rekao sam mu da treba da izvrši reviziju spiskova. Oslonac za dokazivanje učešća u ratu je onaj karton VOB 8. Kada je neko mobilisan popuni se taj karton prilikom javljanja. Masa ljudi je poslije javljanja u jedinicu dezertirala, ali su ostali registrovani u  tom kartonu da su došli u VRS. A i Karadžić je 1996. godine doneo odluku o amnestiji vojnih dezertera po kojoj oni neće biti krivično gonjeni. Svi ti i takvi su tada ušli na taj spisak. Pa je onda napravljena zbrka sa kategorizacijom boraca. U prvom Zakonu o pravima boraca, čiji sam koautor i ja, stajalo je da onaj ko je učestvovao u zoni borbenih dejstava 43 meseca i više je borac prve kategorije, treće kategorije 38 meseci i tako dalje. Neko je izvršio prekategorizaciju pa imamo gluposti poput one da se pripadnicima Glavnog štaba VRS smanji kategorizacija. GŠ VRS od linije fronta bio je udaljen četiri kilometra, napadan je u toku rata četiri puta i branio se. Po tom prvom zakonu svi pripadnici GŠ bili su borci prve kategorije. Ali neko je došao na ideju da svi pripadnici komandi korpusa i GŠ, izuzev generala Mladića i mene, prevode u borce sedme kategorije. To znači da su živeli van zone borbenih dejstava. Kad sam pitao ministra zašto je ostavio samo mene i Mladića, odgovor mu je bio da je razlog za to što smo se mi kretali po frontu. A to nije u redu jer je nosilac ordena Nemanjića automatski borac prve kategorije pa makar on bio mesec ili 52 meseca u ratu. To znači da Ministarstvo i BORS ne poznaju propise.

* GLAS: Šta se u OS BiH može promijeniti da bi situacija bila bolja kad je riječ o srpskoj komponenti te vojske?

MILOVANOVIĆ: Kao ministar odbrane RS ja sam se tri godine suprotstavljao formiranju zajedničke vojske, od samog početka priče o zajedničkoj vojsci BiH. Tražio sam da, ako već mora da se ukine VRS, a to  je bio osnovni cilj i sarajevske i međunarodne politike, da se BiH onda demilitarizuje. Neka BiH stave, ako već hoće, pod kišobran NATO-a, s tim što NATO pre toga treba da plati dugove RS za nanesenu štetu. Ali tada su me u skupštini podržala samo dva poslanika, svi ostali su bili za ovo sada, što u stvari nije ništa. I dalje ostajem pri tome da je najbolji izlaz za BiH demilitarizacija.

Ta tri puka troše onoliko koliko su trošile sve tri vojske poslije rata. A predviđa se i penzija za generale koji su sada u tom zajedničkom štabu u iznosu od 4,5 do pet hiljada KM. Ako to prihvate, to znači da su oni otišli tamo zbog para, a ne zbog RS.

Protesti

* GLAS: Šta kažete na proteste bivših pripadnika OS BiH koji su penzionisani sa 36 godina?

MILOVANOVIĆ: Bezrazložno se bune. Kada su oni sklapali ugovore, bio sam ministar odbrane. To je bila VRS, a tamo Vojska FBiH i svakome je rečeno da do 36 godina starosti mogu da ostanu u vojsci. Inače se ugovori ne mogu produžiti posle 36 godina starosti, to je tako svugde u svetu. Kada je stvorena ta zajednička vojska, njima je to obećano i kada je jedna grupa napunila 36 godina oni su tražili tu penziju. Međutim, to nije materijalizovano u Fondu PIO niti su entiteti doneli svoje propise o tome, nego su zajednički organi preuzeli na sebe da će to isplaćivati, a nikada nisu predvideli sredstva. Meni je veoma krivo što je ovaj čovek odveo naše ljude u Sarajevo u to šatorsko naselje. To je njegov problem, ali u BiH nije zrelo stanje da se bivši protivnici grle. To je pre neki dan dokazala i Dobrovoljačka ulica. Očito je da u masama još postoji mržnja. Da bi je nestalo, potrebno je da se promene tri do četiri generacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.