Ljubomir Kostić: Kralj nije pobjegao, on je odstupio

Priča to u intervjuu za "Glas Srpske" dr Ljubomir Kostić, jedan od najuglednijih srpskih hirurga i nekadašnji prijatelj kralja Petra Drugog.

- Petar je bio izuzetna ličnost i to stalno ponavljam  - kaže Kostić.

* GLAS: Mošti kralja Petra Drugog Karađorđevića prenijete su u zemlju 43 godine poslije njegove smrti?

KOSTIĆ: Na to sam dugo čekao, to je bila moja velika želja. Nikada nisam verovao da je nemoguće da to doga dođe.  Znam da je glavni zadatak Tomislava, Petrovog brata, kojeg sam poznavao, bio da se Petar vrati. Nažalost, to nije moglo da se uradi, sve do ovoga momenta. Ali eto, čekao sam i dočekao da se on vrati. Kada sam čuo da je to stvarno, bio sam i srećan i zadovoljan što mogu da poljubim njegov kovčeg. Onoga trenutka kada sam mogao da stavim ruku na njegov kovčeg i poljubim ga vratile su se sve uspomene. Petrov povratak je veliki događaj. Čekam još da se ostvari Tomislavljev san da se u zemlju vrate i kraljica Marija, Petrova supruga  kraljica Aleksandra i kraljević Andrej. I da svi zajedno u maju ili junu skupa budu sahranjeni na Oplencu.

* GLAS: Kako je počelo Vaše druženje sa kraljem Petrom?

KOSTIĆ: Petar se vratio, poslije ubistva kralja Aleksandra u Marselju 1934. godine. U Beogradu je počeo da se školuje i,  među ostalim predmetima koje je imao prema programu, bila je gimnastika. Na časovima gimnastike u početku su bili samo nastavnik i on, pa su došli do zaključka da je to veoma besmisleno. Nastavnik je bio član Sokolskog saveza, gde sam i ja kao mladić bio. I taj nastavnik je iz našeg društva odabrao nekoliko nas, a svi smo bili iz poznatih beogradskih porodica, i došli smo na čas gimnastike kod Petra. Tako smo se upoznali i od tog se časa razvijalo naše prijateljstvo.

* GLAS: Kakvog se kralja Petra sjećate?

KOSTIĆ: Mogu da govorim o Petru iz perioda od 1934. do 194.1 godine. To su bili naši mladalački dani. Petar je bio izuzetna ličnost i to stalno ponavljam. Bilo je nekoliko stvari koje su ga krasile. Kao prvo, kada se družio sa nama, bez obzira na to da li je riječ o času gimnastike, sportu, fudbalskoj utakmici, plivanju ili bilo čemu drugom, nikada nije sebe postavljao kao prvog. Bio je jednak među nama. Nije bio uobražen. Mnogo je učio, bio je veoma inteligentan. Morao je da do svoje 18. godine završi dva razreda gimnazije, a učio je i naše i strane programe da bi sutradan kao kralj mogao da zna sve. Bio je veoma zauzet učenjem, pa smo se radnim danima viđali poslijepodne. Zato smo vikendom bili zajedno po ceo dan. Imao je pet ili šest bliskih prijatelja, među kojima sam bio i ja. Mogao sam da odem s njim na letovanje u Miločer, na Bled, Kranj… Spavali smo u istom šatoru. Govorilo se da je knez Pavle Karađorđević, njegov stric, pod uticajem svoje žene, kneginje Olge, navodno hteo da preuzme presto i da potisnu Petra. To nije tačno. Ja sam sa Petrom odlazio kod Pavla i Olge i nikada Pavle nije pokazivao takvu nameru. Pavle je veoma poštovao Petra. Kada god bi bila neka svečanost ili defile, na kojima su morali da budu i Pavle i Petar, Pavle bi uvek njega stavljao na desnu stranu kao budućeg kralja, a on je bio samo namesnik.

* GLAS: Koja Vam je najljepša uspomena iz tog druženja?

KOSTIĆ: Ne mogu ništa da izdvojim, jer smo mnogo vremena proveli zajedno. Planinarili smo, sve planine u Sloveniji smo prešli, popeli smo se i na Triglav. Bili smo u Miločeru, plivali smo, igrali tenis, pravili salto, igrali karte. Doveli smo jednom prilikom devojke u dvor, ludovali uz tadašnju muziku, igrali tango i valcer. Voleli smo filmove, imali omiljene glumce i glumice. Mogli smo da se iskrademo iz dvora na motociklima i malo vozimo po Košutnjaku. Obojica smo obožavali automobile. Ne mogu da kažem šta mi je bilo najlepše, jer sve mi je bilo lepo. 

* GLAS: Šta se dešavalo pred odlazak kralja iz zemlje?

KOSTIĆ: Jedan od značajnih događaja bio je čuveni 27. mart. Kao ludi smo po Beogradu vikali: "Živeo kralj, živela Jugoslavija". Vratio sam se kući, a Petar me je nazvao telefonom poslepodne i pitao: "Ljubo, šta se dešava?" Ja mu kažem: "Kako šta se dešava, ja sam promukao vičući živeo kralj." Rekao mi je da je oko njega garda i da ne izlazi napolje. Ujutru je general Mirković, koji je vodio puč, sastavio proglas, koji je čitao jedan poručnik, a ne Petar koji je proglašen za kralja. Kasnije su krenule priče o napadu, ali kada bi do njega moglo da dođe, niko nije mogao da zna. Sa Petrom sam se poslednji put video uoči 6. aprila. Kao što se zna, 6. aprila bilo je bombardovanje, on je otišao i ja se nikada više nisam video ni čuo s njim. Nije bilo načina da se čujemo. Uvek naglašavam da on nije pobegao iz Jugoslavije, nego je odstupio sa Vladom. Veoma je tužno to što je otišao sa ovog sveta mlad i u tuđoj zemlji.

* GLAS: Zbog prijateljstva sa kraljem kasnije ste imali mnogo problema?

KOSTIĆ: Teško je opisati šta je značilo pominjanje Petra za vreme Josipa Broza Tita. Doživeo sam da me, posle demobilizacije 1945. godine, posle samo dva meseca na fakultetu, izbace jer sam bio "intimni prijatelj kralja izdajnika". Kada sam završio fakultet, nisam mogao da radim u Beogradu, iako sam tu rođen, nego samo morao da odem u narodne lekare. Stalno se vuklo to "intimni prijatelj kralja izdajnika". Kasnije se malo-pomalo "topilo".

Biografija

Ljubomir Kostić rođen je u Beogradu, gdje je završio medicinski fakultet. Dugo godina radio je u Kliničko-bolničkom centru u Zemunu, gdje je dao značajan doprinos radu i razvoju hirurške službe.

U penziji je, a za nekoliko dana napuniće 90 godina.

Kralj Petar Drugi

Kralj Petar Drugi je prvorođeni sin kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije, a rođen je u Beogradu 1923. godine. Poslije osnovnog obrazovanja koje je stekao na dvoru, pohađao je Sandroid školu u Engleskoj, iz koje se vratio poslije 1934. Pošto je tada bio maloljetan, kraljevska vlast prenijeta je na Namjesništvo na čelu sa knezom namjesnikom Pavlom Karađorđevićem.

Odluka kneza Pavla da početkom Drugog svjetskog rata potpiše ponuđeni ugovor  sa Trojnim paktom naišla je na žestoke proteste u zemlji, koji su 27. marta 1941. doveli do krize Vlade i vojnog udara. Kralj Petar Drugi proglašen je punoljetnim, i odmah je preuzeo vlast od Namjesništva. Jugoslovenska vojska bila je potpuno nespremna da se odupre invaziji nacističke Njemačke koja je uslijedila i zemlja je za 11 dana bila okupirana. Kralj Petar bio je primoran da sa Nikšićkog aerodroma, zajedno sa Vladom, emigrira, prvo u Grčku, a zatim u Egipat. U junu 1941. stigao je u Englesku. Početkom 1945. godine se, u sklopu dogovora o prelaznoj vladi, odrekao sve vlasti i političkih ingerencija.

Poslije duge i teške bolesti umro je u denverskoj bolnici 3. novembra 1970, a sahranjen je u crkvi Svetog Save u Libertivilu u SAD. Njegovi posmrtni ostaci ekshumirani su 17. januara 2013. godine sa ciljem da se prenesu u zadužbinsku Crkvu Svetog Đorđa na Oplencu (kod Topole), a do tada počivaju u dvorskoj kapeli Svetog Andreja Prvozvanog u sklopu dvora na Dedinju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.