Jovan Filipović: Srbi se najlakše odriču talenta

Kaže to u intervjuu za “Glas Srpske” profesor dr Jovan Filipović, prodekan za kvalitet i međunarodnu saradnju Fakulteta organizacionih nauka i izvršni direktor Grupe za prosperitet Srbije (GEPS).

Prema podacima do kojih je tokom višegodišnjeg istraživanja došao Filipović, najveći broj srpskih doktora nauka u dijaspori živi u SAD - oko 39 odsto, a zatim u Kanadi (15 odsto), Velikoj Britaniji (deset odsto) i Njemačkoj sedam odsto.

-  Odlazak obrazovanih ljudi, a pogotovu onih koji u svojoj karijeri dostižu najveće akademske i istraživačke visine, sam po sebi, ne mora biti problem ako ti ljudi ostaju deo nacionalnog produktivnog miljea. Kada su Srbi u pitanju, ovo nije nimalo lako - naglašava Filipović.

* GLAS: Lani je, prema podacima Grupe za prosperitet Srbije u svijetu bilo oko 7.000 srpskih doktora nauka što, kako ste rekli, nije konačna cifra. Koliko se taj broj povećava?

FILIPOVIĆ: Radi se doktorima i doktorantima koji su do tada identifikovani. Procena je da ih ima mnogo više. Dinamika identifikacije je takva da će u dogledno vreme biti premašena brojka od 10.000.

* GLAS: Koliki problem za Srbiju i region danas predstavlja “odliv mozgova”?

FILIPOVIĆ: Odlazak obrazovanih ljudi, a pogotovu onih koji u svojoj karijeri dostižu najveće akademske i istraživačke  visine, sam po sebi, ne mora biti problem ako ti ljudi ostaju deo nacionalnog produktivnog miljea. Kada su Srbi u pitanju, ovo nije nimalo lako. Moje reči potvrđuju istraživanja WEF-a (World Economic Forum), koja Srbe stavljaju na najniži nivo na lestvici brige za svoje talentovane sunarodnike. Model virtuelnog univerziteta dijaspore, potvrđen na reprezentativnom uzorku iz baze, pored procesa namenjenih organizacionoj podršci, u sebi sadrži i komponentu koja, kroz međusobno i povezivanje sa maticom, omogućava transformaciju “odliva mozgova” u “priliv” znanja, ekspertize i poslovnih šansi. Virtuelni univerzitet dijaspore predstavlja nukleus, ali i okrilje okupljanja potencijala dijaspore i povezivanja sa maticom.

* GLAS: Gdje je danas, prema podacima koje ste prikupili, najviše srpskih naučnika?

FILIPOVIĆ: Naravno, u najrazvijenijim zemljama sveta. SAD i Kanada i zapadna Evropa.

* GLAS: U kojim su oblastima srpski naučnici najviše angažovani?

FILIPOVIĆ: Prednjače tehničke i prirodne nauke, ali je sve veći broj ljudi koji rade i u društvenim naukama. Srbi u svetu su uspešni u gotovo svim oblastima ljudskog  stvaralaštva i to je vrlo važna činjenica, koja može značajno da utiče na prosperitet  naše nacije. Naravno, ukoliko smo dobronamerni i sposobni.

* GLAS: Da li imate podatke o stručnjacima iz Republike Srpske u svijetu?

FILIPOVIĆ: Informacije  u bazi prvenstveno se odnose na oblasti rada naših ljudi, instituciju u kojoj trenutno rade, ali u značajnom broju slučajeva sadrže i naziv fakulteta koji su završili pre odlaska u inostranstvo. Lično, poznajem ljude iz Republike Srpske koji stvaraju u svetu i koji su posvećeni prosperitetu matice i srpskog naroda.

* GLAS: Koliko su naši naučnici cijenjeni u svijetu?

FILIPOVIĆ: Mogu da tvrdim da praktično ne postoji oblast u kojoj naši ljudi nisu značajno zastupljeni. Oni postižu vrhunske rezultate u oblastima svoga rada, to je nepobitna činjenica. Međutim, bilo bi vrlo korisno raspolagati kvantitativnim podacima o “raskoši” tog intelektualnog kapitala.  Da bi smo dobili odgovor na ovo važno pitanje, na Fakultetu organizacionih nauka koncipirali smo projekat, iz koga će proizaći i jedna doktorska disertacija, a koji se bavi intelektualnim kapitalom Srbije u svetu.

* GLAS: Izjavili ste da jednom prilikom da je više od 70 odsto tih doktoranata svoje osnovno fakultetsko obrazovanje završilo u Srbiji i da je to ogroman kapital, koji nije izgubljen, već kapital koji može da predstavlja investiciju. Na koji način i kako taj “kapital” iskoristiti?

FILIPOVIĆ: Tačno, više 70 odsto naših doktora nauka i doktoranata u svetu su osnovne studije završili u domovini, što je podatak za analize, ali i planove. Dakle, ljudi završavaju fakultet i odlaze. Očekivanja da će se veći broj fizički vratiti u zemlju su  nerealna  jer nauka, sama po sebi ne zna za nacionalne granice i ljudi ovakvih kvaliteta streme vrhovima, a uspesi se postižu u okruženju u kome su vrhunski uslovi za rad. To svakako, za sada nije slučaj sa Srbijom i Republikom Srpskom, pa ni drugim zemljama u okruženju. Međutim, nisu samo vrhunske laboratorije ono što nam nedostaje. To je, pre svega, svest o značaju partnerstva sa našim ljudima u svetu i nužnost da se sebični lični, podredi zajedničkom interesu, iz koga bi bili zadovoljeni i zdravi lični interesi.  Stvaranje takvog okruženja omogućilo bi stvaranje različitih konteksta u kojima bi nastajala partnerstva ljudi iz matice i dijaspore, u najrazličitijim oblastima, uključujući obrazovanje, nauku, preduzetništvo, zdravstvo, kulturu, sport, a koja bi vodila ka prosperitetu našeg naroda. Moja istraživanja nedvosmisleno pokazuju da ljudi iz akademsko-naučne dijaspore očekuju aktivno uključivanje države u stvaranje ovakvog okruženja, i to isključivo kao davaoca svih vrsta podrške, a nikako kao upravljačkog mehanizma i propagatora političkih interesa.

* GLAS: Kako ljude u rasijanju, naročito stručnjake, privoljeti da se vrate ili mnogo više angažuju u svijetu za svoju državu?

FILIPOVIĆ: Moja monografija “Menadžment virtuelnog univerziteta dijaspore kao kompleksne organizacije”, između ostalog, predstavlja i apel upućen tvorcima politika, koji moraju shvatiti da dijaspora nije samo neiskorišćen nacionalni resurs, već i nepravedno marginalizovana zajednica. Država mora prestati sa politikom prema dijaspori koja kod nje stvara dodatno nepoverenje i, u krajnjoj liniji, vređa je. Mnogi od ljudi u dijaspori su otišli iz zemlje u onom trenutku kada su  izgubili poverenje u neke, za njih važne stvari. Ekonomija, obrazovanje, zdravstvo, kultura, sport, politika i drugi, segmenti su života u kojima postoji malo poverenja, čak i među nama koji smo tu stalno, da ne govorim o ljudima koji su daleko. Dakle, povratiti poverenje i stvarati kontekste u kojima će nastajati partnerstva ljudi iz matice i dijaspore. Stvoriti uslove i pustiti ljude da stvaraju. Jednostavno, a do sada teško ostvarivo. Međutim, promena pristupa znanju, talentu, intelektualnom kapitalu i, pre svega uvažavanje onoga što nas spaja, a to je naš identitet, mogu da oslobode ogromnu energiju koja nam je preko potrebna da podignemo sopstveni narod i ponovo budemo prosperitetni.

* GLAS: Šta su trenutno aktivnosti Grupe za prosperitet Srbije? Kakvi su planovi?

FILIPOVIĆ: Naše dosadašnje aktivnosti vezane za dijasporu, pogotovu intelektualnu, kulminirale su ovom monografijom. Nastavićemo rad na bazama podataka o našim stručnjacima u svetu, radimo na istraživanjima vezanim za modele provene intelektualnog kapitala, koje ćemo primeniti na srpsku dijasporu. I naravno, moraćemo da budemo još više politički aktivni.

* GLAS: Zbog čega ste se Vi vratili poslije školovanja u SAD?

FILIPOVIĆ: Na celom svetu postoji samo jedna ulica u kojoj su moja osnovna škola “Karađorđe”, moja kuća, moja XII Beogradska gimnazija, Voždovačka crkva u kojoj je moj pradeda bio sveštenik i Fakultet organizacionih nauka na kome sam profesor. To je ulica Jove Ilića. Zbog nje sam se vratio.

Biografija

Profesor dr Jovan Filipović je doktor mašinstva i upravnih nauka. Završio je Mašinski fakultet u Beogradu, a poslije magistrature i doktorata na Mašinskom fakultetu Purdue Universitdž  u SAD, 1995. godine vratio se u Srbiju. Na Fakultetu za upravu u Ljubljani je 2011. godine odbranio svoju drugu doktorsku disertaciju.

Redovni je profesor i šef katedre za Upravljanje Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Bio je savjetnik za ekspertske resurse, nauku i visoko obrazovanje  pokojnog predsjednika Vlade Srbije, dr Zorana Đinđića, potpredsjednik Privredne komore Srbije, Državni sekretar za dijasporu i član Savjeta za dijasporu. Autor je više knjiga i monografija i više od stotinu naučnih i stručnih radova.

Predsjednik je Udruženja građana GEPS, posvećenog umrežavanju matice i dijaspore, posebno intelektualne.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.