Jasmina Vujić: Studenti iz Srbije i Srpske osvajaju Berkli

Rekla je to u intervjuu "Glasu Srpske" šef katedre za nuklearni inženjering na američkom univerzitetu Berkli Jasmina Vujić, jedan od najuticajnijih srpskih naučnika u svijetu.

* GLAS: Predsjednik RS Milorad Dodik odlikovao Vas je povodom 9. januara, Dana i krsne slave RS ordenom zastave Republike Srpske sa zlatnim vijencem?

VUJIĆ: To je zaista veliko iznenađenje za mene i velika čast. Veoma zahvaljujem predsedniku RS Miloradu Dodiku na ogromnoj počasti koju mi je ukazao. Posebno mi je drago što se moje ime našlo pored imena ambasadora Ruske Federacije Aleksandra Bocan Harčenka, velikog prijatelja srpskog naroda, i Novaka Đokovića, prvog tenisera sveta, i najboljeg ambasadora srpskog naroda u svetu! Ovo veliko priznanje će samo biti još veći podstrek za mene da uporno radim na promovisanju srpskog naroda u svetu, na promovisanju njegove kulture, jezika, pisma, istorije i duhovnosti. Nastaviću da radim na povezivanju naših mladih ljudi širom sveta, na omogućavanju da se najbolji studenti obrazuju u svetu, ali i da ne zaborave odakle su potekli i da kad tada vrate taj dug svom narodu. Takođe ću nastaviti da radim na povezivanju i saradnji Banjalučkog univerziteta sa Kalifornijskim univerzitetom u Berkliju, na razmeni studenata i profesora, kao i na poboljšanju kvaliteta obrazovnog sistema i istraživačkog rada.

* GLAS: Kako izgleda rad na Berkliju?

VUJIĆ: Berkli je univerzitet pun života, energije, hiljadu stvari se dešava u isto vreme: kursevi, predavanja, seminari, ispiti, konferencije, radionice, vrhunski istraživački projekti u svim oblastima. Kvalitet je najbitniji: samo se najbolji studenti primaju, kursevi su prve klase, najbolji udžbenici, a istraživački rad je na prvom mestu. Profesori su glavni nosioci i kvaliteta nastave, i kvaliteta naučno-istraživačkog rada. Saradnja sa drugim univerzitetima, domaćim i stranim laboratorijama i institutima, sa industrijom, vladinim ustanovama i naučnim fondacijama je prioritet. Sasvim je uobičajeno da na Berkliju vidite i slušate vlasnike velikih kompjuterskih kompanija (Gugl, Majkrosoft, Epl, Intel, ..) Silicijumska dolina je takođe u San Francisko zalivu kao i Berkli, tako da je na oko sat vremena vožnje. Mnogo studenata koji su diplomirali na Berkliju ne samo da rade u Silicijumskoj dolini, već su i među glavnim nosiocima inovacija, patenata, razvoja. Na Berkliju možete u svakom momentu da se "sudarite" sa državnicima i diplomatama iz celog sveta, sa poznatim književnicima i novinarima, režiserima, Nobelovcima i vrhunskim naučnicima. Jedan od osnovnih zadataka koji se postavljaju pred profesore, pored obrazovnog rada, je i donošenje istraživačkih projekata. Na tehničkim fakultetima prosek po profesoru se kreće od pola miliona dolara do nekoliko miliona dolara godišnje. Iz tih sredstava se finansiraju postdiplomci koji rade na istraživačkim projektima, odnosno njihove školarine i stipendije, kupuje se moderna laboratorijska oprema, instrumentacija, klasteri kompjutera. Kvalitet istraživačkog rada se naravno ceni i velikim brojem objavljenih istraživačkih radova i publikacija, koji su takođe osnova daljeg napredovanja profesora.

* GLAS: Kakve šanse studenti sa ovih prostora imaju za upis na prestižne univerzitete poput Berklija?

VUJIĆ: Kao Kalifornijski državni univerzitet, Berkli je do pre dve godine morao da daje prioritet domaćim studentima iz Kalifornije na redovnim studijama, jer su školarine bile znatno niže nego na privatnim američkim univerzitetima. Situacija se promenila, tako da je procenat stranih studenata koji se primaju na prvu godinu redovnih studija povećan na 10 odsto sa jedan odsto. Na žalost, istovremeno je povećana i školarina, tako da za strane studente iznosi blizu 40 hiljada dolara za godinu. Poslediplomske studije su još skuplje, ali su postdiplomci na tehničkim naukama finansirani iz istraživačkih projekata profesora, tako da najbolji studenti svakako da imaju šansu da budu primljeni.

* GLAS: Koliko je na Berkliju srpskih studenata i koliko su uspješni?

VUJIĆ: Ima i onih koji su došli direktno iz Srbije i Republike Srpske (to su uglavnom postdiplomci), kao i onih koji su rođeni u SAD. Broj se razlikuje od godine do godine. Naravno da su to jako dobri studenti, jer su kriterijumi za upis na Berkli izuzetno visoki. Ima i određeni broj studenata koji su dobili "sportske" stipendije kao izuzetni sportisti, a koji su Srbiji doneli mnogo medalja na evropskim i svetskim takmičenjima. Na Berkliju su, na primer,  diplomirali srpski reprezentativci Milorad Čavić (plivanje), Đorđe Višacki (veslanje), Ivan Rackov i Luka Šaponjić (vaterpolo), Iva Obradović (veslanje) i Milica Vukadinović (košarka), a ovde su sada veslači Luka Ćorđević, Igor Lučić, Jovan Jovanović, Ivan Ostojić, Sava Popović, i vaterpolisti Aleksa Šaponjić, Luka Ivanović, i Nikola Lipovac, dok je njegov stariji brat Luka Šaponjić ostao u svojstvu pomoćnika trenera. Srpski četverac  – Luka, Igor, Jovan uz Aleksandar Filipovića, je 2012. osvojio zlatnu medalju za Srbiju na Svetskom prvenstvu za seniore do 23 godine u Litvaniji, dok je Aleksa Šaponjić kao srpski reprezentativac u vaterpolu osvojio zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu i bronzu na Olimpijadi u Londonu 2012. godine. Naši studenti na Berkliju imaju svoju studentsku organizaciju ( Berkeley Organization of Serbian Students - BOSS ), koja je veoma aktivna u organizovanju kulturnih i  sportskih događaja, predavanja, kao i ostalih vidova druženja. Prošlog semestra su doveli mladog režisera Borisa Malagurskog, koji je prikazao svoj film "Težina lanaca", a u februaru su organizovali srpsko kulturno veče, tj. Svetosavsku akademiju.  Šaponjić se tada upravo vratio sa Evropskog prvenstva, te je na kraju programa cela sala od preko 200 ljudi mogla da se divi novoosvojenoj zlatnoj medalji za srpsku reprezentaciju. Želim da pomenem i ostale srpske studente koji su vrlo aktivni u studentskoj organizaciji: Katarinu Vajt iz Čačka, koja je prošle godine bila predsednik organizacije srpskih studenata na Berkliju (inače studira slavistiku i istoriju), Lazara Supića iz Gacka (završava doktorat iz nuklearne tehnike), Marka Ristića koji upravo diplomirao, Milutina Janjića iz Prnjavora, koji završava doktorat na Pravoslavnom institutu i radi kao predavač za srpski jezik, Miloša Jorgovanovića, Nebojšu Milosavljevića i Dušana Stepanovića iz Beograda (koji rade doktorate iz elektronike), Dušana Ćosu (koji završava doktorat na Mašinskom fakultetu), kao i Igora Marića, Nikolu Radnovića i Sandru Đekić, koji su svi veoma aktivni u studentskoj organizaciji. U januaru stiže kod mene na doktorske studije još jedan student poreklom iz RS. Njegovo ime je Miroslav Popović, on je iz Banjaluke i letos je dobio i stipendiju Ministarstva nauke i tehnologije RS.  I ove godine se priprema mnogo događaja, uključujući i Svetosavsku akademiju i srpske kulturne večeri. Naši studenti se nadaju da će čuveni režiser Emir Kusturica prihvatiti njihov poziv da u februaru bude glavni gost na Svetosavskoj akademiji na Berkliju.

* GLAS: Od 1. jula 2009. godine nalazili ste se na čelu udruženja dekana svih nuklearnih fakulteta u SAD?

VUJIĆ: Bila sam na čelu ovog udruženja godinu i nastojali smo da utičemo na američki Kongres i Senat, da se nastavi sa daljim razvojem u nuklearnoj energetici. Tu smo bili uspešni, tako da se nastavlja razvoj reaktora male snage koji će imati mnogo bolje sigurnosne i ekonomske prednosti. Izbor na ovu funkciju od strane mojih kolega je predstavljalo veliko priznanje i čast za mene.

* GLAS: Stručnjaci godinama vode diskusije o prednostima i manama nuklearne energije?

VUJIĆ: Svet se suočava sa velikim izazovima u nastojanjima da istovremeno očuva životnu sredinu i obezbedi dovoljno energije, imajući u vidu da skoro trećina stanovništva nema pristup električnoj energiji, i da nerazvijene zemlje kao i zemlje u razvoju uglavnom koriste fosilna goriva kao glavne energente. Idealni energetski izvori ne postoje: možemo uvek da diskutujemo o rizicima po stanovništvo i okolinu od kojih ni jedan energetski izvor nije imun, o njihovoj efikasnosti, o proizvodnoj ceni, o štetnim emisijama ili o količini proizvedenog štetnog otpada. Mnogoljudne zemlje koje žele energetsku sigurnost i manju zavisnost od fosilnih goriva okreću se nuklearnoj energetici. Nuklearna elektrana, pri normalnom radu, ne emituje nikakve štetne emisije u okolinu. Čak ni nesreća na tri reaktora elektrane Fukušima, koja je prouzrokovana strahovitim zemljotresom i cunamijem, nije prouzrokovala nijedan smrti slučaj. Kina trenutno gradi blizu 30 novih nuklearnih reaktora. U SAD trenutno radi 104 nuklearna reaktora, koji proizvode oko 20 odsto električne struje u SAD i proizvodna cena je među najnižim. Prioritet istraživanja u oblasti novih generacija nuklearnih reaktora, naročito posle nuklearne nesreće u Fukušimi, su poboljšanje sigurnosti i bezbednosti reaktora, ugrađivanje pasivnih sigurnosnih mera u moderne reaktorske dizajne, povećavanje njihove efikasnosti, produžavanje životnog veka, smanjivanje ukupne količine proizvedenog otpada, prerade i recikliranja istrošenog nuklearnog goriva, i pronalaženja rešenja za dugoročno odlaganje radioaktivnog otpada. Francuska, gde 59 nuklearnih reaktora proizvode blizu 80 odsto električne energije, je već razvila sistem prerade i reciklirana istrošenog nuklearnog goriva, i planiraju da do 2020. godine imaju takozvani "zatvoreni" gorivni ciklus, sa veoma malom količinom otpada koji će se skladištiti pod zemljom.

* GLAS: Šta su trenutne  aktivnosti strukovnog udruženja elektroinženjera kojeg čine ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, koji žive u SAD? Kakva je saradnja sa Srbijom i Republikom Srpskom?

VUJIĆ: Procena je da ima više od 2.000 elektroinženjera rasutih po svetu koji su završili elektrotehničke fakultete u Srbiji i RS. U ovoj grupi ćete naći profesore vodećih svetskih univerziteta, naučnike i stručnjake koji rade u vrhunskim istraživačkim laboratorijama u svetu, u kompanijama u Silicijumskoj dolini, mnogi su vlasnici patenata u oblastima telekomunikacija i razvojnih softverskih programa, autori udžbenika i knjiga, vlasnici kompanija. Da bismo ih okupili, pre desetak godina nas troje kolega (dr Sveta Đurić, Mita Poštić i ja) smo osnovali američko neprofitno stručno Udruženje elektroinženjera (ETF–BAFA), i ja sam nekoliko godina bila prvi predsednik ovog udruženja, koje sada broji nekoliko stotina članova. Uspeli smo u više navrata da pošaljemo kompjutere i opremu za škole, fakultete i bolnice. Ivan i Jelena Rašović iz Los Anđelesa svojom velikom donacijom preko našeg Udruženja su omogućili izgradnju laboratorijskog bloka za studente između Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, koji danas nosi njihovo ime. I pre tri godine smo organizovali i prevoz najmodernije opreme u oblasti laserske tehnologije (vredne preko pola miliona dolara) koju je poklonio dr Branislav Simić Glavaški iz Klivlenda. Oprema je otišla Institutu za fiziku i Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Takođe smo nabavili kompjutere za informatički kabinet Osnovne škole "Sveti Sava" iz Prnjavora. Ovo su samo neki primeri. Sada je u toku akcija prikupljanja sredstava da bi se nabavili kompjuteri za Višu elektrotehničku školi u Gnjilanu, kao i za Osnovnu školu Sveti Sava u Kosovskoj Mitrovici.

* GLAS: Koji su Vaši dalji planovi?

VUJIĆ: Pored redovnih predavanja koje držim na Berkliju, nosilac sam dva velika naučno-istraživačka projekta u koje je uključeno nekoliko američkih univerziteta i četiri američke nuklearne laboratorije. Projekti su vezani za nuklearnu bezbjednost i dizajne novih nuklearnih energetskih sistema. To su milionska sredstva, iz kojih sam organizovala dva naučno-istraživačka centra na Berkliju. Imam i veoma razvijenu naučnu saradnju sa kolegama iz celog sveta. U bližoj budućnosti ne vidim da će se išta menjati na tom planu.  U Srbiju dolazim svakog leta, a i do Banjaluke ću takođe da svratim. Nastojim da uspostavim saradnju i sa Beogradski univerzitetom, kao i sa Banjalučkim univerzitetom. Radim na tome da se potpiše sporazum o saradnji izmeću Univerziteta u Banjaluci i Berkilija. U svakom slučaju sam spremna da pomognem svojim znanjem i iskustvom, naročito u oblastima visokog obrazovanja i nauke.

Tesla zaslužuje više

* GLAS: Svijet obilježava 70 godina od smrti Nikole Tesle. Da li se Teslino ime danas dostojno slavi?

VUJIĆ: Ove godine se obeležava 70 godine od Tesline smrti nizom manifestacija - od konferencije u Njujorku, do otvaranja Centra za kosmološke studije "Nikola Tesla" u Beogradu, čiji je osnivač dr Velimir Abramović. Takođe je revitalizovano Društvo i fondacija "Nikola Tesla" u Beogradu, čiji je dugogodišnji predsednik bio profesor Aleksandar Marinčić. Bračni par Robert i Simonida Jut iz Vašingtona planiraju da završe drugi deo čuvenog dokumentarnog filma "Tesla – gospodar munja" koji je u proteklih deset godina prikazan na američkoj televiziji veliki broj puta i veoma doprineo tome da se o Tesli mnogo više zna u SAD. Ja ipak smatram da Tesla zaslužuje daleko više i nadam se da će ova godina biti iskorišćena za promovisanje Teslinog imena i pronalazaka koji su promenili svet.

Biografija

* GLAS: Predajete na prestižnom američkom fakultetu, prva ste žena dekan Fakulteta za nuklearnu tehniku, pri Berkliju. Kako je izgledao Vaš put?

VUJIĆ: Uvek naglašavam da sam svoje obrazovanje stekla na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde sam diplomirala i magistrirala. Zato mi je veoma drago što je ove godine i Beogradski univerziteta ušao na Šangajsku listu 500 najboljih univerziteta na svetu. Posle završetka studija sam dobila posao u Institutu za nuklearne nauke u Vinči, gde sam radila osam godina. Na Mičigenskom univerzitetu sam doktorirala u oblasti nuklearnih nauka. Prvo sam dobila posao istraživača u američkom nuklearnom institutu Argon kod Čikaga, a posle nekoliko godina ponudu za mesto profesora na Berkliju. Na čuvenoj Šangajskoj listi od 500 najboljih univerziteta na svetu, Berkli je bio na drugom mestu 2010. godine, a 2012. je ukupno četvrti, dok je na drugom mestu u prirodnim naukama i hemiji, na trećem mestu u tehničkim naukama, matematici, fizici, i kompjuterskim naukama, na četvrtom u ekonomiji. Imajući u vidu to da je broj Nobelovaca jedan od glavnih kriterijuma po kojima Šangajska lista vrednuje svetske univerzitete, napomenuću da je ukupno 22 profesora na Berkliju dobilo Nobelove nagrade, i danas ih je na Berkliju devet, a da je ukupno 28 Nobelovaca završilo studije na Berkliju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.