Dragoslav Stepanović za "Glas": Bili smo prvaci sveta!

Čovjek koji je fudbalsku naciju kakva je Njemačka naučio da šta god se desi život ide dalje, dok je analizirao dosadašnji tok šampionata za "Glas Srpske" otkrio je i priču o jednom turniru na kojem su tadašnji "plavi" slavili i postali "mali" šampioni svijeta?! Harizmatični stručnjak, svojevremeno je odigrao 34 utakmice za reprezentaciju Jugoslavije i kao lijevi bek, postigao je jedan gol, ali nije imao sreće da se nađe na nekom velikom takmičenju.

- Odigrao sam sve kvalifikacione utakmice za Svetsko prvenstvo ovde u Nemačkoj i povredio sam se na poslednjoj utakmici pa sam taj Mundijal gledao na televiziji. Međutim, posle Svetskog prvenstva u Meksiku 1970. godine, Brazil je organizovao jednu proslavu. Tačnije, bilo je to jedno takmičenje na kojem su učestvovali svi timovi koji nisu bili na Mundijalu u Meksiku. Pozvali su i nas i igrali smo to "malo svetsko prvenstvo" na "Marakani". U finalu smo igrali protiv Argentine. Malo smo se i potukli tad, a kako smo u tom sportu bolji od njih, dobili su po nosu, a na terenu smo ih pobedili sa 4:2. Ostaje žal što nisam igrao na nekom velikom takmičenju. Bio sam i 1976. godine sa reprezentacijom, kada je selektor bio Biće Mladinić. Bio sam u vojsci tada, on me je pozvao. Međutim, šta se dešava. On je sazvao neki sastanak, ja nisam čuo za to i nisam otišao. Sreo me je posle i rekao mi: "Ti si isključen iz ovog tima". Iako je imao samo jednog levog beka. Ostaje žal što nisam igrao taj meč kod nas, u Beogradu, kad smo vodili sa 2:0 i izgubili - 4:2 - prisjetio se Stepanović.

GLAS: Da se fokusiramo na aktuelno Evropsko prvenstvo. Kako se Vama sve skupa čini ovo što smo do sada imali priliku da vidimo?

STEPANOVIĆ: Mislim da je sve organizovano kako treba, ali malo je ta sigurnost diskutabilna. Još to nije na najvišem nivou. Imate te ostrvske navijače koji su dva sveta. Škoti pevaju za sebe i za protivnika, ali ti Englezi dođu i bacaju flaše, biju se... Oni su i započeli sva ta s**nja. Igrao sam u Engleskoj. Oni 20 kilometara pre stadiona stanu u parku i onda po dvojica u redu idu do stadiona. Sve to u pratnji policije koja je sa druge strane. Na stadionu ih strpaju u kavez. Posle utakmice ih tako i vrate, 30 km da ne skrenu s puta, već da pravo idu kući. Tako će s njima biti dok se ponovo ne pojavi neka Margaret Tačer i kaže: "Tri godine nećete nigde igrati i izlaziti iz zemlje, p**da vam materina!" U njihovom karakteru je da kad se napiju, onda ne znaju šta rade pa bi bilo dobro da ispadnu i idu kući.

GLAS: Kako Vam izgleda reprezentacija Srbije? Imali smo taj šum na vezama između selektora Dragana Stojkovića i kapitena Dušana Tadića. Koliko to može biti problem, iako su zakopali sjekire?

STEPANOVIĆ: Tadić je prvi kapiten koji je na taj način rekao da poštuje sve i to što ga je trener stavio na klupu, ali da je on fit i da može, odnosno da najviše voli da igra od početka. Problem je Piksijeva reakcija, kada je on rekao ono da to nije dobro. Već sam vašim kolegama pričao o tome. Sad će svi, uprkos tom Tadićevom izvinjenju, stalno pitati šta se desilo između njih, odnosno kakav će njihov odnos dalje biti. To je najgore kad neko tako izađe i kaže to odlučno, ali i Aleksandar Mitrović je psovao kad je izlazio. Ne znam kad neko treba da se izbaci, a kad da se ubaci, ali ni jedan, ni drugi nisu pokazali zadovoljstvo, ovaj na klupi i ovaj kad je izlazio. Ovako sad će i mediji i javnost samo o tome pričati. Stari lisac Aleks Ferguson je jednom to lepo rekao: "Ne komentarišem ništa posle utakmice, nego kad odmorim dva-tri sata." Ipak su to sve situacije kad je vruća glava, kad ti možeš racionalno da proceniš šta da kažeš.

GLAS: Djeluje da ste još pod utiskom te utakmice protiv Engleza?

STEPANOVIĆ: Ne znam i ne mogu da tvrdim šta je Stojković rekao, ali mislim da je pod uticajem toga da su svi pravili bauk od Engleza, rekao: "Ućemo malo povučeno, da vidimo šta će oni." Deluje mi da je Piksi gradio igru na tome da će Englezi ući u presing na početku utakmice, a da mi igramo na kontre. Jer ne bi onda Dušana Vlahovića stavio na desno krilo, čoveka koji to nikad nije igrao. Primili smo taj gol. Sergej Milinković-Savić je stajao pored Džuda Belingema i trebalo je da ga čuva. Pustio ga je i došli smo u situaciju da onaj naš od "metar i milimetar" (Andrija Živković) skače s njim i primamo gol. Postoji ta obaveza koju ti da trener i ako to ne ispuniš, neće ni onaj pored tebe, jer on ima svoje zaduženje. Dalje, Englezi su se povukli u drugom poluvremenu, ali mislim da nikome nije lako da posle napornog prvenstva sada još igra celu utakmicu u presingu. Drugo poluvreme je način na koji mi možemo igrati. Mi smo igrali presing, a imali smo sigurnost sa tri štopera pozada. Kada je izašao Kostić, osetilo se da nemamo ljude koji centriraju i rade za tu dvojicu špiceva. Po jednom su šutnuli Mitrović i Vlahović. Do 16 metara smo dosta toga uradili, ali tu je taj Tadić važan. Još nešto, moramo igrati sa trojicom pozada, odnosno ovu formaciju koju igramo, to mora biti maksimalno uigrano. A ako to ne radiš, a kažeš igraču da treba tako da igra, on ti kaže: "OK treneru, sve znam, sve jasno", a zaboravi za sekund. Moramo da budemo uigrani, a mislim da nam se ponovo dešava isto što i u Kataru.

GLAS: Možemo li, uprkos svemu, proći dalje?

STEPANOVIĆ: Možemo, ali Piksiju sam davno rekao, da protiv favorita uvek igramo dobro ili pobedimo, a ove male utakmice su nam problem. Evo kada sam ja igrao za reprezentaciju, u Podgorici smo igrali protiv Luksemburga, kojem su tada svi davali od osam do deset komada, a mi za 90 minuta odigramo 0:0 s njima?! Tako da je u fudbalu sve moguće i nadam se da nam je Katar pred očima. Tamo smo protiv Kameruna imali 3:1 i odigrali 3:3, pa smo se vratili kući. Sada do izražaja dolazi mentalitet. Pre neki dan sam čuo zanimljiv odgovor Karla Anćelotija na pitanje: "Kako Real uvek dobija?" On je rekao: "Ne mogu vam objasniti, ali mislim da nam je to u genima". Svaki tim to ima. Kao što sam vam rekao kod nas je, najbolje igramo sa najboljima, a najgore protiv slabih. To može, ali i ne može da se promeni. Sad je dalje sve pitanje motivacije.

GLAS: Šta, po Vašem mišljenju, nedostaje ovoj ekipi?

STEPANOVIĆ: Šta meni nedostaje u ovoj reprezentaciji? Onaj kremen, ona iskra koja će sve zapaliti. Da li je to jedan šut, jedan dribling, jedan duel koji si dobio, a bilo je nemoguće da ga dobiješ, jedna dobra odbrana golmana... da mi počnemo da verujemo u sebe!

GLAS: Ko je po Vama najviše pokazao na turniru?

STEPANOVIĆ: Mislim da na početku nismo dobili fudbal koji smo očekivali, ali jedino su Španci odigrali kako treba. Svi drugi su se nešto borili, kao da su kalkulisali. Kao da se čuvaju za ono što tek dolazi. Iza igrača su teška prvenstva, to se vidi. Vidi se da je 15 dana malo da se regenerišu i spreme za veliko takmičenje. Pre su igrači imali nešto manje od mesec dana za to i to je optimalno. Ali, ovo je fudbal gde se samo juri za parama i niko te ništa ne pita. Na kraju krajeva, više je ekipa i više utakmica. U završnici će odlučivati i to ko ima manje povređenih igrača, kažnjenih. Hoću da kažem i to da je najbolji termin za velika takmičenja u pauzi između dve polusezone, jer tad igrači nisu potrošeni.

Baza

GLAS: Kako gledate na činjenicu da smo jedina selekcija koja je smještena faktički u centru grada, dok su sve ostale izolovane od dodira javnosti?

STEPANOVIĆ: Ne znam kakve smo imali mogućnosti o pitanju izbora hotela, ali ako smem da primetim možda smo zakasnili s tim pa smo na kraju izabrali ovaj u centru grada. Obično se ekipa smesti i izoluje od uticaja navijača, ako je ikako moguće blizu trening centra. Međutim, ne poznajem toliko dobro Augzburg, jer sam samo dva puta bio tamo, kad smo igrali i ne znam zašto smo smešteni tu gde jesmo. Ne znam je li bilo drugih mogućnosti, verujem da jeste, ali ako na vreme ne rezervišeš, onda ne dobiješ ono što si hteo. Ima još jedna stvar, možda se nešto tu i proslavi u tom hotelu pa dođu novinari i to snime i onda ispadne kao, vidi ih vesele se, šta oni misle... Današnji mediji ne praštaju ništa, ali i to razumem, jer novine je potrebno prodati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.