Dragoljub R. Živojinović: Sarajevo gubi podršku za reviziju istorije

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" srpski istoričar, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) i predsjednik Organizacionog odbora međunarodnog naučnog skupa "Srbi i Prvi svetski rat" Dragoljub R. Živojinović.

- Taj posao, po diktatu iz Berlina, sada su preuzeli Austrijanci, koji vode glavni posao, jer su im Nemci rekli da je sve na njima, zato što su nekada bili gospodari u BiH. Međutim, svi pokušaji revizije istorije, čiji smo svedoci bili do sada, ostali su prilično bez uspeha - istakao je Živojinović.

* GLAS: SANU će iduće godine biti organizator međunarodnog skupa o Prvom svjetskom ratu na kojem će se nastojati naučno i činjenično dati odgovor na pokušaj revizije i falsifikovanja istorije. Dokle se stiglo sa pripremama i kako ispuniti taj zadatak?

ŽIVOJINOVIĆ: Plan koji smo zacrtali, a koji uključuje prisustvo 40-ak učesnika na skupu "Srbi i Prvi svetski rat", je ispunjen. Pola učesnika će biti stranci, a pola domaći. Skup će biti organizovan u SANU, a u Organizacionom odboru sve zajedno planiramo sa predstavnicima Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i Matice Srpske iz Novog Sada. Oni će biti i članovi različitih počasnih tema o kojima će se diskutovati.

* GLAS: Koliko je značajno da ANURS i SANU zajednički učestvuju u organizaciji ovog skupa?

ŽIVOJINOVIĆ: Razgovarao sam sa predsednikom ANURS-a, ostavio sam njemu na volju da organizuje aktivnosti sa strane Akademije iz Republike Srpske. Za sada imamo dvojicu učesnika na skupu, a koji su iz RS. To su doktor Nikola Popović, koji se već prijavio za učešće i jedan učesnik sa Pala koji je najavio dolazak.

* GLAS: Evropski istoričari godinama unazad promovišu tezu da odgovornost za Prvi svjetski rat nose Srbija i Rusija. Zašto se tek sada o ovome aktivnije govori i kako spriječiti reviziju istorije?

ŽIVOJINOVIĆ: To se govorilo odmah nakon što se završio Prvi svetski rat. Nemci su počeli da pišu zahteve da se mirovni ugovori revidiraju. U tome su im se pridružili Austrijanci, Mađari i ostali, svi praktično poraženi. Međutim, svi pokušaji revizije ostali su prilično bez uspeha, jer je i u Nemačkoj bilo otpora takvoj reviziji. Štaviše, Hajnc Fišer i njegovi đaci su otišli korak dalje. Oni su utvrđivali nemačku odgovornost za rat. Prema tome, taj proces nije nikakva novost, on se ponavlja. Sada je dobra prilika, povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, da se odgovornost raspodeli na više naroda i nacija, odnosno država, da ne ispadne samo da je i dalje Nemačka glavni krivac. Tako ta ideja potiče iz Evrope, i zbog toga učestvuje i Evropska unija, a ceo koncept gura nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je pomogla i da se dodeli novac za skup koji se planira organizovati u Sarajevu. Međutim, zahtev je bio da to rade Srbi, Bošnjaci i Hrvati zajedno, a s obzirom na to da tu nije bilo moguće napraviti dogovor, odustalo se od toga i mnogi francuski istoričari, koji su u tome prvobitno učestvovali, digli su ruke i povukli se, jer Srbi ne učestvuju. Taj posao, po diktatu iz Berlina, sada su preuzeli Austrijanci, koji vode glavni posao, jer su im Nemci rekli da je na njima sve, zato što su nekada bili gospodari u BiH. Vidimo da pojedini istoričari, posebno iz Engleske, daju vrlo bombastične izjave. Neke od tih istoričara videćemo u Beogradu i s njima ćemo da porazgovaramo i da se iskritikujemo, da im pokažemo da nisu u pravu, odnosno da njihove izjave nemaju veze sa stvarnošću.

* GLAS: Pored Njemačke, kome je još u interesu prekrajanje istorije i hoće li biti teško dokazati da se namjerno zaboravljaju fakta i da se istorija falsifikuje u skladu sa aktuelnim odnosnom snaga velikih sila?

ŽIVOJINOVIĆ: Prekrajanje istorije je u interesu svima onima koji su poraženi u Prvom svetskom ratu, prije svega Nemačkoj, pa Austriji, Mađarima, Bugarima, oni su glavni nosioci revizije. Neće biti teško dokazati njihove namere, mi ćemo o tome govoriti, imamo puno referata o njihovom ponašanju, njihovoj politici. Pored toga, sprema se jedna velika serija emisija koje će se emitovati na televiziji, gde će se razgovarati o svim pitanjima koja se tiču politike velikih sila, Srbije, organizacija koje su delovale na ovim prostorima, "Mlade Bosne", "Crne ruke", "Narodne odbrane" i drugih. Da se vidi njihov deo u svemu tome, da se stanovništvu približi do koje mere su velike sile bile upletene u dešavanja na ovim prostorima, šta su želele. Govoriće se i o velikim srpskim pobedama 1914. godine, pa o tragičnoj 1915. godini i svim ostalim zbivanjima u vezi sa Prvim svetskim ratom.

* GLAS: Projektom "Sarajevo srce Evrope", u kojem ne učestvuje RS, Gavrilo Princip se pokušava prikazati kao terorista. Kako gledate na to?

ŽIVOJINOVIĆ: To je tačno. Mi smo već Kristofera Klarka, profesora moderne evropske istorije sa Kembridža, prisilili da odustane od termina da je Princip terorista. Ali imamo sada istoričarku sa Univerziteta Oksford Margaret Makmilan koja je vrlo uporna i tvrda u tom stavu. Ali, i Makmilan će doći u Beograd i pokušaćemo s njom da razgovaramo i da joj kažemo da se takvi termini ne upotrebljavaju i da se nešto, što se dešavalo ranije u Evropi, uopšte ne može na taj način porediti. Organizaciju "Mlada Bosna" prvo ćemo predstaviti na televiziji, zvaćemo ljude koji se bave tom temom, da objasne narodu ko su pripadnici "Mlade Bosne", šta su bili njihovi ciljevi.

* GLAS: Uz sarajevski skup o Prvom svjetskom ratu pokušava se obilježiti i "bolno sjećanje na opsadu Sarajeva prije dvadeset godina". Mogu li se ova dva događaja povezivati i zasnivati na istim pretpostavkama?

ŽIVOJINOVIĆ: To nema nikakve veze, to su različiti događaji, različite okolnosti, različiti ljudi. To je neuporedivo. Ako se upoređuju neke stvari, a partneri su sasvim s levih, desnih ili ne znam kojih strana, onda to jednostavno ne pije vodu. Mi nameravamo da objavimo zbornike radova, na srpskom i engleskom jeziku, koji će biti deljeni bibliotekama širom sveta. Nameravamo i da dovršimo objavljivanje dokumenata o spoljnoj politici Kraljevine Srbije od 1903. do 1914. godine. To će biti najveći doprinosi skupa iz Beograda.

Hrvatska

* GLAS: Kako ocjenjujete trenutnu situaciju na Balkanu? Hrvatska je postala član EU, Crna Gora napreduje u integracijama, Srbija u pregovorima, a BiH stagnira. Šta je prema Vama izvjesno da se desi u skorijoj budućnosti?

ŽIVOJINOVIĆ: Hrvatska je ostvarila svoj cilj, ušla u Evropsku uniju i odmah pokazala svoje pravo lice i šta misli da radi sa Srbijom i srpskim ostacima u Hrvatskoj. Stvar je vrlo jasna, ona je svoj cilj postigla, sada ima zaštitu i ne može joj niko ništa. Hrvati su nacija koja nije iživela svoju prošlost i istoriju i u tom svetlu gledam i na veličanje fašizma koje je prisutno poslednjih dana. Balast Srbije je i dalje Kosovo, koje ne može lako da se reši, dokle će Crna Gora da stigne tek će da se vidi, a BiH je daleko od bilo kakvih razgovora o evropskim integracijama.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.