Aleksandra Ninković-Tašić: Vreme da Pupinovo nasleđe izvučemo iz mraka

Kaže to u intervjuu za “Glas Srpske” potpredsjednik Obrazovno-istraživačkog društva “Mihajlo Pupin” Aleksandra Ninković-Tašić.

- Sledeće godine, 2014. obeležavamo 160 godina od rođenja jednog od najsvestranijih Srba u našoj istoriji. Verujem da ćemo dočekati 9. oktobar, dan Pupinovog rođenja, sa spomenikom ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu - dodaje Ninković-Tašić.

Prema njenim riječima, s obzirom na to da je decenijama bogato Pupinovo nasljeđe bilo u mraku, spomenik je jedan od načina da se sa zahvalnošću i ljubavlju sjetimo velikog dobrotvora, naučnika i diplomate.

- Kada shvatite da je Pupin bio veoma bogat čovek, a da je sve što je imao ostavio srpskom narodu, kada samo pomislite na liste dobrih dela kojih ima više od 1.000, kada shvatite da je dobio Pulicerovu nagradu, ne možete a da ne osetite zahvalnost i divljenje - istakla je Ninković-Tašić.

*GLAS: Na platou ispred zgrade Tehničkih fakulteta u Beogradu trebalo bi da bude podignut spomenik Mihajlu Pupinu, za šta se Vaše društvo godinama zalagalo. Dokle se stiglo sa realizacijom ove inicijative?

NINKOVIĆ-TAŠIĆ: Sledeće godine, 2014. obeležavamo 160 godina od rođenja jednog od najsvestranijih Srba u našoj istoriji. Tada će, verujem, inicijativa stići do svoje realizacije i dočekaćemo 9. oktobar, dan Pupinovog rođenja, sa spomenikom ispred Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Srpska akademija nauka i umetnosti, grad Beograd, dekan fakulteta, kao i mnoge druge institucije, daju snažnu podršku ovom poduhvatu, svesni da se prilika ne sme propustiti. S obzirom na to da je decenijama bogato Pupinovo nasleđe bilo u mraku, spomenik je jedan od načina da sa se zahvalnošću i ljubavlju setimo velikog dobrotvora, naučnika i diplomate.

*GLAS: Da li je kod nas dovoljno promovisano ime i djelo Mihajla Pupina i dovoljno istaknuta njegova istorijska uloga?

NINKOVIĆ-TAŠIĆ: Milan Kašanin je 1927. godine u “Cvijeti Zuzorić” u Beogradu, istakao: “Mi, Srbi, ne umemo da uvažavamo svoje žive, ali ni da se sećamo svojih umrlih”, pri tome misleći na velikane koji su umesto u najsvetlije putokaze u srpskom društvu, nestali u zaboravu i nemaru. Nažalost, Pupin je jedan od takvih primera. Posle gotovo sedam godina posvećenosti njegovom delu i životu, moj je utisak da su u slučaju nasleđa Mihajla Pupina pomešani nemar i loša namera. Nemoguće je da su sva ta dobra dela, svi ti značajni doprinosi nestali iz sećanja ne samo naroda, već i institucija, bez namere da se sklone iz obrazovnog, naučnog, kulturnog ili duhovnog sistema našeg društva. Nijedna od njegovih mnogih uloga nije dovoljno istaknuta. Čak ni naučna. Njegovi legati, darovi i dobročinstva predstavljaju iznenađenje i za institucije koje su te darove primale. Istorija diplomatije ne pamti velike Pupinove doprinose, a njegov književni rad ostaje privilegija malobrojnih koji se susretnu, uglavnom slučajnom, sa nekom od Pupinovih knjiga. Naporom Obrazovno-istraživačkog društva “Mihajlo Pupin” poslednjih nekoliko godina ta slika se menja. Naravno, svesni smo da nas čeka još dug put.

*GLAS: Autor ste izložbe “Mihajlo Idvorski Pupin - Stvaralačka koordinacija”. Koliko je ova izložba pomogla građanima da se “upoznaju” sa naučnikom?

NINKOVIĆ-TAŠIĆ: Izložba “Mihajlo Pupin-Stvaralačka koordinacija” pomogla je pre svega da se građani upoznaju sa Pupinovim velikim ljudskim dostignućima. Ona je svoj život počela u Galeriji nauke i tehnike SANU, obišla Kulu, Šabac, Crnu Goru. Sada je ponovo u Beogradu, stići će do još gradova u Srbiji, želja nam je i do Republike Srpske. Ljudi reaguju izvanredno, prvo ne mogu da veruju, a zatim ganuti i pomalo tužni, sigurna sam, odlaze sa potpuno novim osećanjem vezanim za izuzetnog čoveka. Izložba nikada ne živi sama, trudimo se da je kroz susrete, posebno sa školskom decom, oživimo, da i rečju prenesemo bogate informacije, dovoljno atraktivne i važne i za savremeni trenutak.

*GLAS: Vi ste i autor projekta Virtuelni muzej Mihajla Pupina?

NINKOVIĆ-TAŠIĆ: Virtuelni muzej nastao je pre svega iz moje velike želje da se sa Pupinom susretne što veći broj ljudi. I evo posle samo nekoliko meseci njegovog života na internetu posetilo ga je više ljudi nego što bi klasičnu izložbu za nekoliko godina. Već u septembru stalna postavka (koja se sastoji od deset tematskih izložbi), počinje da raste, uz nove teme i podatke koji nisu mogli da nađu mesto u osnovnoj postavci. Tu su Pupinov životni put, priča o rodnom Idvoru, Americi, profesorski rad, njegova priznanja, naučni rad, nacionalno-politički doprinosi, dobročinstva i legati. Nova postavka koja će se priključiti ovom spisku biće o odnosu Pupina i Tesle, a za njom će odmah slediti i Arhiva štampanih medija 1900 - 1935, u kojoj se na naslovnim stranama može pratiti Pupinov bogat rad sa jedne strane i neverovatan ugled koji je taj rad pratio, sa druge.

*GLAS: Šta su planovi Društva? Na čemu trenutno radite?

NINKOVIĆ-TAŠIĆ: Trenutno završavam dokumentarni film o Mihajlu Pupinu. I on će biti način da se nepoznato pretvori u poznato, da se iz mraka izađe na svetlo. Znate, kada shvatite da je Pupin bio veoma bogat čovek, a da je sve što je imao ostavio srpskom narodu, kada samo pomislite na liste dobrih dela kojih ima više od 1.000, kada shvatite da je njegovu autobiografiju čitao ceo svet, da su se mladi decenijama obrazovali oslanjajući se na nju, da je dobio Pulicerovu nagradu, ili kada pomislite na nobelovce, njegove učenike ili na najveće institucije nauke prve polovine HH veka, u čijem je osnivanju učestvovao (kao što je NASA), ne možete a da ne osetite zahvalnost i divljenje. I mogu samo da vam napomenem da je ovo mali početak velike priče o, kako se to kaže u jednom članku iz “Vašington posta”, o najšarmantnijoj i najljubaznijoj ličnosti dvadesetog veka.

Spomenik

Spomenik Pupinu trebalo bi da bude podignut na platou ispred zgrade Tehničkih fakulteta gdje se već nalazi statua genija iz Smiljana. Mjesto kraj Nikole Tesle nije izabrano slučajno. Njih dvojica su se dobro poznavali i, uprkos svim razlikama i sukobima, smatrali se prijateljima.

Iako su se poslije kratkotrajnog drugovanja brzo razišli, na samrtnoj postelji Pupin je poželio da vidi Teslu. Tesla mu je želju ispunio, ali nikada nije otkrio o čemu su  razgovarali te 1935. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.