Aleksandar Čotrić: Srbe najbolje povezuje saznanje da moraju biti zajedno

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" predsjednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu u Narodnoj skupštini Srbije Aleksandar Čotrić.

- Potrebno je konačno početi sa primenom Strategije o jačanju veza matične države sa dijasporom i Srbima u regionu. Ovaj dokument je usvojila Vlada Srbije pre dve godine, ali je malo toga zapisanog u njemu i realizovano - dodao je Čotrić.

Naglašava da se nada da će rukovodstva parlamenata Srbije i Srpske imati još više razumijevanja za potrebu saradnje na nivou najviših zakonodavnih tijela.

- To bi trebalo da bude podsticaj i za saradnju izvršnih vlasti, lokalnih samouprava i svih drugih državnih organa i institucija - naglasio je Čotrić.

* GLAS: Kakva je saradnja između Srba u zemljama regiona, da li su međusobno dovoljno povezani?

ČOTRIĆ: Mislim da Srbi, nažalost, nisu dovoljno međusobno povezani i da bi na tom planu, pre svega, njihova matična država trebalo da učini znatno više. Tu mislim na potrebu da se mnogo češće nego do sada sastaje Savet za Srbe u regionu, kojim predsedava predsednik Srbije. Ovo telo je osnovano prema Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu i okuplja najviše predstavnike izvršne vlasti Srbije - predsednika države, premijera, predsednika Skupštine, ministre unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, finansija, kulture, prosvete... sa ciljem da se, uz učešće legitimnih predstavnika Srba iz BiH, Hrvatske, Slovenije, Albanije, Mađarske, Rumunije, Makedonije i Mađarske rešavaju pitanja u vezi sa statusom i pravom naših sunarodnika u ovih osam država regiona i da ojačaju odnosi sa matičnom državom, kao i njihovi međusobni odnosi. Koliko je meni poznato, iako zakon predviđa da se sednice ovog tela moraju održavati najmanje jednom u tri meseca, Savet se nije sastao od aprila ove godine. Očekujem da predsednik Srbije Tomislav Nikolić što pre sazove sednicu ovog tela, sa jasno utvrđenim dnevnim redom i uz dobre pripreme, kako sednice ne bi služile, kao u prethodnom periodu, samo za snimanje za televizije i za marketing bivše vlasti. Srbi se, međutim, uspešnije povezuju sami između sebe i to najviše na kulturno-prosvetnom planu. Iznad svega, povezuje ih isto ime, jezik, pismo, vera, poreklo, svest, istorija, običaji i saznanje da moraju biti zajedno. Ponekad nas, zapravo, naši protivnici na najbolji način ujedinjuju.

* GLAS: Šta je potrebno uraditi da bi se taj odnos poboljšao?

ČOTRIĆ: Potrebno je konačno početi sa primenom Strategije o jačanju veza matične države sa dijasporom i Srbima u regionu. Ovaj dokument je usvojila Vlada Srbije pre dve godine, ali je malo toga zapisanog u njemu i realizovano. Takođe, potrebno je da rad Skupštine dijaspore i Srba u regionu bude delotvorniji, da se njeni zaključci primenjuju, a ne samo da se deklarativno usvajaju. Skupština se, iako je trebalo, nije sastala za Vidovdan ove godine, a nije ni kasnije. Ministarstvo za dijasporu je još od marta obavljalo, kao i cela Vlada samo tehničke poslove. Onda su u maju usledili izbori, pa se na formiranje Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu čekalo sve do početka novembra. Suštinski, sedam meseci dragocenog vremena je izgubljeno. Dalje, neophodno je da se mešovite vladine komisije za pitanja nacionalnih manjina sastaju češće i da se njihovi zaključci, takođe, u većoj meri realizuju nego to što je to do sada bilo.

* GLAS: Koji je najbolji način da se Srbi iz dijaspore povežu sa maticom u poslovnom smislu?

ČOTRIĆ: Ne raduje me činjenica da je već decenijama naša velika šansa ekonomski potencijal dijaspore, jer taj potencijal nikako da se pretvori u velika i konkretna investiranja. Bilo je učešća naših privrednika iz dijaspore u privatizaciji srpske privrede, i taj procenat iznosi više od jedne petine. Istina je da u novootvorenim preduzećima, čiji su vlasnici iz rasejanja, radi više desetina hiljada ljudi, ali još je to znatno ispod obostranih mogućnosti. Tačno je i da naši ljudi svake godine šalju u Srbiju svojoj rodbini više od četiri milijarde evra, ali taj novac odlazi na potrošnju i zadovoljavanje osnovnih potreba domaćeg stanovništva, a ne u ono što nam je potrebnije, a to je pokretanje proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta. Neophodno je omogućiti određene carinske, poreske i ekonomske olakšice investitorima srpskog porekla iz inostranstva, izraditi konkretne ponude, na nivou ministarstava i lokalnih samouprava, za njihovo ulaganje i obračunati se sa kriminalom i korupcijom u redovima vlasti, jer je to destimulisalo investicije. Moramo, međutim, da znamo da je nekim neuspelim privatizacijama, poput "Putnika" ili "Galenike", u kojima su učestvovali investitori srpskog porekla iz SAD, zbog krivice naših vlasti, poslata veoma loša poruka ostalim biznismenima iz rasejanja. Moramo da se u budućem periodu mnogo više posvetimo našim uspešnim privrednicima u svetu i da ih zainteresujemo profitabilnim projektima, poput ulaganja u zdravu vodu i hranu, što je razvojna šansa Srbije prvog reda. Mi drugima ne možemo da konkurišemo proizvodnjom automobila, televizora ili mobilnih telefona, ali možemo proizvodnjom i preradom šljiva, malina, jabuka, grožđa, paprika...

* GLAS: Kakav je odnos Srbije sa Republikom Srpskom, koliko se taj odnos njeguje?

ČOTRIĆ: Kad kažem Srbija, ja mislim Srpska i kada mislim Srbija, ja kažem Srpska. Mislim da je za vas u Srpskoj i za nas u Srbiji veoma poučan primer odnosa između Nemačke i Austrije. Granica između ovih država praktično ne postoji. Ima je na karti, ali ne i u stvarnom životu. Na tlu Nemačke i Austrije postoji jedinstveni jezički, kulturni, novčani, carinski, privredni, ekonomski, zakonodavni prostor. Ako je tako u Evropskoj uniji, to znači da je to poželjan i prihvaćen model od najvećih i najuticajnijih zemalja Evrope i sveta, pa bismo i mi trebalo da sledimo upravo ovaj model.

* GLAS: Da li je dovoljno samo postojanje Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama između RS i Srbije?

ČOTRIĆ: Taj sporazum govori i o saradnji skupština Srbije i Republike Srpske, ali, prema mom mišljenju, kao i u mnogim drugim oblastima, nema dovoljno saradnje, čak ni u okviru onoga što je minimum minimuma, i što je garantovano međunarodnim sporazumima i našim međusobnim dogovorima. Nadam se da će rukovodstva naših parlamenata sada imati više razumevanja za potrebu saradnje na nivou najviših zakonodavnih tela, što bi trebalo da bude podsticaj i za saradnju izvršnih vlasti, lokalnih samouprava i svih drugih državnih organa i institucija. Mislim da se, ponekad, plašimo šta će neko drugi da nam kaže i da se zato ustručavamo da pokažemo i sebi i drugima da smo jedan narod. Za početak, potrebno nam je više međusobnog informisanja, da svakodnevno znamo šta se događa i u Srbiji i u Srpskoj. Imam utisak da se polako udaljavamo i da sve manje znamo, bar mi u Srbiji šta se događa na političkom, ekonomskom, kulturnom i sportskom planu u drugoj sredini. To nije dobro, osim za one koji nam ne misle dobro.

* GLAS: U kojim oblastima bi RS i Srbija trebalo više da sarađuju, gdje mogu podstaći jedna drugu u razvoju?

ČOTRIĆ: Posebno možemo da sarađujemo mnogo više, nego do sada, u energetici, i to u izgradnji hidroelektrana na Drini i gasovoda "Južni tok" koji polazi iz Rusije i koji će prolaziti kroz Srbiju i Srpsku. Velika mogućnost za saradnju postoji i u finansijama, proizvodnji zdrave hrane i vode, preradi drveta, saobraćajnoj infrastrukturi... Značajna je i saradnja u oblasti obrazovanja, a s ciljem usklađivanja školskih programa. Trebalo bi unaprediti i povezivanje 24 opštine duž Drine na obe njene obale i u tom smislu potrebno nam je još novih mostova ili barem graničnih prelaza skelom, kao što je nedavno otvoreni između Lešnice u Srbiji i Janje u Srpskoj.

* GLAS: Kako ocjenjujete rad Kancelarije za dijasporu?

ČOTRIĆ: Održali smo zajedničku sjednicu skupštinskog Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i dogovorili smo se o zajedničkim aktivnostima. Doneli smo planove rada koji su komplementarni i već podneli zajedničke amandmane na Zakon o budžetu. Utvrdili smo i kalendar događaja i manifestacija u 2013. godini, tako da se nadam sistematičnom radu koji neće biti ad hok, već planski i osmišljen. Optimista sam u pogledu budućeg rada Kancelarije, jer su na njenom čelu direktor Slavka Drašković i njen zamenik Aleksandar Vlajković, osobe koje dobro poznaju prilike u dijaspori i imaju potrebno znanje i energiju da krenu u rešavanje mnogih pitanja.

* GLAS: Rekli ste ranije da bi u parlamentu Srbije trebalo da sjedi pet predstavnika Srba izvan Srbije. Da li je moguće da se to zakonski obezbijedi?

ČOTRIĆ: Smatram da bi pet poslaničkih mesta, s obzirom na brojnost srpske dijaspore, bio adekvatan broj, s tim da po jedan poslanik predstavlja Srbe u regionu, zapadnoj Evropi, Sjevernoj Americi, Australiji i jedan u ostalim delovima sveta. Tako bi se, konačno, na pravom mestu čuo autentičan glas srpskog rasejanja i niko ne bi mogao da ga ne čuje i okreće glavu od rešavanja njegovih problema, za šta je Srbija nadležna i obavezna po Ustavu iz 2006. godine. Mi ćemo kao Odbor za dijasporu i Srbe u regionu do kraja godine razgovarati sa nadležnima u Vladi o predlogu izmene Izbornog zakona koji bi, po ugledu na pojedine države u regionu, kao što su Hrvatska i Makedonija, omogućio prisustvo predstavnika dijaspore i Srba iz regiona u Skupštini Srbije, već od sledećih izbora koji se očekuju 2016. godine. Nažalost, na prethodnim izborima veoma mali broj ljudi prijavljivao se i glasao, a, pri tome, ti izbori u dijaspori su i mnogo koštali. Kao jedno od rešenja je izmena izbornog zakona, kako bi se omogućilo glasanje poštom i internetom. Zakon o državljanstvu Srbije podrazumeva da Srbi iz dijaspore i Srbi iz regiona imaju pravo na državljanstvo Srbije bez prijavljenog prebivališta na teritoriji Srbije, i pri tome ne treba da plaćaju takse, niti je potrebno da se odriču državljanstva zemlje u kojoj žive. Ljudi iz BiH koji žele državljanstvo Srbije mogu da se obrate Ambasadi Srbije u Sarajevu i Konzulatu u Banjaluci.

Aforizmi

* GLAS: Poznati ste i kao pisac aforizama. Kakva je pozicija srpskog aforizma u regionu i svijetu?

ČOTRIĆ: Ove godine obeležavamo 220 godina od prve knjige aforizama na srpskom jeziku - "Malog bukvara za veliku decu", koji je napisao Miodrag Maksimović i 1792. godine objavio u Beču, dakle u dijaspori. Satira je jedan od najboljih žanrova savremene srpske književnosti. U poslednjih tridesetak godina objavljeno je u Srbiji mnogo izuzetno vrednih aforističarskih knjiga koje su, pored ostalih, napisali Dušan Radović, Brana Crnčević, Vladimir Bulatović Vib, Rade Jovanović, Ranko Guzina, Rastko Zakić, Milovan Vitezović, Pavle Kovačević, Aleksandar Baljak, Slobodan Simić...

U Republici Srpskoj ima vrlo kvalitetnih satiričara, a u Bijeljini se već desetak godina održava veoma značajan međunarodni festival humora i satire koji uspešno organizuje Udruženje aforističara "1. april", na čijem čelu je satiričar Grujo Lero. Hvale vredan je podatak da se jedina humorističko-satirična emisija u regionu emituje na Radiju Srpske iz Banjaluke i da je neprekidno priprema od 2000. godine Borislav Mitrović. Srpski aforizmi veoma su cenjeni i priznati u svetu. Antologije srpskog aforizma samo za nekoliko poslednjih godina objavljene su u Poljskoj, Bugarskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Rumuniji, Sloveniji... A naši autori zastupljeni su u antologijama svetskog aforizma koje su se pojavile u SAD, Rusiji, Hrvatskoj, Makedoniji... Publika voli satiru i veoma su čitane rubrike koje je objavljuju u dnevnim i nedeljnim listovima.

*****

Osim što smo isti narod,

među nama nema drugih sličnosti.

********

Ja nemam nijednog prijatelja.

Ja sam neutralan.

*********

U redu je da se proveri poreklo bogatstva,

ali najveći broj građana zahteva da se ispita

 i poreklo njihovog siromaštva.

Ja sam dvostruko veći vernik od vas. 

Krstim se i desnom i levom rukom.

++++++++++++++++++++

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.