Zoran Milivojević za “Glas Srpske”: Rat u Ukrajini podigao i “cijenu” BiH i Kosova

Šta se krije iza slanja novog kontigenta vojnika na Balkan, da li se nešto sprema u ovoj južnoj srpskoj pokrajini, kao što je upad albanskih specijalnih jedinica ROSU na sjever Kosova, a što bi moglo ponovo potpaliti balkanski fitilj? Prema mišljenju bivšeg srpskog diplomate iz Beograda Zorana Milivojevića, takav jedan scenario malo je realan. Smatra da je rat koji se gotovo devet mjeseci bespoštedno vodi u Ukrajini u stvari podigao “cijenu” regiona, prije svega BiH i Kosova, koji su opet u centru pažnje zapadnih diplomata zbog navodnog ruskog uticaja u ovim zemljama.

- Ne bi trebalo zaboraviti da se nalazimo u svojevrsnoj enklavi okruženom NATO zemljama. Prije nego što završi rat u Ukrajini zapadne zemlje predvođene Amerikom, Velikom Britanijom i Nemačkom žele da što pre stave ne neki novi zarez, već veliku tačku na balkansku priču oko evroatlantskih integracija. U tom kontekstu trebalo bi posmatrati i svako jačanje zapadnih efektiva na prostorima Kosova i BiH, bilo da je reč o vojnim ili političkim. Isti je cilj - istakao je u intervjuu za “Glas Srpske” Milivojević, pojašnjavajući sve veće političke i bezbjednosne tenzije i u regionu.  

GLAS: Kako će zemlje takozvanog zapadnog Balkana proći u cijeloj ovoj priči stvaranja novog svjetskog poretka, crtanja novih granica i crvenih linija?

MILIVOJEVIĆ: Deo balkanskih zemalja je već “zapadni opredeljen”. Neutralni status trenutno ima samo Srbija i BiH, odnosno Republika Srpska. Zbog toga je sada najveći zapadni pritisak na Beograd, jer od Srbije zavisi i stabilnost u regionu. Imaju dva nezavršena posla, a to su Kosovo i BiH. I ti zapadni pritisci će svakim danom biti sve veći. 

GLAS: Ministarka spoljnih poslova Njemačke kategorična je da mora doći do međusobnog priznanja Srbije i Kosova.

MILIVOJEVIĆ: Zapadu se žuri kako bi “kosovski presedan” izbili Putinu iz ruku kao argument za Donbas.

Ruski predsednik se stalno poziva na taj međunarodni presedan kada opravdava svoje poteze. Oni stoga pritišću Srbiju da prizna nezavisnost KiM. Time bi se potvrdio i njihov stav o “jedinstvenom slučaju”. Na taj način “kosovski presedan” više se ne bi mogao koristiti kao argument i izgovor. I to je suština cele te priče. 

GLAS: Sve je više upozorenja kako bi Rusija mogla posegnuti za oružjem za masovno uništenje. Koliko su ona realna, pogotovo jer smo svjedoci da sve ovo polako prerasta u jedan veliki hibridni rat bez ikakvih, uslovno rečeno, “pravila igre”?

MILIVOJEVIĆ: Kada se pominje oružje za masovno uništenje onda bi trebalo imati u vidu ono što ruski predsednik Vladimir Putin stalno ponavlja - da će Rusija ta sredstva upotrebiti samo, ali samo u slučaju ukoliko dođe do neposredne opasnosti po opstanak države.

To važi i za druge nuklearne sile, poput Kine i Amerike. Mogli smo nedavno videti stav francuskog predsednika Emanuela Makrona da njegova zemlja ma šta da se desi neće nuklearno ratovati sa Rusijom. S druge strane, Amerikanci se sasvim drugačije ponašaju, jer su zainteresovani da ovaj rat što duže traje. Zbog toga i na njihove zvanične stavove treba gledati u kontekstu hibridnog i medijskog rata, kojeg vode protiv Rusije.    

GLAS: Može li se ovaj rat proširiti i van granica Ukrajine i na koje zemlje?

MILIVOJEVIĆ: Mislim da su nakon aneksije četiri ukrajinske regije od strane Kremlja stvoreni uslovi da se ovaj rat nastavi i u narednom periodu, pogotovo jer pomenute teritorije od strane Rusije još uvek nisu u potpunosti teritorijalno “zaokružene”. Rusija počinje da koristi sve veće snage na terenu, ali opasnost od direktnog sukoba sa NATO-om još uvek ne postoji. Ako bi do toga ipak došlo, onda smatram kako bi taj sukob isprovocirala NATO strana na granicama, recimo, baltičkih država.  

GLAS: Američki magazin “Spoljna politika” nedavno je objavio kako bi SAD mogle da natjeraju Ukrajinu da sjedne za pregovarački sto sa Rusijom. Zašto to ne učine, već umjesto toga i dalje šalju ogromne količine naoružanja Kijevu?

MILIVOJEVIĆ: Njima takav rasplet događaja nikako ne odgovara, zato što smatraju da Rusija nije dovoljno vojno i ekonomski iscrpljena. Nije na koljenima. I što se njih tiče oni će zajedno sa Britancima činiti sve da ovaj rat produže u nedogled. Staviće tačku tek kada procene da je izolacija Rusije na globalnom planu dala rezultata.

GLAS: Kako objašnjavate mazohističku politiku većine evropskih zemalja, a prije svega Njemačke?

MILIVOJEVIĆ: Sadašnja nemačka vlast je, u to nema sumnje, pod potpunom i direktnom kontrolom Vašingtona. Zato i tamošnje vlasti vuku poteze koji nisu u interesu njemačkog naroda, jer imaju mentora koji im govori šta i kako da radi. Nova nemačka vlada, koju čini “semafor” koalicija, promenili su svoju izvornu politiku. Ono na čemu su dobili poslednje izbore, sada ne važi. Nema “zelene”, a ni “istočne” politike. Od svega su odstupili pod američkim pritiscima.     

GLAS: Utisak je kako je jedino bivša njemačka kancelarka shvatila u kom sve pravcu ukrajinska kriza može eskalirati, navodeći kako bi evropsku bezbjednost trebalo graditi u saradnji sa Rusijom?

MILIVOJEVIĆ: Potpuno sam saglasan sa njenom ocenom, baš kao i sa stavovima mađarskog predsednika Viktora Orbana, ali i bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Da je Merkelova ostala na vlasti verujem da do svega ovog ne bi došlo, jer bi ona verovatno sve uradila da se ponovo aktivira “Minski sporazum”, na čemu je Rusija i insistirala.   

GLAS: Može li se nešto promijeniti u američkoj spoljnoj politici nakon američkih izbora za Senat i Kongres?

MILIVOJEVIĆ: Naravno. Mislim da je to jedan od strahova s kojim su sada suočene demokrate. Ukoliko bi republikanci osvojili većinu u ova dva najviša američka zakonodavna tijela, stvari bi se mogle iz korena promeniti na globalnom nivou. Verujem da bi tada bile zavrnute i slavine za snabdevanje Kijeva oružjem.

Ko stoji iza sabotaža

GLAS: Kako gledate na sve češće pokušaje sabotaže naftovoda i gasovoda, da li se na ovaj način pravi još jedna paralelna željezna zavjesa prema Rusiji, ne samo politička već i ekonomska te ko od toga ima najviše koristi?

MILIVOJEVIĆ: Ne pravi se samo prema Rusiji ta zavesa, već i prema Evropi. Ovo što se dešava oko naftovoda i gasovoda očigledno je u funkciji nastojanja Amerike da se Rusija onemogući da u nekom narednom periodu eventualno obnovi svoje poslovne i energetske aranžmane sa Evropom. Američka namjera je da evropske zemlje za sebe dugoročno energetski i politički veže. Za sva vremena. Oni stoga jedini imaju interes da ovi cjevovodi nikada ne prorade u punom kapacitetu. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.