Zora Vidović, ministarka finansija Republike Srpske: Inflaciju ne možemo izbjeći

Srpska, prema njenim riječima, u ovoj godini bilježi veći rast ukupnih prihoda od planiranih budžetom. Tako su direktni prihodi veći za 195 miliona u odnosu na lani, osjetan je i rast indirektnih prihoda - 15,3 odsto su veći u poređenju sa istim periodom prošle, ali i 2019. godine, što ohrabruje. Dodaje da je to posljedica privredne aktivnosti koja ove godine postiže značajan rast.

- Dokaz tome su podaci. Imamo značajan oporavak svih makroekonomskih pokazatelja u ovoj godini, između ostalih, proizvodnju koja je 15,4 odsto veća u odnosu na lani, visoku pokrivenost uvoza izvozom, oko 80 odsto, što govori o smanjenju spoljnotrgovinskog deficita. Vidi se i oporavak brojnih sektora privrede pa i turizma, i sve to doprinosi rastu prihoda - kaže Vidovićeva.

GLAS: Nedavno je rečeno da se do kraja godine očekuje rast BDP-a od četiri do 4,5 odsto. Da li je to dovoljno i šta konkretno znači?

VIDOVIĆ: Vjerujemo da će se obistiniti te projekcije. Očekujemo takav rast i naredne godine, te da će se privreda još stabilizovati. Tu nas, kao i ostatak svijeta, čeka veliki izazov, a to je inflacija. Posljednje dvije godine smo imali deflaciju, a u maju nam je bila inflacija 1,5 odsto, što je najmanje među zemljama u regionu, dok je u junu iznosila 1,4. I to je za očekivati. Prema mišljenjima svjetskih ekonomista, najveća inflacija se očekuje 2024. i 2025. godine jer je lani posebno odštampano dosta novca da bi se pokrili troškovi zdravstva i ostalog u pandemiji, a ta količina novca mora da dovede do inflacije. Moramo biti spremni da se suočimo sa tim.

GLAS: Šta da očekujemo?

VIDOVIĆ: U praksi bi to moglo da znači kompletan rast cijena, što vodi ka rastu prihoda, ali budžetska i privredna politika mora biti takva da pokušamo pomoći stanovništvu, posebno onom sa nižim prihodima, koje će gušiti inflacija. Moraju se davati subvencije privredi i stanovništvu da bi se zadržao standard. Biće privrednih grana koje će doći u probleme, ali sigurno će Srpska biti u poziciji da pomogne, i moraće da to uradi. Od 2019. pomažemo privredu kroz podsticaje i subvencije, neoporezivi dio dohotka je povećan ove godine, te je i najveći u regionu, za novozaposlene radnike vraćamo poreze i doprinose na polovini i na kraju godine, a to je praksa i prilikom povećavanja plata. Subvencionišemo i nabavku opreme i za to smo, budžetom, ranije predvidjeli četiri miliona, ali moraćemo da odvojimo još novca jer smo odlučili da izađemo u susret privrednicima za sve kvalitetne projekte koji ispunjavaju uslove. Spremni smo i radimo sve da održimo privrednu aktivnost. Isplatilo se što smo radili lani, a to potvrđuju podaci.

GLAS: Da li će, zbog tih prognoza, morati dodatno da se jača privreda i podižu plate?

VIDOVIĆ: Sama inflacija govori da moramo razmišljati o tome, odnosno pomagati privredi i radnicima, povećavati plate kako bi se zadržao i povećao nivo standarda.

GLAS: Rebalans budžeta Srpske se očekuje u septembru. Zbog čega?

VIDOVIĆ: To je neizbježno ove godine, rebalans ide prvenstveno zbog pomenutog rasta prihoda, a radiće se nešto ranije jer smo potrošili 90 miliona maraka iz Kompenzacionog fonda za potrebe zdravstva i privrede. Još jedan rebalans bi do kraja godine trebalo da bude.

GLAS: Na pomolu su pregovori sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) nakon što krajem prošle godine nisu urodili plodom, te je i izostao taj, očekivani priliv novca u budžet. Šta sada očekujete i na koje uslove Srpska može pristati?

VIDOVIĆ: Krajem prošle godine nismo uspjeli da se dogovorimo jer su nam postavljeni politički uslovi, prenos nadležnosti, ali sredstva smo našli na drugoj strani. Mi smo uvijek otvoreni za razgovore sa MMF-om, nove razgovore očekujemo uskoro, ali ne možemo prihvatiti politička uslovljavanja. Zahvalni smo MMF-u na pomoći iz marta prošle godine, a koja je bila usmjerena u privredu i zdravstvo. Mi sprovodimo reforme, ne zbog MMF-a, već sebe. Pratimo standarde EU, koliko smo u mogućnosti, ali uslove koji su od nas traženi ne možemo da okarakterišemo kao reforme.

Zaduženost

GLAS: Da li je Srpska prezadužena, kako se često može čuti?

VIDOVIĆ: Srpska nije prezadužena. To su neistine. Javni dug je 45,3 odsto od BDP-a, što je u skladu sa opštim fiskalnim pravilom o dugu, a procjena je da će na kraju godine biti 44,3 odsto zbog predviđenog rasta BDP-a i izmirenja kreditnih obaveza. Emitovali smo i obveznice za izmirenje stare devizne štednje, što su pojedinci nazivali zaduženjem. To nije zaduženje već suprotno - vraćamo dug stare devizne štednje svim štedišama, u redovnim polugodišnjim intervalima. Pored javnog duga, izmirujemo i taj unutrašnji dug u vidu stare devizne štednje, te ratnu materijalnu i nematerijalnu štetu. Srpska uredno i bez zastoja izmiruje sve obaveze.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.