Vladimir Dobrosavljević za “Glas Srpske”: Zapad na sporazume gleda kao na menije

- To smo uostalom mogli videti i na primeru Briselskog, pa i Dejtonskog sporazuma, pa i u slučaju Rezolucije 1244. I to je privilegija koju su sebi dodelile pojedine zapadne zemlje. Iz ovih i sličnih međunarodnih sporazuma oni izvlače samo delove. Parafe. I dok je tako nema mira, ni suživota na ovim prostorima pa ni trajnog rešenja kosovskog čvora - kaže Dobrosavljević povodom aktuelne krize na prostorima južne srpske pokrajine.

GLAS: Da li stvari na Kosovu, kada je u pitanju bezbjednost, mogu izmaći kontroli i do čega bi to sve moglo dovesti?

DOBROSAVLjEVIĆ: Ono što je veoma bitno jeste da na prostorima Kosova postoje međunarodne snage koje će sigurno spriječiti da dođe do eskalacije sukoba, motivisanog etničkim ili političkim tenzijama. Pitanje je samo da li svim zapadnim akterima to i odgovara, jer je primjetan veliki stepen tolerancije prema onom što Aljbin Kurti posljednjih meseci radi.

GLAS: Da li Kurti pokušava izazvati reakciju srpske strane i tako napraviti alibi za upad na sjever Kosova?

DOBROSAVLjEVIĆ: Mislim da on upravo to pokušava. Želi isprovocirati jednu ishitrenu reakciju srpske strane, da bi imao izgovor za intervenciju na severu Kosova. Želi stvoriti sliku kako je srpski faktor i dalje tobože remetilački. Pri tome se plasira i teza kako su, eto, Srbi produžena ruska ruka na prostorima Balkana te ukoliko se želi sprečiti maligni uticaj Kremlja, moraju se i Srbi kazniti.

Srpske vlasti moraju da budu izuzetno mudre i da ne nasedaju na razne Kurtijeve provokacije, već da se samo drže prava i međunarodnih sporazuma koji su potpisani. Pri tome treba i dalje insistirati na tome da se oni sprovedu u delo. Sve ovo nekako podsjeća na ono što se dešava između Izraelaca i Palestinaca, kiparskih Grka i Turaka. Radi se o sukobu koji već traje decenijama. Mislim da će tako biti i sa Kosovom.

GLAS: U rascjepu između Kurtijevih poteza i izjava međunarodne zajednice ima li rješenja za ovu krizu?

DOBROSAVLjEVIĆ: Međunarodna zajednica, tu pre svega mislim na zapadne saveznike, godinama toleriše provokacije Prištine. I to više nego što obično rade. Postoji nekoliko razloga zašto je to tako. Prvi i osnovni je što se zapadnim saveznicama ne dopada taj jedan neutralni status Srbije prema onom što se dešava u Ukrajini. Nije tajna da oni ove prostore smatraju svojom zonom interesa, koju žele prevući na svoju stranu u ovoj novoj blokovskoj podeli sveta. U tom smislu oni na stavove Srbije ne gledaju baš blagonaklono. Zato se i Kurtijevi “nestašluci” tolerišu od strane pokrovitelja njihove “nezavisnosti”. Ali to nije rešenje, neophodna je pacifikacija ovog pitanja te sprovođenje potpisanog, što Priština uporno opstruiše godinama, tu pre svega mislim na formiranje Zajednice srpskih opština na KiM.

GLAS: Kakav je Vaš stav o francusko-njemačkom prijedlogu koji je trenutno jedini na stolu te kako gledate na pokušaje prije svega Njemačke da se nametne kao kreator političkih rješenja na Kosovu?

DOBROSAVLjEVIĆ: Radi se u stvari o jednoj oživljenoj politici s početka devedesetih, koja je učestvovala u razbijanju bivše nam države. I u prethodnom periodu je bilo raznih non-pejpera, koji su puštani poput probnih balona. Tako gledam i na ovaj predlog Emanuela Makrona i Olafa Šolca. On pre svega služi da se dve strane izjasne i odrede prema njemu, bi bilo određeno koje su to granice prihvatljive, koje ne te da se onda pristupi njegovoj modifikaciji. Mislim da polazna tačka za bilo kakav sporazum treba da bude formiranje Zajednice srpskih opština, što bi srpskom narodu na tim prostorima obezbijedilo kakva-takva institucionalna i politička prava.

GLAS: Ambasador Njemačke na Kosovu Jorn Rode rekao je da formiranje Zajednice srpskih opština obaveza Kosova i dodao da ona neće biti nova Republika Srpska. Kako gledate na ovu njegovu izjavu?

DOBROSAVLjEVIĆ: Očigledno je da nemačka spoljna politika pokušava na jedan agresivni način rešiti pitanje Kosova. Oni su se razišli sa nasleđem Angele Merkel. I ovo se dešava u trenutku kada se ova moćna evropska država nalazi na periferiji međunarodnih dešavanja, što sada pokušavaju da kompenzuju na jugoistoku Evrope. Jednostavno oni se ne mire sa slabljenjem svoje geopolitičke pozicije. Ali u toj njihovoj agendi nema previše prostora za razumevanja srpskih nacionalnih interesa.

GLAS: Rode zastupa i stav da Srbima bude data jedna vrsta autonomije u nekim sferama koja ne ugrožava teritorijalni integritet ili suverenitet Kosova, kao što su zdravstvo i obrazovanje, a kao primjer je naveo slučaj Danaca u Njemačkoj. Može li se to dvoje uopšte porediti?

DOBROSAVLjEVIĆ: Pa naravno da ne može. Srbi na prostorima Kosova žive vekovima. To je neotuđivi deo srpske istorije. Duhovnosti. Zato bi i nemačka politika, pa i ona američka, trebalo da pokažu mnogo više senzibiliteta. Gradnja, ako ne života, onda bar suživota, nije moguća ukoliko se udovoljava interesima samo jedne strane. To nije način da se reše problemi i krene napred. Mora se promeniti logika te uvesti kao obavezno pravilo - sva prava svima. Sve ostalo vodi ka stvaranju novih podela i antagonizama pa samim tim i do napetosti koje u nekom trenutku mogu eskalirati.

Otvoreni Balkan

GLAS: Da li očekujete da tokom naredne godine, pogotovo zbog situacije u Ukrajini, zapadne zemlje nametnu neko od rješenja za Kosovo?

DOBROSAVLjEVIĆ: Verujem da će biti ponuđeno neko rešenje koje bi trebalo da dovede do jedne dugoročne pacifikacije Kosova. Neće to biti trajno rešenje, ali će sigurno postojati određene analogije s recimo situacijom u vezi sa recimo Kiprom, gde i dalje vlada jedan status kvo. I za konačno rešenje Kosova potrebno je vreme. Ne može preko noći. Izgradnja poverenja je dugotrajan proces. U tom procesu, neki je moj utisak, može mnogo doprinijeti i “Otvoreni Balkan”, koji minimizira sve postojeće antagonizme i stavlja akcenat na bolji i bezbrižniji život.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.