Vlade Radulović, vojni analitičar: Amerika od Poljske pravi lidera “nove Evrope”

- Tada će se i oni “mali” opredeliti i pratiti te velike, jer neće imati izbora. Ali ono što je takođe očigledno jeste da ekonomija ponovo izbija u prvi plan. Glad za novim tržištima i resursima mogla bi dobrim delom odrediti i kako će svet izgledati u budućnosti, te ko će se na koga strateški oslanjati - kaže intervjuu za “Glas Srpske” Radulović.

GLAS: Francuski predsjednik nedavno je nakon posjete Pekingu istakao da je strateška autonomija ključna kako bi se spriječilo da evropske države postanu američki vazali, da li je ovo početak evropskog otklona od američke spoljne politike?

RADULOVIĆ: Mislim da se tu, pre svega, radi o populističkoj politici Makrona te da na njegove izjave nikako ne treba gledati kao na zvaničan stav EU. Makron je i u nekom prethodnom periodu davao izjave koju su bile disonantne onim većinskim evropskim. Govorio je o neophodnosti formiranja “evropske vojske”, odnosno konceptu “evropske puške, na evropskom ramenu”. Svojevremeno je isticao i kako je NATO klinički mrtav.

Mislim da na ove njegove nove poruke treba gledati u svetlu što boljeg ekonomskog pozicioniranja Francuske prema Kini, jer ovu zemlju trese velika kriza. Ne treba zaboraviti da je on tokom svoje posete Kini sa sobom poveo i jednu moćnu i mnogobrojnu delegaciju koji su činili direktori velikih kompanija. Tom prilikom su postignuti mnogi poslovni aranžmani. Znači, ne bih stavljao znak nejednakosti između onog što on priča ili, recimo, Viktor Orban sa zvaničnom politikom EU.   

GLAS: Kako gledate na ulogu Poljske u današnjim geopolitičkim igrama, da li Vašington od nje pravi novog evropskog lidera, ali i predvodnika nekog novog mini-NATO pakta, unutar ovog vojnog saveza, koji bi činile i baltičke zemlje?

RADULOVIĆ: Čini mi se da će u vremenu koje je pred nama Poljska postati predvodnik te, kako je neki nazivaju - “nove Evrope”. Ova zemlja je izuzetno napredovala u poslednjih 10-15 godina. Otud i ideja o “tri mora”, da se Amerika više strateški pomeri prema istoku. Kada pogledamo koje bi zemlje mogle biti deo toga, pored Poljske i baltičke zemlje, te Rumunija i Bugarska, onda ideja te “nove Evrope” izgleda dosta realno.

Ono što je interesantno jeste da se radi o državama koje su nekada bile deo Varšavskog pakta. I to nije slučajno, ako znamo kakav stav one imaju prema Rusiji. Videćemo da li će i BiH, ali i Srbija postati deo tih planova. Naravno, na sve ovo treba da pridodamo i skandinavske zemlje. Da li Amerika od ovih zemalja planira napraviti neki novi mini-vojni blok unutar NATO saveza - to je teško reći, ali je sigurno da će Vašington sve uraditi da dodatno vojno ojača pomenute zemlje, što, uostalom, već radi.

GLAS: Da li postoji tajni plan Ukrajine i Poljske da naprave neku vrstu konfederacije, te da li u tom svjetlu možemo gledati i na nedavnu izjavu ukrajinskog predsjednika da granica između ove dvije države u budućnosti neće postojati?

RADULOVIĆ: Postoje neke stvari koje idu u prilog tome, ali ja lično nisam baš uveren u sve to. Istorija koju dele Poljska i Ukrajina i nije baš lepa. Takođe, nisam pristalica ni onih razmišljanja da Poljska samo čeka trenutak da zauzme deo teritorije Ukrajine. Pa, Varšava je ta koja Kijevu pruža najveću podršku, u svakom pogledu.

GLAS: Da li je u današnje vrijeme moguće biti vojno neutralan, te kako gledate na neočekivani zaokret u spoljnoj politici Moldavije? Predsjednica Maja Sandu istakla je da se većina građana protivi ideji napuštanja neutralnosti i ulaska u NATO.

RADULOVIĆ: To je interesantno pitanje. Kod nas ljudi vrlo često mešaju vojnu i političku neutralnost. Kada je reč o vojnoj, mislim da je to u današnje vreme gotovo nemoguća misija, pogotovo nakon napada Rusije na Ukrajinu. To, uostalom, možemo videti i na primeru Švedske i Finske. Koliko će ostale zemlje, poput Moldavije koju ste pomenuli, uspeti u svojim namerama, veliko je pitanje. Ne treba zaboraviti na Pridnjestrovlje i taj zamrznuti konflikt koji muči tamošnje vlasti u Kišinjevu. Verovatno su procenili da bi eventualni ulazak u NATO mogao izazvati sličnu situaciju kao sa Ukrajinom.

GLAS: Paralelno s ovim, pravi se i novo žarište na prostorima Indo-Pacifika.

RADULOVIĆ: To je trenutno najopasnija tačka. Smatram da je rat u Ukrajini samo uvod u jedan mnogo veći i opasniji sukob na prostorima Indo-Pacifika. Krajem marta na ovim prostorima su održane velike vojne vežbe dela evropskih zemalja i Amerike. Nakon toga je saopšteno kako su one izvedene u skladu sa strategijama Evropske unije i Vašingtona. Takođe, ne treba zaboraviti pomenuti da je pre toga održana i jedna zajednička vojna vežba SAD i Filipina, ali i kineske vojske. Ako na sve ovo dodamo formiranje KVAD-a, saveza između Amerike, Japana, Australije i Indije, a onda i AUKUS-a, kog čine Velika Britanija, Amerika i Australija, onda možemo videti da se mnogo toga kuva dole. I nije samo u pitanju Tajvan. On je samo izgovor. Mislim da se pravi jedan moćni vojni blok koji bi se eventualno mogao suprotstaviti Kini. Naravno, tu je i Južna Koreja. S druge strane, imamo Kinu i Sjevernu Koreju i potencijalno Rusiju i Iran.    

Rat za resurse

GLAS: Koliko ulazak Finske u NATO može imati veze i sa nekim budućim ratom koji bi se vodio oko prirodnih resursa na Arktiku?

RADULOVIĆ: Svakako da to može biti jedan od mogućih motiva. Na ovo područje su odavno oko bacile Rusija, Kanada, Amerika, skandinavske zemlje, pa čak i Kina. I pored toga, nisam baš ubeđen da bi ovo mesto moglo biti neko novo žarište u bliskoj budućnosti. Mislim da ulazak Finske u NATO treba pre svega posmatrati iz ugla stavljanja potpune kontrole nad finskim zalivom od strane NATO-a, što onda ugrožava položaj baltičke ruske vojne flote.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.