Ugledni istoričari za “Glas”: Temu Jasenovca potrebno otvoriti iz početka

Kaže ovo za “Glas Srpske” istoričar i dugogodišnji član Srpske akademije nauka i umetnosti Ljubodrag Dimić komentarišući novu polemiku koja je u javnosti povedena u vezi sa pitanjem različitog viđenja broja žrtava u koncentracionom logoru Jasenovac.

- Koncentracioni logor Jasenovac je činjenica, i to jedna strašna činjenica Drugog svetskog rata u kom je progutano na stotine hiljada ljudi i to samo zato što su bili druge vere i nacije. I nju niko ne može da preskoči u izučavanju vertikale 20. veka. Ono što je tragično u vremenu u kom mi danas živimo jeste što su uzroci koji su doveli do Jasenovca, nažalost, ponovo oživeli. I na to stalno treba upozoravati, jer Jasenovac je toliko velika masovna grobnica da, ukoliko neko i smanji broj za 100.000 hiljada, on, u stvari, ništa nije postigao, jer tu je svaki život otišao nepravedno - poručio je Dimić.

I u tom kontekstu, kako kaže, treba da se svi zapitamo, baš kao i svojevremeno Svetozar Stojanović, da li je uopšte bila moguća Jugoslavija nakon Jasenovca. Da li je bilo moguće živjeti zajedno nakon nečeg tako strašnog? Da li je moguće živjeti i danas, a pogotovo ukoliko ne raščistimo i do kraja ne rasvijetlimo stradanje u ovom strašnom logoru smrti, Jasenovcu.

Prema riječima ovog akademika, ovo onda otvara i pitanje - na koji način racionalno sagledati i objasniti stradanje u ovom logoru, a pri tome ostati objektivan.

- Ovim pitanjem trebalo bi da se pozabavi jedan tim istoričara, naučnika, a što nikako nije posao od 15 dana, jer on podrazumeva ozbiljna demografska, istorijska i neka druga istraživanja. Taj tim bi mogao da stavi tačku na sve pokušaje revizionizma ili minimiziranja ovog strašnog zločina. I to nije nimalo lak posao, jer treba objasniti i kako je nešto progutalo 500.000, 600.000 ili 700.000 ljudskih života... Da je postojala jedna ideologija koja je to omogućila, sprovela i nagrađivala. Mi tu temu moramo ponovo otvoriti, i dati racionalno i naučno objašnjenje koje će nam omogućiti da jasno sagledamo prošlost, ali i da lakše živimo u budućnosti, te da sprečimo kako sadašnje, tako i buduće pokušaje revizije istorije koji su sramotni - navodi Dimić.

Problem je, kako otkriva, što kod nas postoji i jedna vrsta sujete među istoričarima i nerazumna potreba da se smanjuju ili naduvavaju brojevi ubijenih iz raznih pobuda.

- Moje mišljenje je da, ako samo jednog ubijenog preskočimo, to velika tragedija. Treba zasukati rukave i baciti se na izučavanje Jasenovca. Treba izučiti i period Kraljevine Jugoslavije, ali i ideje i ideologije koje su se namrštile nad ovim našim prostorima tridesetih godina 20. veka. Naravno, nikako ne treba zaboraviti uraditi ni demografsku kartu Srba u 20. veku, pa videti koliko je ih je bilo 1941, a koliko 1945. godine te pokušati objasniti taj nedostatak od milion ljudi - kaže Dimić.

Smatra i da nije stvar u tome da se broj uvećava, nego je suština da se ne zaboravi nijedno lice koje je u logoru ili na nekom drugom mjestu ubijeno, izgubilo život. Ističe i kako je, i pored toga što je trenutno u penziji, spreman da podrži, pa i da se uključi u pravljenje stručnog tima čiji bi jedini zadatak bio izučavanje Jasenovca, ali i stradanja Srba u NDH.

- Predložio bih da taj tim čine mladi ljudi, nova generacija istoričara koja nije opterećenja nekim lancima, ratovima i sličnim glupostima koje smo mi stariji morali da preživimo. Treba staviti tačku na sve ovo i tako sprečiti da nam se i u budućnosti ponavlja da se tema Jasenovca iznova zloupotrebljava u dnevnopolitičke svrhe - poručio je Dimić.

Slično mišljenje dijeli i istraživač iz beogradskog Instituta za savremenu istoriju Nemanja Dević. Kaže da istraživati Jasenovac i uopšte genocid u NDH znači stvoriti tim posvećenika, u očima okoline - zaluđenika, koji će prevrnuti svaki kamen i svaki listić u arhivima koji se tiču ove teme.

- Da bi se neko mogao nazvati kompetentnim za tu temu, neophodno je da najpre iščita svu objavljenu literaturu i upozna se sa arhivskim fondovima, za šta je neophodno nekoliko godina posvećenog rada. Moramo to konačno shvatiti i da voljnim za istraživanje omogućimo baš sve. Ako takvog tima u Beogradu nema, a nema ga, treba ga napraviti. Tom timu treba obezbediti apsolutnu logističku pomoć kako bi istraživači mogli da deluju efikasno, a što je trenutno gotovo nemoguće, ali i finansijsku sigurnost, bar onoliku kolika se obezbeđuje ljudima iz raznih izvršnih odbora, dok vam istraživač Jasenovca, ma koliko isprva komično zvučalo, pre ne zaliči na agenta iz “Bornovog identiteta” nego na vašeg profu istorije. Sve dok se sve to ne obezbedi, nema ništa od tog posla - kaže Dević poručujući da pri toma treba dosta da se radi i na ojačavanju integriteta naučnoistraživačkih ustanova.

Dodao je i da će, sa bijedno plaćenim istoričarima, koji bi trebalo da putuju do svojih destinacija istraživanja autobusom, da sami plaćaju hiljade kopija koje im neko možda refundira krajem mjeseca, gdje zavise od volje lokalnih direktora arhiva i antipatija u inače maloj akademskoj zajednici, gdje se isti istraživači uslovljavaju članstvom u vladajućoj partiji, gdje ljude koji proučavaju prošlost srpskog naroda ismijavaju, a institucije omalovažavaju - pitanje Jasenovca i genocida u NDH ostati otvoreno i korišćeno u dnevnopolitičke svrhe.

- Sve su drugo samo jalove rasprave i bacanje prašine u oči narodu. Da se ne lažemo - poručio je Dević.

Grajf

Prema riječima akademika Ljubodraga Dimića, medijsko prozivanje izraelskog istoričara Gideona Grajfa, koji je godine posvetio izučavanju logora Jasenovac i stradanju Srba, više je nego sramotno.

- Niko nema pravo da omalovažava njegov rad. To je pokazivanje nekulture. Svaki naučni rad treba da bude poštovan, argumentovano kritički i analitički sagledavan, ne politički ili politikantski. Ako je on negde i pogrešio, u nečemu, to onda treba stručno raspraviti, a ne polemisati preko medija. Naše institucije bi trebalo da se obraduju kada neko napravi neko istraživanje, jer ono ne može nikako odmoći - istakao je Dimić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.