Stevan Gajić, doktor političkih nauka, za “Glas”: Srpska se danas brani na Kosovu

Doktor političkih nauka i naučni saradnik na Institutu za evropske studije iz Beograda Stevan Gajić nema dilemu i smatra kako je francusko-njemački plan za normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine, samo mamac da se Kosovo uvuče u NATO, nakon čega bi sigurno na red došla i BiH. Kako kaže, srpski narod na Balkanu predstavlja veliki problem zapadnim stratezima jer se, iz njihovog ugla gledano, on nalazi na pogrešnom mjestu.

- Nekako se uvek nađemo u dubini “neprijateljske teritorije”. Ma kako mi sebe definisali, ma šta govorili, zapadne zemlje će na srpske prostore uvek gledati kao na neku rusku enklavu u svojoj zaleđini. Zato i nastoje da “natoizuju” sve balkanske prostore. U fokusu im je trenutno Kosovo, na kom se brani i Srpska. Preko francusko-nemačkog plana Srbija se tera da prizna nezavisnost KiM, što bi onda omogućili da ova južna srpska pokrajina uđe u NATO. Zbog toga smatram, kako je od izuzetne važnosti što je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik to shvatio i podigao uloge u ovoj geopolitičkoj poker igri, i to odmah na samom startu, dajući orden ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu, obavezujući ga na taj način da i dalje brine o ovim prostorima. Da zaključim, kao što se nekada Beograd branio u Kninu, tako se danas Banjaluka brani u Beogradu. Ključ je sprečiti tu “natoizaciju” srpskih prostora, jer bi onda za sva vremena izgubili suverenost i identitet - kaže Gajić u intervjuu za “Glas Srpske”. 

GLAS: Osvrnimo se malo na dešavanja na istoku. Da li postoji tajni plan Ukrajine i Poljske da naprave neku vrstu konfederacije te da li u tom svjetlu možemo gledati i na nedavnu izjavu ukrajinskog predsjednika da granica između ove dvije države u budućnosti neće postojati?

GLAS: To pre svega zavisi od ambicija Varšave. Sigurno je da imaju određene, a njih najviše potpiruju iz Vašingtona. Džordž Fridman je pre više godina, u jednoj od svojih političkih beseda, istakao koje su to tri države bitne za Ameriku kada je u pitanju obuzdavanje Rusije i Kine. To su Poljska, Japan i Turska. Prve dve se drže tog kursa, dok Ankara ipak i dalje odoleva tim pritiscima. S druge strane, Vašington je, da tako kažem, pustio Poljsku s lanca koja sve više otkriva karte u pogledu svojih strateških geopolitičkih ciljeva, a koji se poklapaju i s vašingtonskim i NATO ambicijama, stavljanja šape na sve zemlje koje se nalaze u trouglu tri mora - Baltičkog, Crnog i Jadranskog.

GLAS: Tu su i ovi naši prostori?

GAJIĆ: Da. Kao što sam već rekao, srpski prostor je veliki trn u oku NATO-a, ali i Mađarska. Budimpešta zbog toga gradi dobre odnose sa Srbima, pogotovo sa Srpskom. Pravi se jedna mini osovina koja pokušava da se suprotstavi vašingtonskim planovima u kojima su Evropljani označeni  kao topovsko meso. Poljaci su previše s glavom u oblacima da bi to mogli da vide i smatraju kako je ovo istorijska prilika da ponovo postanu neka velika sila. Šta Zelenski i Poljaci “muljaju” iza zavjese to je teško reći, ali je isto tako jasno da se ništa bez znanja i zelenog svetla iz Vašingtona neće moći uraditi. Kada je pitanju BiH i laiku je jasno da međunarodno pravo ne važi tu kod vas, jer da ga ima, Kristijan Šmit danas ne bi sedeo u Sarajevu. On nije ništa drugo do kopija austrougarskog namesnika u okupiranoj BiH.

GLAS: Da li se može reći i da je unutar samog NATO saveza napravljena jedna nova i ekstremnija vojna frakcija, koju upravo čine pomenuta Poljska i baltičke zemlje?

GAJIĆ: Može. Još pre 20 godina Donald Ramsfeld je nazvao baltičke zemlje, Rumuniju i Poljsku “novom Evropom”. Vašington je u međuvremenu to i uradio, napravio je jednu novu grupu unutar samog NATO-a, jer su shvatili da unutar ovog vojnog saveza sve više škripi. Nemačka, Francuska i još neke zemlje već jedno izvesno vreme nisu baš najzadovoljnije kako NATO danas izgleda i funkcioniše. S druge strane, bivše članice Varšavskog pakta ideološki su zaslepljene mržnjom prema Rusiji, da ne vide dalje od nosa. U Vašingtonu su shvatili da te države mogu lakše animirati i staviti u službu svojih interesa. I to jedan NATO blok koji je danas najekstremniji.

GLAS: Kažete jedan blok, znači ima ih više?

GAJIĆ: Da, drugi čine zapadnoevropske zemlje. Ali tu je i treći i rekao bih četvrti. Recimo Turska predstavlja samu sebe u ovom vojnom savezu. Zbog toga smatram da je NATO u dobroj meri danas načet, te je i rat u Ukrajini i rat za opstanak ovog vojnog saveza. Krah Ukrajine verovatno bi značio i njihov krah. Zbog toga se Amerika grčevito bori da Ukrajina na bilo koji način pobedi. Ukoliko bi do toga došlo to bi bio veliki poraz za Rusiju i uvod u veliki broj građanskih ratova. Da ne govorim o srpskom faktoru, mi bismo u tom slučaju potpuno “ugasili”.

GLAS: Da li je Poljska glavni krivac zbog čega je Moskva odlučila da pošalje svoje nuklearno naoružanje u Bjelorusiju, te koji su to eventualni scenariji koji bi i ovu zemlju mogli uvući u rat?

GAJIĆ: To je sigurno glavni razlog. Pitanje je samo koliko su ljudi u Vašingtonu spremni da idu daleko. Teško je reći šta se sve vrti u glavama tih američkih stratega. Mogu da shvatim poljsko neprijateljstvo prema Rusima, ali ne i kako je moguće da sada podržavaju i staju na stranu banderovaca, koji su tokom Drugog svetskog rata počinili genocid nad njima. Da bi ljudima bilo jasno ko su bili banderovci, možda je najbolje napraviti analogiju sa ustašama, koja je očigledna. Zato ne treba da čudi što su se razne ustaške organizacije po Kanadi, ali i drugim delovima sveta, bratimile sa simpatizerima tog pokreta. Sve ovo vređa poljski identitet, ali se svesno prelazi preko toga zbog nekog “višeg cilja”. Iskreno se nadam da vlasti iz Varšave neće napraviti korak više.  

Sve ili ništa

GLAS: Do kada će rat u Ukrajini trajati, da li napori Kine mogu uroditi plodom te da li vjerujete Trampu da bi on za par dana zaustavio ovaj rat?

GAJIĆ: Tramp voli davati pompezne izjave, ali isto tako on se može pohvaliti i da u vreme dok je bio predsednik Amerike, nije bilo ratova. On se čak trudio da smanji tenzije u svetu. Što se tiče mira u Ukrajini, koliko mi se čini, postoje određene ozbiljne inicijative da se on konačno zaustavi. Ali, mislim da će se pre toga dozvoliti Ukrajini da na proleće pokrene veliku ofanzivu. Biće to sve ili ništa. Mislim da je to poslednji trzaj. Bez obzira na vojnu snagu Rusije, njih i dalje ne treba otpisivati jer su se pokazali kao dostojan protivnik. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.